Модерно наоружање и рат у Украјини

Борбе и даље бесне без краја на видику док се ближи 24. фебруар, датум четврте годишњица руске инвазије на Украјину.

Док се чини да је дипломатија остварила врло мало напретка, постоје ли напредна оружја која би потенцијално могла да превагну у сукобу у корист једне или друге стране?

Нове ракете: 'Фламинго' против 'орешника'

И руска и украјинска војска користе крстареће и балистичке ракете, неке од њих нове и експерименталне.

Балистичке ракете путују у прилично предвидљивом луку, али их радар може открити раније, док крстареће ракете путују на нижим надморским висинама, ближе земљи, због чега их је тешко регистровати.

Украјина се у великој мери ослања на пројектиле које јој шаљу западни партнери.

Испаљивала је на руску територију америчке балистичке ракете АТАЦМС и пројектиле сторм шедоу/скалп које су заједнички направили Велика Британија и Француска.

Али Украјина је појачала домаћу производњу наоружања.

Удари дубоко на непријатељској територији доживљавају се као кључни део рата, за које Украјина углавном користи дронове дугог домета, каже ББЦ дописник за одбрану Џонатан Бил.

Она још губи територију од Русије на првој линији фронта која се протеже више од 1.000 километара.

И зато Украјина све више покушава да гађа руску ратну економију, да би успорила те продоре, каже ББЦ дописник из Украјине.

Израђене код украјинске одбрамбене компаније Фајер поинт, крстареће ракете фламинго представљају огроман корак у кијевској домаћој производњи оружја.

То је она врста оружја дубоког удара које су западне земље нерадо слале Украјини, додаје ББЦ-јев дописник.

Ова ракета може да погоди циљеве удаљене 3.000 километара, путује брзином од 900 километара на сат и носи бојеву главу тешку 1.150 килограма.

То значи да може да погоди стратешке руске циљеве далеко изван домашаја дронова или оружја кратког домета као што је ракета нептун.

Њен домет је сличан оном америчког томахавка - софистициранијег и скупљег оружја које је амерички председник Доналд Трамп одбио да пошаље Украјини.

Будући да га сама производи, Украјина може да испали фламинго на који год циљ пожели.

Не ограничавају је оним што западни савезници кажу да сме и не сме да ради кад се бори против руских окупационих снага.

Украјински председник Владимир Зеленски је описао фламинго као једну од најуспешнијих ракета његове земље, мада је јавно обелодањено врло мало детаља о његовој употреби у борбама.

У међувремену, Русија је израдила орешник, нову ракету са дометом од и до 5.500 километара.

Она се истиче у односу на друге балистичке ракете њеном брзином - за коју је руски председник Владимир Путин 2024. године изјавио да може да достигне и 2,5-3 километра у секунди.

То значи да ће Украјини бити много теже да пресретне орешник.

Русија је у досадашњем току рата само двапут употребила орешник - први пут у централном граду Дњепру у новембру 2024, и у западном граду Лавову у јануару 2026. године.

Верује се да орешник поседује бојеву главу која се током последње фазе спуштања намерно издели у неколико независно циљаних пројектила, изазвавши препознатљиве поновљене експлозије у размаку од неколико секунди.

Борбени авиони: Ф-16 против сухоја

Украјина је добила око половине од скоро 90 ловаца Ф-16 које су јој обећале НАТО земље, међу њима Белгија, Данска, Холандија и Норвешка, према досадашњим проценама.

Ови ловци се сматрају вишенаменским, лаким за одржавање и способним да понесу готово било које оружје стандардизовано у САД и земљама НАТО.

Ф-16 је први пут ушао у употребу у САД 1978. године.

Многе западне војске су у процесу повлачења застарелих ловаца, замењујући их са америчким Ф-35, уведеним 2015. године.

А опет ово представља крупно унапређење за украјинске мале ваздухопловне снаге, које су користиле МиГ-29, совјетски ловац из 1970-их, као кључни борбени авион.

Украјински пилот ловца исказао је дивљење на националној телевизији кад су ови први пут уведени и рекао: „Ф16, у поређењу са авионима којима летимо сада, изгледају као паметни телефони у поређењу са старим мобилним телефонима на дугмиће.“

Ф-16 се углавном користи за појачавање противваздушне одбране и да би изводио прецизне нападе на копну.

И коришћен је са великим успехом, према сведочанству украјинских пилота.

На пример, током једне борбене мисије у децембру 2024. године, украјински пилот је оборио шест руских крстарећих ракета, према украјинским ваздухопловним снагама.

Ове мисије Одбрамбене контра-ваздухопловне мисије (ДЦА) кључна су улога за ловце Ф-16 у Украјини – чак и данас.

Погледајте видео: Украјински пилот се бори против руске војске у хеликоптеру из совјетског доба

Кључна снага савремене руске флоте борбених авиона јесте породица авиона Сухој - Су-30, Су-34 и Су-35, да не помињемо ловца пете генерације Су-57, мада још није у масовној производњи, пише ББЦ на руском.

