Корона вирус и клабинг у Београду: „Све је препуштено савести власника клубова и гостију"

Александар Раичевић је човек који за себе тврди да ће вам рећи где је најбољи провод у Београду.

Он је клабер, промотер, ди-џеј и „стручњак за добар провод".

„Када је корона вирус стигао у Србију зауставио је све, па и клабинг", каже Раичевић за ББЦ на српском.

Зову га Mr Everything (оснивач је и истоимене организације), а на Инстаграму свакодневно можете да сазнате када и који диџеј пушта музику у граду, као и каква је атмосфера на тим местима у току ноћи.

Два и по месеца касније стигло је и попуштање мера, а самим тим и „зелено светло" за отварање сплавова на Сави.

То није пријало само Александру, већ и другима који су се ужелели плеса до јутра, о чему сведоче фотографије пуних сплавова и ноћних клубова у престоници претходна два викенда.

Раичевић не страхује од короне, већ је после ванредног стања и карантина одлучио да настави тамо где је стао.

С обзиром да за вече обиђе по десетак клубова и да сретне много људи, постоје реалне шансе и да се зарази.

„Два или три месеца сам поштовао све мере и савете, када бих сада бринуо за физичко здравље, плашим се да би нарушио ментално које је једнако важно", каже Раичевић

„Живим, па шта буде", додаје он.

Ипак, колико је безбедно ићи у клабинг док епидемија у Србији не јењава?

Шта каже струка, да ли је безбедно у клабингу

Предраг Кон, епидемилог и један од чланова Кризног штаба, каже за ББЦ на српском да „све препоруке које важе за угоститељске објекте важе и за клубове.

„Не постоји обавеза ношења маски, за сада су то препоруке", каже он.

Обавеза запослених и власника клубова је да обезбеде заштиту за госте, а колико ће они то користити зависи од људи који су изашли у провод.

„Власници могу да инсистирају на коришћењу маски, али онда сами и морају да спроводе контролу тога", објашњава епидемиолог.

На питање да ли ће одређене инспекције обилазити клубове и проверавати да ли запослени носе заштитну опрему, Кон каже да „нема неког посредног очекивања да ће неко то да кажњава".

„То ће бити једна од ствари по којој ће клубови препознатљиви- имају или немају те мере", додаје он.

„Мало људи носи маске"

Раичевић признаје да му је пријао предах који је изазвала епидемија корона вируса.

Сада, када се „вратио у седло" и више се креће по граду, примећује да мали број људи носи маске и рукавице.

„И то није случај само у клубовима и баровима, већ свуда - на улицама и у маркетима", каже Раичевић.

Он не верује да ће се велики број људи придржавати мера и да је то донекле очекивано „јер Срби не могу да се придржавају немачког модела живота".

Слично запажање има и Перо ди Реда, један од сувласника неколико популарних клубова у граду.

Клубови које он држи - Младост, Лудост, Радост, Бранков, Бистро мали пијац, Ласта и Кућица - важе за неке од напосећенијих.

Ди Реда каже да се запослени придржавају свих препорука Владе Србије, али да госте не може да „натера да носе маске уколико они то не желе".

„Наши запослени носе маске, а на улазима у клубове имамо дезобаријере и бочице са дезинфекционим средствима", каже и додаје да на госте немају никакав утицај, већ се надају да ће они водити рачуна.

С обзиром да током летње сезоне раде клубови на води, Ди Реда напомиње да пазе и на број гостију који може да буде на сплаву.

Шта ако корона стигне у ноћне клубове

Уколико се неко разболи од корона вируса после посете клубу, Кон каже да се одмах креће у истраживање.

„Ако нађемо било кога ко је оболео или добијемо податак да је био у том клубу, одмах почиње озбиљно истраживање свих контаката и одмах се примењују мере", каже он.

Кон додаје да „мере постоје да би се примењивале и ако се не примењују, а дође до заражавања и то се открије, одмах следи детаљно испитивање зашто нешто није или је урађено.

Каже да је то првенствено препуштено савести власника клубова и посетилаца.

„Оног тренутка када се открије, почиње епидемиолошко истраживање контаката, односно тада се тестирају сви коју су ту били", објашњава епидемиолог.

Протокол се реализује као и до сада и они који су заражени морају да иду у самоизолацију.

„Већа штета може да буде за клуб који не поштује мере", каже епидемиолог, јер сама чињеница да неко оболи у том клубу доводи до затварања.

Угоститељи у дуговима, плаши их и други талас

Нагли прекид зимске и пролећне сезоне, по џепу су осетили сви угоститељи.

Александар каже да се у ноћном животу осећа недостатак страних туриста, јер немају могућност да допутују у Београд.

Ди Реда такође верује да ће мањи број туриста сигурно утицати на успешност сезоне, али „да ће бити пристојна и да ће моћи пристојно да се заради".

Ипак, не треба заборавити да је зимска сезона прекинута на пола и да ће многи од јесени послове почети у минусу.

„Верујем да ће нам бити потребно годину, годину и по дана да се опоравимо", каже Перо.

Удружење барова и клубова, чији је члан, затражило је конкретну помоћ од државе и града, али још увек нема конкретнијег помака.

Постоји страх и од новог таласа на јесен, а Ди Реда верује да ће мање људи излазити у провод, јер је много њих остало без посла и на новац гледа другачије.

„Пре ће да чувају новац за црне дане, него да их потроше на провод", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]