„Еспресо индекс": Колике су разлике у куповној моћи становника општина у Србији

Новчаник просечног становника Костолца најдебљи је у Србији, док најмању куповну моћ има просечни становник Рашке.

То су резултати истраживања „Еспресо индекс" Института за развој и иновације (ИРИ), а који показује однос цене кратког еспреса и просечне плате у свакој од 175 општина у Србији.

„Србија није земља великих неједнакости у куповној моћи - половина градова и општина смештено је у интервалу плус-минус десет одсто од просека, а само седам општина је у екстремним интервалима.

„Немамо велику куповну моћ, али је немају ни комшије из суседне општине", описује Србију директор ИРИ-ја Ненад Јевтовић.

Ипак, иако би се могло очекивати да ће средине у којима се за просечну плату може попити више еспресо кафа привлачити и више људи, селидбе не зависе само од тог фактора.

„Људи одлазе из места које имају високу куповну моћ јер им нека места са мањом куповном моћи дају веће могућности и пружају боље услуге за живот - а ово посебно важи за младе људе.

„Куповном моћи се може објаснити колико можете купити еспреса, али јасно је да је важно и постојање биоскопа, позоришта, џез клуба или затвореног базена."

Ово је прво такво истраживање урађено у 175 општина у Србији, а примењен је модел сличан „Биг мек индексу" који часопис Економист користи за упоређивање светских валута користећи вредност хамбургера у ресторану брзе хране у земљама широм света.

Листа је сачињена тако што је израчунато колико се у просеку по општинама и градовима може купити кратких еспреса за просечну нето плату, и то је постављено као индекс 100.

Све општине које имају индекс виши од 100 имају и вишу куповну моћ, док оне са индексом нижим од 100 имају нижу куповну моћ од српског просека.

Србија од Костолца до Рашке

Када се направи поређење колико се кратких еспресо кафа може попити за просечну плату у некој од општина, на чело листе избијају Костолац са индексом 161, Мајданпек са 152 и Лајковац 146.

„У овим општинама веома су развијене делатности повезане са производњом електричне енергије и рударством.

„Важан фактор је што у њима послују фирме из система Електропривреде Србије или Рударско-топионичарског басена Бор, што их због висине просечне зараде смешта на сам врх куповне моћи", наводи директор Института који је спровео истраживање.

Просечна зарада више вреди и у Бабушници, Трговишту и Жабарима - општинама које се не појављују у прегледима привредно најуспешнијих места.

„Ово је индикатор куповне моћи, занимало нас је колико се она разликује у градовима и општинама.

„И та вредност је променљива, али ово је добар показатељ где је дебљи, а где тањи новчаник - не значи вам исто она црвена новчаница са ликом Ђорђа Вајферта на Копаонику, у Суботици или у Пироту."

На дну листе су Чајетина са индексом 67, Жагубица са 64, Сврљиг са 60 и Рашка са индексом 53, а неке међу њима „плаћају цех" високој туристичкој привлачности.

„На куповну моћ утиче то колико новца има у једној општини, а то је одређено услугама или производима које привреда те општине нуди.

„Туристичка места нуде туристичке услуге које доносе много новца па је и цена еспреса висока, а ако плата није висока - куповна моћ је мала, таква је ситуација са Рашком и Чајетином", алудира Јевтовић на планинске центре Копаоник и Златибор.

Зашто баш кратки еспресо и како настаје овај индекс?

Да би се упоредила куповна моћ у општинама у Србији, било је најпре неопходно изабрати критеријум поређења.

„Еспресо је изабран зато што је то добро чије су карактеристике веома слабо променљиве - посматрали га у Суботици или у Врању, квалитет кратког еспреса је врло мало променљив, било да га прави врхунски мајстор или просечни конобар.

„Ми смо тражили мало променљиво добро, које је упоредиво", каже Јевтовић.

На сличан начин, магазин Економист за поређење вредности валута користи биг мек хамбургер јер се у његовој изради користи исти рецепт широм света.

„У 175 општина у Србији, без Косова и Метохије за које нема података од 1999, желели смо да попишемо угоститељске објекте који су у радијусу од једног километра од административног седишта места.

„Анкетирана су три објекта у свакој општини и то у кратком року - у периоду од седам дана, а то је упоређено са подацима о нето плати у тој општини за 2020. годину према Републичком заводу за статистику."

Каква је еспресо слика Србије?

Од 175 општина у Србији, 75 их има еспресо индекс виши од просечног, четири имају тачно просечни, док је куповна моћ у осталима испод просека.

Ипак, када се погледа шира слика, она постаје далеко разноликија.

„Општина Костолац има највишу куповну моћ, али су у њеној близини општине са изузетно малом куповном моћи", каже Ненад Јевтовић.

Такође, овај индекс разбија предрасуду да се у Војводини живи боље - однос плата и цена кратког еспреса у војвођанским општинама није бољи него у централној и јужној Србији.

„Можда имамо уверење да се северно од Саве и Дунава живи боље, али у тим деловима Србије не постоје градови, осим Новог Сада, где је куповна моћ изнад просека."

Коначно, град Београд близу је златне средине, са еспресо индексом 106.

Међу београдским општинама, највећа куповна моћ је у Лазаревцу - још једној од општина која на својој територији има руднике угља Колубаре, једног од кључних постројења за производњу струје.

Неће по куповној моћи много заостајати ни Врачар и Нови Београд, док ће се веома далеко испод српског просека наћи куповна моћ становника Барајева, такође житеља српске престонице.

Погледајте видео о томе како пандемија корона вируса утиче на џепове становника Србије

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]