'У скоро свакој породици, неко је на фронту': Руско село које губи мушкарце у рату

У рибарском селу Седанка, на руском Далеком истоку, живот је тежак.

Већини домова недостају основни услови као што су текућа вода, тоалети у кући и централно грејање, упркос температури која у зимским месецима рутински достиже -10 степени Целзијусових или ниже.

Окружен шумском тундром и мочварама, центар њеног округа може да се достигне само од маја до октобра речним бродом или превозним средствима на шинама.

Зими само снежним возилом или хеликоптером.

Има мало послова у месту, а већина сељана преживљава рибарећи или узгајајући властиту храну.

А депоније смећа привлаче опасне посетиоце – мрке медведе са Камчатке, који су међу највећим на свету.

А опет Седанка има новије изазове са којима мора да излази на крај.

Готово сви њени мушкарци старости између 18 и 55 година напустили су село, према тврдњама мештана, придруживши се рату Русије у Украјини.

'Нема ко да насече дрва за потпалу'

„Срце вам се цепа – јако много наших људи је погинуло“, каже Наталија, становница села чије смо име изменили ради њене сигурности, у интервјуу за ББЦ Светски сервис.

„Муж моје сестре и моји рођаци су на фронту.“

„У скоро свакој породици, неко се бори.“

Смештена на североисточној ивици полуострва Камчатка, близу Охотског мора, Седанка је више од 7.000 километара од украјинског фронта.

Амерички град Енкориџ, преко пута океана, отприлике је двоструко ближи.

Тридесет деветоро мушкараца из села од укупног броја становника од њих 258 потписало је уговоре са Русијом да се бори у рату.

Од њих, погинуло је 12, а још седморица се воде као нестали.

„Сви наши мушкарци отишли су у специјалну војну операцију“, рекла је група жена регионалном гувернеру кад је био у посети у марту 2024. године, користећи израз Кремља за његов рат у Украјини.

„Нема ко да насече дрва за потпалу за зиму да бисмо грејали наше пећи“, додале су оне у разговору приказаном на државној телевизији.

ББЦ, заједно са руском медијском кућом Медизона и истраживачима волонтерима, до сада је идентификовао 40.201 руских војника који су погинули 2025. године.

Према нашој анализи, процењујемо да ће број убијених 2025. године достићи бројку од 80.000, што ће бити најсмртоноснија година што се тиче руских губитака у Украјини откако је инвазија покренута 24. фебруара 2022. године.

Овај прорачун узима у обзир посмртнице које наводе 2025. као годину смрти или сахране, али још нисмо до краја обрадили податке или их све проверили.

Број потврђених смрти за 2024. годину сада износи 69.362 – што је отприлике упоредиво са укупним збиром за 2022. и 2023. – а крива је нагло порасла од краја 2024. године.

Смрти смо потврдили користећи званичне извештаје и регистре података о оставинским расправама – званични регистар када неко умре – баш као и новинске чланке, објаве на друштвеним мрежама од родбине или блиских пријатеља, и податке са нових споменика и гробова.

Свеукупно, ББЦ је сада идентификовао имена 186.102 руска војника погинула у рату.

Међутим, уопштено се прихвата да је прави број смрти много виши, јер се многе смрти на бојишту не бележе.

Војни експерти верују да би наша анализа могла да представља 45-65 одсто укупне бројке, што значи да је потенцијални број руских смрти негде између 280.000 и 413.500.

Украјина је такође претрпела тешке губитке.

Прошлог месеца је председник Владимир Зеленски рекао за француског емитера Франс 2 да је „званично“ на ратишту погинуло 55.000 Украјинаца.

Уз то, „велики број људи“ се званично води као нестао, рекао је он, мада није открио тачну бројку.

Засновано на проценама извора у које спада и интернет страница УА губици, које је ББЦ проверио, процењујемо да би број погинулих Украјинаца могао да буде чак 200.000.

Већина Руса погинулих у рату има словенска презимена.

Али према глави становника, губици су непропорционално високи међу малим етничким групама, нарочито у економски осиромашеним крајевима Сибира и Далеког истока, као што је Седанка.

Седанка је дом углавном Корјака и Ителмена – домородачких народа који, по правилима ратног стања, могу бити изузети од мобилизације.

Антиратна активисткиња Марија Вјушкова каже да руска државна телевизија истиче стереотипе о домородачким заједницама као „рођеним ратницима“ и вештим стрелцима да би их охрабрила да се пријаве у рат.

„Многе домородачке заједнице поносе се тим наслеђем као делом властитог идентитета. Кремљ користи тај понос да би их регрутовао за рат“, каже Вјушкова.

Један од мушкараца из Седанке који се пријавио у рат био је Владимир Акејев (45), ловац и риболовац, који је потписао уговор са војском у лето 2024. године.

Четири месеца касније погинуо је у борбама.

Ожалошћени на његовој сахрани у новембру 2024. године могли су да стигну до гробља само снежним возилом.

Акејевљев ковчег пренесен је тамо на широким дрвеним санкама.

На другим местима, потврђени губици из домородачких група обухватају 201 Ненета, 96 Чукчија, 77 Хантија, 30 Корјака и седам Инуита.

У складу са процентом мушкараца старости између 18 и 60 година, то износи процењених 2 одсто Чукчија, 1,4 одсто руских Инуита, 1,32 одсто Корјака и 0,8 одсто Хантија.

Анализа ББЦ-ја показује да 67 одсто мртвих потиче из руралних крајева и малих места – класификованих као оних са популацијом испод 100.000 људи – иако тамо живи 48 одсто руског становништва.

Стопа губитака је најмања у великим градовима – Москва има најмање смрти по глави становника – пет људи на сваких 10.000 мушкараца, илити 0,05 одсто.

У сиромашнијим регионима, као што је Буратија, источни Сибир и Тува, у јужном Сибиру, стопа смрти је између 27 и 33 пута виша него у престоници.

Главни покретач овог јаза између градова и руралних области је разлика у економском развоју, плати и образовању, каже демограф Алексеј Ракша.

Као последица тога, војници из сиромашнијих крајева и етничке мањине чине већи удео у војсци и мртвима од целокупне популације, каже он.

Региони са високим уделом у губицима имали су нижи животни век чак и пре него што су се мушкарци пријавили у рат, рекао је за ББЦ један други руски демограф.

„За многе од њих, покретач није само сиромаштво, већ одсуство избора – осећај да нема шта да се изгуби“, каже он.

У Седанки, споменик „ученицима у специјалној војној операцији“ откривен је у јесен 2024. године.

Прошле године се регионална влада зарекла да ће јој доделити почасну титулу „села војних почасти“ за учешће њених мушкараца у рату.

Такође је обећала програм подршке породицама војника из Седанке.

А опет село још није добило своју почасну титулу нити је добила превише обећане помоћи за породице војника.

Кровови на кућама четири војника уговорца поправљени су након што су пропали, али тек након значајне медијске пажње.

Сваку пету кућу, изграђену у совјетским временима, држава је прогласила небезбедном.

Званичници су прогласили ванредно стање у њеној јединој школи, због опасности од рушења неких њених зидова.

Све је ово додатно погоршано губитком радно способних мушкараца у селу које је однео рат Русије у Украјини.

Додатно извештавање: Јарослава Кирјухина и Наталија Маца Гроца.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk