Корона вирус, Србија и јавне финансије: Какве шансе и ризике доноси буџет за 2021. годину

Доношење годишњег буџета Србије готово да не може проћи без спорења представника власти и стручњака, али ове године епидемија корона вируса донела је нове изазове.

„Буџет за 2021. годину предвиђа никад веће капиталне инвестиције и подизање квалитета живота грађана", тврди Министарство финансија.

Ово подразумева повећање пензија и плата у јавном сектору, веће издатке за здравство и повећана улагања у привлачење страних инвестиција, путну и железничку инфраструктуру у 2021. години.

Међутим, из Фискалног савета оцењују да је Влада била превише „оптимистична" у пројекцијама, према којима се очекује раст бруто домаћег производа (БДП-а) од шест одсто и дефицит од три одсто БДП-а.

Упозоравају да „због велике неизвесности коју доноси следећа година, такав привредни раст лако може да се не оствари, тако да би дефицит могао бити осетно већи од планираног".

А раст дефицита тера државу да се више задужује, може да повећа издатке грађана према држави и шаље лошу поруку потенцијалним инвеститорима, објашњава за ББЦ на српском професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић.

„Када расте дефицит расте и јавни дуг, а са њим и ризик да се да кредит земљи због чега бисмо морали да плаћамо веће камате.

„Таква клима одвраћа потенцијалне инвеститоре да заобиђу осим ако желе да се коцкају", објашњава Савић.

Шта доноси буџет Србије за 2021. годину?

Према Предлогу буџета који је Скупштина усвојила 20. новембра, Србија планира да повећа издвајања за здравство, али и за пензије и плате у јавном сектору.

Више ће бити издвојено и за привредне субвенције, раст улагања у капиталне инвестиције, као што су изградња путева и бројни други инфраструктурни пројекти, док на зачељу остају улагања у комуналну инфраструктуру и заштиту животне средине.

Укупни приходи и примања су предвиђени на 1.336,3 милијарде динара (11,3 милијарде евра), а расходи и издаци у износу од 1.514,8 милијарди динара (12,8 милијарди евра).

Шта је државни буџет, а шта БДП?

„Државни буџет можемо дефинисати као планиране приходе и расходе државе на годину дана - одакле ће обезбедити средства и на шта ће их потрошити у једној календарској години", објашњава професор Савић за ББЦ на српском.

Савић истиче да је „за сваког грађанина је важно шта ће он као појединац добити".

То су питања попут шта ће бити са платама и пензијама, да ли ће лекови које користе бити на листи коју финансира држава, када ће бити изграђен пут…

Поред тога, додаје професор, „сваког грађанина треба да занима да ли се средства из буџета троше наменски, да ли се заједнички новац ефикасно троши, да ли пројекти које држава спроводи надилазе њену економску снагу".

„Лоше одлуке власти могу све грађане да завију у црно", закључује.

Бруто домаћи производ чине сви производи и услуге настали у једној земљи за годину дана.

То значи да у његов збир улази све што су на њеној територији произвеле и домаће и стране фирме.

Према процени Владе, дефицит ће у 2021. години износити три одсто БДП-a, док се очекује да се јавни дуг на нивоу опште државе смањује, те да се до краја године задржава на нивоу од 58,7 одсто.

Међутим, Фискални савет не верује у овако „оптимистичне" прогнозе и прибојава се да би раст дефицита лако бити већи него што је предвиђено.

„Због велике економске неизвесности услед пандемије корона вируса, буџет требало планирати рестриктивније", сматрају.

Јавни дуг настаје кад држава узима кредите од домаћих или страних банака, директно или индиректно.

Поред тога, Предлогом буџета предвиђа се и „800 милиона евра нетранспарантних расхода", истичу из Фискалног савета.

