Корона вирус, кафићи и ресторани: „Ово је пуко преживљавање“
- Аутор, Тијана Душеј Ристев
- Функција, ББЦ новинарка
Иако су епидемиолози у Србији означили кафиће и ресторане као најризичнија места за ширење и пренос корона вируса, протекли викенд у Београду и другим градовима Србије није одавао такву слику - у већини је било немогуће наћи слободно место.
Можда зато што је у многима од њих постављено мање столова, како се не би стварала гужва и како би гости могли да држе дистанцу. На сваком столу, уз карту пића стоји и гел за дезинфекцију руку.
Маске красе лица конобара, док их гости скидају чим седну за сто. Ретки су они који је приликом посете тоалету ставе на лице.
Кризни штаб је донео одлуку да сви објекти, укључујући и оне који имају баште, ограниче радно време до 23 сата.
Званичници кажу да су током викенда написали више од 40 прекршајних пријава због непоштовања прописаних мера.
Није прецизирано да ли су казне писане јер запослени нису носили маске, зато што је у кафићу било више од 30 особа, или зато што врата за госте нису затворили у 23 сата.
Кафић који „преживљава" из ината
Кафаница „Дрво јаворово" или само „Јавор" једно је од оних места коме се враћате као да се враћате својој кући.
Ушукан у башти близу Светосавског храма, често је уточиште многима.
Запослени имају дуг стаж у овом кафићу, а то би се исто могло рећи и за оне који седе с друге стране шанка.
Власник „Јавора" Иван Пармаковић дуго је у угоститељству и како каже не сећа се да је било овако тешко.
„Ово је пуко преживљавање", каже Пармаковић за ББЦ на српском.
Помоћ коју су угоститељи добили од државе, за коју је председник Александар Вучић рекао да је од „страшне важности за угоститеље, туристичке агенције и све друге", запосленима у овој грани привреде није много олакшала тренутну ситуацију.
„Ренту за локал и даље морам да платим на време у пуном износу, као и накнаду за пиће које поручим", објашњава Пармаковић.
Стално мењање мера, одлука и препорука тешко му пада, јер све то, каже, утиче на посао.
„Таман успоставимо неки систем рада, држава уведе неке нове промене", каже Пармаковић.
Иако им је лепо време ишло на руку, мањак броја гостују се осећа и кафић не послује као раније.
Сматра да је узрок томе став код гостију „да излазак није оно што је некад био", односно страх од вируса и ранији одлазак кући.
„Овај период смо преживели из ината, јер имамо сталне госте, који су везани за место и људе који тамо раде", каже власник кафића Дрво јаворово".
Према подацима Републичког завода за статистику у Србији у угоститељству је запослено 66.947 људи.
Ова привредна грана претпрела је ударац због здравствених мера донетих ради спречавања ширења корона вируса, поготово током првог таласа заразе протеклог пролећа када су због карантина и кафићи и ресторани били затворени од 21. марта па све до почетка маја.
Држава је помогла предузетницима и запосленима у микро, малим и средњим предузећима тако што им је у јулу и августу дала економску помоћ - одложила је плаћање пореза и доприноса за месец дана и платила 60 одсто минималца у јулу и августу.
Неколико месеци касније огласили су се угоститељи из Удружења ноћних барова и клубова Београда, позивајући колеге да се учлане и омасове њихову акцију како би успели да закажу преговоре са Владом Србије.
Уз продужење радног времена у затвореном простору и баштама, на листи њихових захтева је и добијање дозволе да више људи може да борави у затвореном простору, умањење трошкова комуналних трошкова, закупа јавних површина, укидање казнене политике, умањење ПДВ-а на храну и пиће.
Током изолације протеклог пролећа, када су и кафићи и ресторани били затворени, многи су на друштвеним мрежама писали како им недостаје управо кафа или пиће са пријатељима у неком од барова.
Други су, пак, морали да одложе велика свадбена весеља, крштења, веридбе на којима се окупи и по неколико стотина људи.
Ирена Михајловић понекад свраћа у „Јавор", али је честа гошћа бројних кафића и барова у Цетињској улици у Београду.
Каже да је, од како је почела епидемија, фирма у којој ради прешла на онлајн режим рада и да због тога углавном борави у стану.
„Прија ми да се изместим из свог дома, излазак ми је потребан ми је и прија ми да одем да се видим са пријатељима на кафи", каже Михајловић.
Можда ће вас занимати и како функционише ресторан „Корона„ у Амстердаму
Ситуација је слична и у вршачким кафићима, по речима конобарице Анђелија Вулетић која је запослена у „Џезви"
Она каже да су с доласком хладнијег времена башту испред локала склонили.
Не примећује да се људи плаше заразе корона вирусом, јер су кафићи у околини пуни, што је, по њеном мишљењу, доказ да су многи жељни изласка.
Каже да јој је углавном зарада иста током недеље, али се разлика примећује током викенда, када „Џезва" мора да се затвори у 23 сата.
„Обично има највише људи од 23 до један сат иза поноћи, тада је бакшиш највећи", каже Вулетић за ББЦ на српском.
Без прве смене, али уз свакодневну посету комуналаца
Урош Кулић води кафе „Калдрма" у Скадарлији, омиљеном туристичком одредишту, сада скоро потпуно празном.
Каже да је био приморан да укине преподневну смену, јер није било довољно посла, а трошкови се нагомилавају.
„Радницима уредно дајем оно што добијем од државе", каже Кулић за ББЦ на српском.
Урош каже да му добављачи пића излазе у сусрет, тако што сачекају да прикупи да им плати поруџбину.
С обзиром да је кафић који Урош држи у популарној туристичкој зони, уз госте, редовно га посећују и инспектори комуналне полиције да провере да ли затвара у 23 сата.
Шта су урадили угоститељи у Шкотској?
Запослени у баровима и ресторанима у Глазгову у петак увече бацили су гомиле остатака леда испред парламента Шкотске у знак протеста због одлуке о затварању на 16 дана у склопу мера за спречавање ширења корона вируса.
Око 3,4 милиона људи тренутно је под најстрожим ограничењима.
У многим европским земљама донете су одлуке о ограничавању рада кафићима и ресторанима - у Француској су у шест градова, међу којима је и Париз, кафићи, бистрои и ресторани затворени због наглог скока броја заражених.
У Чешкој, која има највећи скок новозаражених у Европи, на снази остаје одлука да кафићи и ресторани морају да затворе врата за госте до 20 сати.
Планови за зиму
Кулић из кафеа „Калдрма" планира да отвори такозвану зимску терасу, како би испунио захтеване мере заштите.
Сличан план има и Пармаковић, у чијој ће башти кафића од ове зиме бити и грејалице.
„Ако нас још једном затворе на онолико времена и не будемо добили помоћ од државе, ја ћу бити приморан да затворим, а десет људи ће остати без посла и примања", каже он.