Руски сухоји имају модерне радаре и пројектиле ваздух-ваздух дугог домета; на пример, Р-37 има домет од више од 200 километара, може да понесе велику ракету и товар бомби, и да лети значајно даље од МиГ-29 и Ф-16.

Руске ваздухопловне снаге су друге најмоћније на свету, иза САД, према Светском директоријуму савремених војних летилица.

У погледу укупног броја борбених авиона, Русија има убедљиву надмоћ над Украјином.

Руске летелице ретко - ако уопште - залазе дубоко на украјинску територију из страха од обарања уз помоћ система земља-ваздух добијених од запада, као што је пејтриот.

У актуелном сукобу, класичне борбе авиона у ваздуху дешавају се екстремно ретко, каже новинар ББЦ-ја на руском Иља Абишев.

Обично две стране користе борбене авионе за нападе на циљеве на земљи пројектилима и клизним бомбама са великих удаљености, без уласка у зону додира са непријатељском противваздушном одбраном, додаје он.

Шта је са дроновима?

Дронови се користе нашироко током читавог рата, за извиђање, циљање, испаљивање ракета, као и као оружје „камиказе“ напада.

Украјина је данас у самом светском врху производње беспилотних система, као што су роботи и дронови, каже дописник ББЦ-ја.

Тврди се да Украјина годишње производи од око четири милиона дронова, известио је Блумберг у новембру 2025. године.

Прошлогодишња Операција Паукова мрежа, у којој је више од 110 украјинских дронова са погледом из првог лица (ФПВ) било прокријумчарено у Русију, а напали су више од 40 стратешких бомбардера, била је сведочанство о успешности украјинске стратегије са дроновима.

Украјина користи и борбене дронове на првој линији фронта и поморске дронове на мору, који су помогли у потапању бројних руских ратних бродова.

Неки украјински дронови, као што су ФП-1 и ФП-2, јефтини су и брзи за прављење.

ФП1 може да стигне у Русији чак до Москве.

Украјина је такође на почетку сукоба користила дронове бајрактар ТБ2 добијене од Турске који испаљују ракете, камиказе дронове свичблејд добијене од САД и комерцијалне извиђачке дронове као што су кинески ДЈИ Мавик 3.

У међувремену, Кремљ жели да појача производњу јефтиних нападачких дронова на десет хиљада јединица годишње, јавља ББЦ на руском.

Русија је крајем 2025. најавила оснивање Снага беспилотних система, нове команде која ће бити задужена за програм дронова, јавила је руска новинска агенција Тас.

Ово указује на то да је производња сада приоритет у њиховој одбрамбеној стратегији, каже новинар ББЦ-ја на руском.

У извештајима из руских медија из 2025. помињана су имена произведених дронова као што су артемис-10, тувик, сиријус и многи други; описани су као најмодернији и спремни за масивну производњу.

Међутим, нема извештаја о њиховој употреби у правим борбеним ситуацијама.

У реалности број нових типова дронова које је руска војска увела у употребу највероватније није јако велик, извештава ББЦ на руском.

Током 2025. године, Русија је наставила да модернизује дронове који су већ у употреби, као што је тактичка молнија-2, коришћена као камиказе дрон.

Пре тога је Русија увозила тип познат као дрон шахед из Ирана, али сада производи властиту верзију: геран 2; као и шахед, дронови су са крилима који се често користе за камиказе нападе.

Дронови геран се обично користе за нападе дугог домета против украјинских градова, саобраћајних мрежа, и цивилне и војне инфраструктуре.

Русија и даље производи скоро 3.000 њих месечно, а анализа вашингтонског Института за науку и међународну безбедност показује да су лансирали у просеку 175 дронова типа шахед дневно током лета и јесени 2025.

Проблем који би могао да утиче на обе стране је конективност.

Неки дронови се ослањају на сателитске везе за навигацију.

Илон Маск је недавно уложио напор да спречи Русију да користи Старлинкове сателите за нападе дроновима, а украјински званичници који су изјавили да је то „донело опипљиве резултате“.

Руски властити сателитски систем - Газпром свемирски системи - много је ограниченији од Старлинка, каже новинар ББЦ-ја на руском Иља Абишев.

То значи да не може увек да буде доступан у борбеним ситуацијама.

Друге опције, као што су дронови прикачени на оптичке каблове или који функционишу уз помоћ радио везе, краћег су домета и нису толико ефикасни, поуздани или јефтини, додаје он.

Која друга модерна оружја би могла да буду одлучујућа у будућности?

Вештачка интелигенција је постала нови фронт у технолошкој трци између Украјине и Русије.

Нова оружја која користе вештачку интелигенцију могла би да промене ситуацију на бојишту, каже Олег Черниш из ББЦ на украјинском.

Украјински министар одбране Михаило Федоров каже да је такав развој догађаја већ у току.

Али још не постоји фабрички произведено оружје које може ефикасно да користи вештачку интелигенцију.

Ако би то успело, ефикасност чак и малих дронова би се рапидно повећала, каже наш дописник.

Према ББЦ-ју на руском, Кремљ такође израђује дронове с аутономним циљањем и вештачком интелигенцијом.

Додатно извештавање: Доминик О'Киф

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk