Корона вирус и Балкан: Зашто се Европа затвара, а земље у региону не

Иако у последњих неколико дана у Србији број нових случајева заражених Ковидом-19 готово свакодневно прелази хиљаду, чланови Кризног штаба за борбу против корона вируса кажу да нема разлога за увођење рестриктивнијих мера.

Епидемија букти и у региону, али само је у Словенији - где је у последњих 24 часа регистровано 25 смртних случајева - уведен полицијски час.

У Србији школе нису затворене, нема забране кретања, угоститељски објекти раде ограничено иако је број случајева знатно већи него у марту када је проглашено ванредно стање и уведен полицијски час.

Епидемиолог Зоран Радовановић каже за ББЦ на српском да су људи од марта до данас изгубили поверење у Кризни штаб и власт, те да је сада много теже наметати ригорозне мере.

„Проблем је што ми не инсистирамо ни на постојећим мерама. Ако је обавезно ношење маски у затвореном простору, онда треба кажњавати оне који их не носе", каже Радовановић.

Полицијски час је друга крајност, појашњава он.

„Између ношења маски и полицијског часа постоји низ међурешења. Проблем је што се она не примењују", каже Радовановић

Међурешења би, према његовим речима, била додатно скраћивање времена рада угоститељских објеката, ограничавање окупљања, кажњавање оних који правила крше.

Србија - шта каже председник Вучић, а шта чланови Кризног штаба?

Хоће ли бити увођења новог полицијског часа питање је које се већ неко време помиње у јавности.

Председник Србије Александар Вучић је ублажио реторику када говори о корона вирусу у односу на први талас, када је поручивао да ће „гробља бити препуна ако се људи не придржавају мера".

Сада, пак, моли људе да се понашају одговорно и није за затварање, пре свега због привреде.

„Корона нам прави све веће проблеме. Болнице су све пуније, готово 2.000 људи је у болницама у Србији", рекао је председник Србије Александар Вучић у понедељак после седнице Владе Србије.

Вучић је изјавио да је све чланове Кризног штаба замолио да, уколико је могуће, не доносе одлуку о затварању угоститељских објеката.

„Ако је могуће, а ако није, ми ћемо да затворимо", рекао је Вучић, додајући да је људима који раде у угоститељству потребан сваки динар, јера су у ранијим таласима пандемије најмање радили.

„Мора још много да се ради и да се гради. Зато је потребно да се не затвара наша економија", додао је.

Епидемиолог Бранислав Тиодоровић изјавио је у понедељак да у Кризном штабу Владе Србије нико не подржава поновно увођење полицијског часа као мере против ширења епидемије корона вируса.

„Бројке сада јесу веће од оних у марту и априлу када смо увели полицијски час, али све док можемо да контролишемо ситуацију, нећемо уводити полицијски час", изјавио је Тиодоровић у Хали Чаир у Нишу која се припрема за нову привремену Ковид болницу, преноси Бета.

Радовановић, који није у Кризном штабу, каже и да број нових случајева који се сада објављује јесте доста већи него на почетку пандемије, али да су тада подаци много више прикривани.

„Садашњи подаци су много ближе истини, не лаже се толико неразумно, не смањују се бројеви умрлих за по пет и више пута као што је то био случај раније", каже Радовановић.

Из власти, међутим, одбацују било какве критике и оптужбе да нису саопштавали праве податке - било раније или сада.

И имунолог и члан Кризног штаба Срђа Јанковић тврди да се проблем не може решавати увођењем ванредног стања и „закључавањем".

Гостујући на телевизији Пинк он је рекао да „дугорочно закључани не можемо да живимо".

„Опет ће почети да се губе животи, јер економија пропада", рекао је Јанковић.

Погледајте видео: Како Ковид-19 утиче на наше џепове

Радовановић сматра другачије - економски губици касније ће бити још већи, ако се сада не предузму ригорозније мере, каже.

„Боље сада жртвовати мало од економије, нарочито када је о угоститељству реч, него касније да не раде читави индустријски погони", каже Радовановић за ББЦ.

Истовремено, епидемиолог Предраг Кон на Фејсбуку пише да становници Београда „треба да се понашају као да је на снази полицијски час од 19 часова до пет сати ујутру".

Он је за ТВ Прва рекао да тренутно нема правног оквира за доношење ванредних мера, али треба контролисати и изолацију и кућни карантин.

„Од марта причам да је то било могуће у ванредном стању и да је оно било значајно, јер нам је омогућило ефикасно деловање", рекао је Кон.

Евентуално доношење неке нове мере било би везано за Београд где је првенствено забележен експоненцијални раст броја новозаражених.

Закључани са 72 оболелих, откључани са више од 49.000

Полицијски час и ограничење кретања у Србији је уведено је 17. марта, када је било 72 заражених.

Старијима од 65 година до 7. маја било је забрањено да излазе напоље током читавог дана, а млађима је кретање било забрањено од пет поподне до пет ујутру.

Границе су биле затворене, свако ко је долазио из иностранства морао је у карантин, а мере су укинуте како се ширење вируса смањило.

Најава поновног увођења полицијског часа почетком јула, извела је људе на улице, каже епидемиолог Зоран Радовановић и тврди да је то један од разлога зашто се политичари сада не одлучују за овакав корак.

Објашњава да је током лета пропуштено заустављање ширења вируса бољом контролом граница и људи који долазе из иностранства.

„Требало је да захтевамо тестирање оних који улазе у земљу. Све је било отворено и то је груба грешка", каже Радовановић и додаје да је за неке мере сада касно.

„Нисмо се држали принципа на коме инсистира Светска здравствена организација да тестирамо што више, да откривамо новооболеле, да од њих добијамо податке о контактима, па да контакте тестирамо и изолујемо.

„То је најбоља стратегија до сада коју ми, из неких разлога, нисмо спровели", каже Радовановић.

„Сада постаје касно за то. Да смо то радили, имали бисмо много мањи талас оболелих. Сада имамо нагли пораст, видећемо како ће бити наредних дана."

Школе остају отворене

Увођење ванредног стања у марту затворило је учионице школа у Србији.

Друго полугодиште ученици су завршили онлајн наставом, а ове године у школама важи комбиновани метод - мало се иде у школу, мало се прати онлајн.

Иако се у појединим школама појавио одређени број заражених ученика и наставника, стручњаци кажу да школе не треба затварати.

Епидемиолог Бранислав Тиодоровић рекао је недавно за РТС да се не поставља питање затварања школа и вртића и да је то став који постоји и у Европи.

Он је објаснио да се дневно прати стање у школама и ученици који су били у контакту са позитивнима, или који су позитивни.

„Тада одељења или целе школе, зависно од ситуације, прелазе на онлајн модел", рекао је Тиодоровић.

Епидемиолог Зоран Радовановић каже за ББЦ да је боље да школе раде што дуже.

„Док школе могу да раде, треба да раде. Деца су већ изгубила претходно полугође", каже Радовановић.

Навео је разлику између ширења грипа и корона вируса међу децом.

„У случају грипа, јако је значајно затворити школе, јер деца су главни преносиоци на одрасле, а услучају корона вируса није баш тако.

„Деца се мање заражавају, ако се заразе, мање расејавају клице, тако да затварање школа нема тај ефекат код Ковида-19 који би имало код грипа", објашњава Радовановић.

Без полицијског часа и у региону

Док неке европске земље уводе поновно ограничавање кретања, земаље региона се, за сада, не одлучују за овакав корак.

Са много мање заражених у априлу и марту, све земље региона ограничавале су кретање и уводиле полицијске часове.

Србија и Северна Македонија имале су најригорознија правила, са неколико викенда током којих је кретање потпуно било забрањено.

Министар здравља Северне Македоније Венко Филипче поручио је средином октобра да је ситуација „стварно озбиљна" и позвао становнике да поштују мере за спречавање ширења корона вируса, ако желе да избегну поновно увођење полицијског часа.

„Дајте да смогнемо снаге сви, да поштујемо мере да би избегли све ово, јер то је начин на који треба да се фунционише у периоду који је пред нама", рекао је Филипче на конференцији за новинаре, а пренела је Бета.

До данас полицијски час није уведен, али су одређене мере појачане.

Влада Северне Македоније у уторак је ограничила рад угоститељских објеката до 21 сат и забранила после тог периода окупљање више од четири особе на јавном простору.

То је на Фејбуку објавио министар здравља Венко Филипче, наводећи и да су грађани позвани да се после 21 не крећу на јавном простору уколико немају важне и неопходне потребе, преноси Бета.

Професор епидемиологије из Северне Македоније Драган Даниловски каже за ББЦ на српском да је и у тој земљи привреда главни разлог за неувођење полицијског сата.

„Наша привреда умногоме зависи од угоститељства и уколико би се опет увео полицијски час, то би проузроковало егзистенцијалне проблеме, јер би многи остали без посла", каже Даниловски.

„Дуже рестрикције значиле би уништавање економије, што би подразумевало социјалне проблеме, несташицу, незапосленост, људи би остали на улици, суочили бисмо се са другим здравственим проблемима, који су последица сиромашта, глади", каже Даниловски.

Он тврди и да увођење строжих мера зависи од попуњености болничких капацитета и додаје да је стање за сада добро.

„Треба издржати до крајње тачке без строжих мера и ако буде евидентно да се више не може издржати, онда прогласити рестриктивне мере", каже Даниловски.

Саговорник ББЦ-ја додаје да пре строжих мера, треба дати шансу новим и пратити њихово поштовање.

Ни у Црној Гори нема полицијског часа на територији читаве земље, али је у неким местима забрањено кретање после 22 сата.

Ипак, епидемиолози упозоравају да ће после масовног окупљања на сахрани митрополита црногорско-приморског Амфилохија у Подгорици морати да буду пооштрене мере, преноси Бета.

Помоћник директора Института за јавно здравље Сенад Бегић на конференцији за медије Националног координационог тела за заразне болести рекао је да дешавања на терену апсолутно не иду у прилог епидемиолошкој ситуацији и да је за очекивати да број оболелих буде још већи.

Бегић је казао да не види други начин и „други излаз из ове ситуације" осим пооштравања мера, преноси Бета.

„Да ли ће до пооштравања доћи, не знам. Ја бих то као епидемиолог и члан ове заједнице доживео као лични пораз.

„Зато што је прошло оволико времена, ми се боримо са истим вирусом, препоруке су исте, мере превенције су исте, и девет месеци нисмо у стању да схватимо неке једноставне ствари", рекао је Бегић.

Иако корона вирус у региону бивше Југославије букти, полицијски час је једино поново уведен у Словенији, где је у последља 24 сата забележено 25 смртних случајева.

У Босни и Херцеговини је у последња 24 сата преминуло 32 људи, а на Косову девет људи.

У Хрватској, упркос наглом порасту случајева заразе и 34 преминулих за један дан, не размишља се о оваквој мери, изјавио је премијер Андреј Пленковић гостујући у Дневнику ХРТ-а.

„Полицијског сата нема и о тому се није расправљало", рекао је хрватски премијер.

„Рестриктивних мера које би биле налик на забрану кретања коју смо имали на пролеће неће бити јер смо свесни какве последице то има на домаћинства, а и на наш начин живота", рекао је Пленковић.

Гордан Лауц, члан Научног савета Владе Хрватске објаснио је за Вечерњи лист да увођење карантина није решење, јер би за месец дана било све исто.

Позивајући се на истраживање једног од најпрестижнијих медицинских часописа Лансет о учинцима појединих мера на вирус, Лауц је рекао да је приметио да се ефекти затварања губе већ после неколико недеља.

„Или, другим речима, учинци мера попут затварања јавног превоза, забране путовања унутар државе и забране напуштања домова врло су скромни и привремени", рекао је Гордан Лауц.

Додао је да ће делимично затварање које уводе поједине земље дати резултате само док је мера на снази.

Крунослав Цапак, директор Хрватског завода за јавно здравство, рекао је за ХРТ да не види корист од затварања, већ само штету.

„Епидемиолози нигде у свету не доносе одлуке него предлоге, ми можемо предлагати и рећи које су предности или мане.

„Карантин (lockdown) какав је био на пролеће - не. Сегментални, ако буде требало - да.

„Највећи извор заразе су кућне забаве, то смо ограничили на 15 особа, али то је тешко контролиcати, зато апелујемо на људе", рекао је Цапак.

У истој емисији ХРТ-а, пулмолог Саша Срића, међутим, није потпуно одбацио могућност увођења карантина.

Нисам заговорник полицијског сата, осим ако се досадашњим мерама не побољша ситуација, рекао је хрватски пулмолог и додао:

„Рецимо, 250 људи на респиратору и 30.000 оболелих би захтевало ту меру".

Према подацима Унивезритета Џонс Хопкинс, у свету је корона вирусом до сада заражено 46,8 милиона људи, преминуло је више од 1,2 милиона, а опоравило се више од 31 милиона заражених.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]