Члан Фискалног савета Слободан Минић каже за ББЦ на српском да се „вероватно ради о инвестицијама у изградњу школа, домове здравља и друга добра улагања", али наглашава да „не постоји никаква информација у Предлогу буџета или пратећој документацији за шта је то конкретно намењено".

Поред тога, истиче Минић, „држава планира да повећа удео у привредним друштвима за око 100 милиона евра, али није познато о којим привредним друштвима је реч". „Мислимо да би грађани требало да буду много боље информисани о томе како се троше средства из буџета".

Како ће повећање плата и пензија утицати на ширу слику?

Предлогом буџета за 2021. годину предвиђа се повећање плата у јавном сектору и војсци, пензија и минималне зараде, али и смањење доприноса за 0,8 одсто, што би требало да „снизи притисак на привреду", наводи се у саопштењу Министарства финансија.

Из Фискалног савета кажу да их повећање пензија не забрињава јер се ради у складу са међународним правилима које Србија примењује, али упозоравају да би повећање плата би могло кошта све уколико се не испуне повољне пројекције Владе.

Како ће расти пензије и плате у јавном сектору?

Извор: Министарство финансија

Док из Министарства финансија истичу да већа примања значе „повећање квалитета живота грађана Србије", Фискални савет се прибојава да је предвиђени раст плата изнад нивоа који земља у овом тренутку може да приушти.

„Плате су у 2020. већ много порасле, у просеку око 10 одсто, а због корона вируса смо имали пад привредне активности", каже Слободан Минић.

„Тај несклад је наша највећа брига", објашњава Минић, „зато што ће у случају лошијег сценарија него што Влада предвиђа плате остати на високом нивоу, због чега ће буџетски дефицит порасти", додаје Минић.

Поред тога, најављено је повећање пензија у складу са тзв. швајцарском формулом, по којој, објашњава Минић, Србија поступа од јануара ове године.

Стручњаци поздрављају ову меру и наводе да нема разлога за забринутост због раста пензија.

Минић наводи да „иако ће пензије следеће године бити изнад равнотежног нивоа, доследност у примени швајцарске формуле ће их кроз неколико година вратити у равнотежу".

Шта је швајцарска формула?

„Швајцарска формула представља модел годишњег усклађивања пензија са растом инфлације и оствареним растом зарада у целокупној привреди", објашњава Минић.

Он истиче да „у лошим временима, оно даје већи раст пензија, а у добрим мањи раст, тако да се успоставља равнотежа уколико се доследно примењује".

Међутим, када се ради о платама „не постоји механизам који би уравнотежио те расходе", истиче Минић.

То не брине министара финансија Синишу Малог, који сматра да се „плате и пензије повећавају у складу са могућностима", наводи се у саопштењу Министарства.

Минић подсећа да је повећање плата дискреционо право Владем али да је „лоша пракса у последње три године што су плате расле брже него привредна активност".

Због тога је Фискални савет за предизборну 2021. годину препоручио замрзавање плата у јавном сектору и њихово евентуално повећање „само у случају инфлације, која се тренутно пројектује на око 2 одсто".

У супротном, Србија би могла да се суочи са растом буџетског дефицита.

Како Србија тренутно стоји са буџетским дефицитом?

Минић подсећа да је дефицит у претходне две три године био стабилан, а јавни дуг се стабилно смањивао.

Међутим, у години короне достигао нови црни рекорд - према последњем ребалансу буџета од 5. новембра, републички дефицит за 2020. годину је 483 милијарде евра, што износи 8,9 одсто БДП-а.

„Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40 одсто у односу на до сада највеће остварене дефиците из 2012. и 2014. године.

„Уз то, компаративна анализа показује да ће дефицит Србије у 2020. бити и међу највећим у југоисточној Европи, где ће у просеку износити 7,5 одсто БДП-а", наводи се у анализи Фискалног савета.

Шта је буџетски дефицит?

Буџетски дефицит је сума за коју су расходи државе већи од прихода.

