Како рат на Блиском истоку утиче на мене и на животе људи у Србији

„Треба да путујемо на Кипар у априлу и врло ме узнемирава могућност да дронови и ракете крену ка острву, као у понедељак“, каже ми недавно другарица.

„А да не спомињем да осећам невиђену кривицу што, док свет гори, мислим о мом бедном одмору“, додала је.

И вероватно није једина која брине.

Рат на Блиском истоку, после напада Сједињених Америчких Држава (САД) и Израела на Иран, који је одмах узвратио и гађао бројне околне земље, шири се из дана дан.

Расте број жртава - међу којима је и ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи - бомбардовања и уништених зграда, па и брига.

Поремећени су авио саобраћај и важни поморски трговински путеви, а почела је да расте и цена нафте.

Иако Иран није близу Србије, ни осталих земаља бивше Југославије, далеко од тога да све што се дешава на Блиском истоку не утиче на свакога од нас.

Ево и на које све начине.

Политика

„Тај рат код људи пре свега ствара стрепњу и зебњу од могуће ескалације“, каже бивши дипломата Срећко Ђукић за ББЦ на српском.

„А онда и настају поделе на оне који су за Трампа и оне који су за Иран“, додаје.

Назива га „ратом који није требало да се догоди“ и „приватним ратом“ америчког председника Доналда Трампа против Ирана и ајатолаха, .

Све из жеље „да докаже да је са правом - из себичних и егоистичних разлога, јер је то било главно спољнополитичко дело његовог претходника Барака Обаме - срушио заједнички план о регулисању иранског нуклеарног програма“.

Тај план је омогућавао да се Иран „у перспективи лиши нуклеарног оружја и инкорпорира у међународну заједницу", на чему није радио само Обама, већ све кључне државе света, па и сам Иран, објашњава бивши амбасадор у Белорусији.

„Трамп је из њега изашао, чиме га је практично срушио и почеле су турбуленције са Ираном и у Ирану“, каже Ђукић.

Амерички председник је у првом мандату одлуку о изласку образложио тврдњом да Иран не поштује споразум и да је наставио да развија опасан нуклеарни програм, што је Техеран негирао.

Месец дана пре најновијег америчко-израелског напада, ирански режим се нашао у центру пажње и због бруталног обрачуна са антивладиним демонстрантима.

Америчка новинска агенција за људска права саопштила је да је током протеста убијено најмање 7.000 људи, док су власти тврдиле да је било 3.000 жртава.

А како те турбуленције утичу на званични Београд?

„Не може да се оријентише, иде из једне крајности у другу, поцепан је и подељен – подржава и Иран, али и не може да не подржава Трампа“, одговара бивши дипломата.

„Не може да се снађе и заузме достојну, кредибилну и нерањиву позицију“.

И које би биле последице тога?

„Могу бити још само трагичније него што су тренутни трагични односи Србије и САД.“

Званични Београд, сматра, већ дуго не може да се прилагоди данашњим међународним односима, зато што „и даље не схвата да је пао Берлински зид“.

Један од симбола Хладног рата, који је после Другог светског рата Европу делио Гвозденом завесом, са једне стране под контролом САД, а друге СССР-а, срушен је 1989, када на истоку Старог континента долази до политичких промена.

„Београд одавно није у сагласности са кретањима у међународним односима.

„У том смислу, рат на Блиском истоку власт овде може користити за дизање панике, а добро јој дође и као изговор за штошта - јачање ауторитарних тенденција, метода присиле, као и за разна политичка и економска питања".

Резолуцијама Европске комисије и Европског парламента, оцењеним као једним од најоштријих до сада, крајем 2025. Србији су упућене прилично јаке пацке.

Истакнути су слични проблеми - нарушавање владавине права, демократије, слободе говора и медија, корупција, притисак на судове и тужилаштва.

Економија

На помен утицаја рата на Блиском истоку на Србију, економиста Милан Ковачевић се враћа још даље у прошлост - на руску инвазију на Украјину.

„Србија је обећањем да жели да уђе у Европску унију створила прилично повољне услове трговања са великим бројем земаља, али од када је почео рат у Украјини имамо одређених проблема“, каже Ковачевић за ББЦ на српском.

„Рат се сад шири, долази до несугласица између Америке, Велике Британије и других европских земаља, што би могло да додатно отежава наш извоз“.

Србија притом, истиче, већ има мањи извоз него увоз, што надокнађује дознакама и инвестирањем из иностранства, што је подизало бруто домаћи производ (БДП).

„Имали смо доста користи што су људи из Украјине и Русије дошли овде, повратак наших људи из иностранства, а сад ће ово стање ће вероватно све уплашити да се игде померају, што ће такође утицати на економију“, сматра Ковачевић.