„Ако дефицит расте, то значи да држава троши више новца него што се за годину дана улије у буџет", објашњава професор Љубодраг Савић.

Корона вирус: Шта је прече, људи или економија?

Професор Савић оцењује да „дефицит од девет одсто може да се реши задуживањем", али подсећа да што је већи дефицит, то су веће и каматне стопе по којима се држава задужује.

Он подсећа да је на почетку економске кризе у Србији 2009. године, јавни дуг био око 36,6 милијарди евра, док је Србија тек осам година касније достигла БДП од 36 милијарди евра.

„То значи да је стопа раста БДП-а осам година била нула, док је сваке године издвајано три одсто БДП-а и ми смо се чудили зашто нам је лошије, а лошије нам је било јер смо сервисирали камате - кад дате три одсто ви имате на располагању БДП умањен за та три одсто, иако он формално не пада", објашњава Савић.

Министар Мали тврди да се „Србија не задужује као некада", те да ће „од продаје Комерцијалне банке скоро половину новца искористити за враћање азербејџанског кредита из 2012. године".

Професор Савић додаје да „држава, како би смањила задуживање, може да повећа порезе, што њу не кошта ништа, али кошта грађане".

Минић истиче да, иако ће „следеће године бити привредног раста", ризици на „макроекономској и привредној страни остају велики, па је могуће је да ћемо завршити 2021. годину са већим дефицитом него што се планира, због чега неће доћи до пада јавног дуга".

Међутим, Мали уверава да неће доћи до „угрожавања макроекономске стабилности", те да се Србија „кроз повећање плата и капиталне инвестиције бори одржи стопу привредног раста који је имала пре кризе".

Шта доноси пораст улагања у привреду?

Буџетом за 2021. предвиђена су рекордна улагања у јавне инвестиције од 273,9 милијарди динара (2.,3 милијарде евра) - 18,08 одсто укупних расхода - као и већа издвајања за привреду.

„Повећање издвајања за капитална улагања је један од најбољих елемената буџета", оцењују из Фискалног савета.

Србија ће највише уложити путеве и железницу, а Фискални савет очекује да ће то подстаћи опоравак привреде након пандемије.

„То је ниво улагања који би Србија требала да одржи у наредном периоду како бисмо смањили заостатак за европским земљама", истиче Минић.

Како корона вирус утиче на светску привреду?

Међутим, када су у питању други пројекти усмерени на привреду, „Фискални савет предлаже да се пројекти који нису директно повезани са решавањем последица кризе одложе за другу половину године", додаје.

То су пројекти попут субвенција за електронске фискалне касе, субвенција такси превозницима за куповину еко-возила и планирани издаци за подстицање страних инвестиција.

„Ако се испостави да је ситуација лошија него што је предвиђено, на тај начин ћемо моћи да спречимо повећање дефицита", закључује стручњак.

Потребна четири пута већа улагања у животну средину и комунална улагања

За комунална улагања и заштиту животне средине предвиђено је 25 милиона евра, док Фискални савет оцењује да би ова улагања требало да буду „барем четири пута већа".

„Иако смо у медијима могли да чујемо да Влада планира изградњу постројења за пречишћавање воде, и разне друге комуналне пројекте, ми за сада не видимо да су та средства опредељена", истиче Минић.

Из Фискалног савета додају да „није искључено" да ће Канцеларија за управљање јавним улагањима током 2021. у оквиру својих, за сада нетранспарентних, расхода почети да спроводи и инвестиције у заштиту животне средине.

Подсећају да је Србији одобрен кредит Банке за развој Савета Европе од 500 милиона евра.

Међутим, додаје Минић, тај кредит се појављивао се и у буџетима за претходне године, па ипак кредит није коришћен нити је иједан пројекат реализован на основу њега.

„Мало је вероватно да ће у 2021. доћи до потребног снажног помака у односу Владе према заштити од еколошког загађења", закључују из Фискалног савета.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]