„Имамо и доста наших људи на пословима у тим земљама, одређени број лекара и инжењера, који се враћају због рата, што утиче и на њихове породице.“

Сви производи и услуге настали у једној земљи за годину дана чине њен бруто друштвени производ.

Ипак, важан елемент сукоба је црно злато – нафта.

Ормуски мореуз, код обала Ирана, који игра кључну улогу у испорукама нафте и гаса, блокиран је одлуком Техерана, тако да је цена нафте већ почела да расте.

Питање нафте у Србији већ је прилично компликовано због америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) која је била у већинском власништву руског Гаспрома.

Потписан је споразум да НИС из руских руку пређе у мађарске (МОЛ), за шта се очекује још потврда америчке стране.

А ту је и питања гаса.

Гасни уговор Србије са Русијом истиче крајем марта, а председник Србије Александар Вучић каже да нови још није потписан.

И опет тај Ормуски мореуз, кроз који пролази око 20 одсто течног природног гаса (ЛНГ) - највише из Катара, једног од највећих светских произвођача.

И опет раст цена.

„Може се очекивати притисак на увозне цене енергената, али, како сада ствари стоје, пораст цена нафте, гаса и угља није онако драматичан као 2022, у контексту рата у Украјини", каже Александар Ковачевић, стручњак за енергетику, за ББЦ на српском.

„Максимални ниво цена је далеко испод онога сто се могло видети 2022, без обзира на то што сада имамо две ратне кризе."

Енергетско тржиште Европе је, додаје, отпорније на ову врсту проблема него 2022.

Ипак, криза на Блиском Истоку може довести до новог раста цене огревног дрвета у Србији - „криза из 2022. је имала драстичан ефекат, а каснија нормализација није довела до враћања цена на старо", истиче - као и посебан ефекат на цене ђубрива.

„А растом цене горива и ђубрива може бити угрожена производња хране.

„Симултани пораст цена огревног дрвета и хране може знатно утицати на живот већине становништва Србије", истиче Ковачевић.

Међутим, раст цена хране на светском тржишту отвара и „врло интересантне прилике за извоз квалитетне хране из Србије", сматра.

Такође, због рата на Блиском истоку може се очекивати смањење тражње за робом и услугама из Србије на европском тржишту, као и одлагање и успоравање иностраних инвестиција.

То ће све бити изазов за спољнотрговински биланс и фискалну стабилност Србије, објашњава Ковачевић.

Његов презимењак Милан Ковачевић, економиста, каже да је по питању енергетике „много неизвесности и што се тиче нафте и што се тиче гаса", али и да на крају ипак мора да се дотакне мало политике.

„Званична политика Србије је да иде ка Европској унији, али ствари које се овде догађају указују на супротан правац, што се мора одразити и на економију у целини“, закључује.

Психологија

На крају, ту је опет та зебња због рата.

Стрес, страх и неизвесност шта ће се даље дешавати и те како могу да утичу на наш свакодневни живот, како функционишемо и спавамо.

Често помињање Трећег светског рата, у комбинацији са нуклеарним оружјем - иако то у овом тренутку није близу - уопште не помажу.

„Ако бисмо се трансгенерацијски вратили на све што се дешавало на овом подручју, свака помена рата многима сигурно изазива макар немир“, каже психолошкиња и психотерапеуткиња Јелена Алексић Давидовић за ББЦ на српском.

„Балкан је вековима ратно подручје, па моја бака је и даље жива, а преживела је три рата, тако да је све ово свакако узнемирујуће и може да тригерује многе трауме.“

Додатни проблем је што је рат на Блиском истоку, као и све друго, свакодневно у нашим џеповима.

Можемо га пратити из минута у минут, готово уживо гледати слике и видео снимке, а ако нешто и пропустимо ту су агресивне нотификације нас обавесте.

Алгоритам и вештачка интелигенција за то време уче шта гледамо и сличан садржај нам касније нуде данима, изазивајући доомсцроллинг, то јест бескрајно праћење лоших вести на друштвеним мрежама и у медијима.

„Та доступност и то што бројни медији не преносе чињенице, већ само нешто што је сензационално и бомбастично, отвара простор за разне интерпретације и додатно може да буде ретрауматизирајуће“, сматра Алексић Давидовић.

Шта би онда било решење?

„Немогуће је све игнорисати, није паметно ни бити као пао с Марса ипретварати се као да се ништа не дешава, јер реалност је таква каква је, али битно је препознати и приметити како то све утиче на нас лично“, објашњава она.

„Регистровати непријатна осећања или кад нам физички непријатно и једноставно престати – нема другог лека него да се на неко време склонимо од телефона“.

Ту цитира и савет који је једном чула.

„Ако можеш некако да помогнеш, пробај, истражи, нађи начин како, али ако објективно не можеш ништа, помози себи и склони се од тога“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk