Rusi poslali moćni 'orešnik' u Lavov, gađali i Kijev

Dok je svet zaokupljen potezima američkog predsednika Donalda Trampa, Rusija je ispalila moćnu balističku raketu orešnik u velikom napadu na Ukrajinu u noći između 8. i 9. januara.

Ovo je drugi put da je Rusija upotrebila raketu orešnik tokom skoro četvorogodišnjeg rata protiv Ukrajine.

Prvi put ga je koristila u napadu na Dnjepar, grad u centralnoj Ukrajini, u novembru 2024. godine.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je to odgovor na navodni napad ukrajinskih dronova na rezidenciju Vladimira Putina krajem decembra.

Kijev je negirao da je napao rezidenciju ruskog predsednika u Novgorodskoj oblasti.

„U noći 9. januara, kao odgovor na napad na predsedničku rezidenciju, ruska vojska pokrenula je masovni udar preciznim oružjem dugog dometa, sa kopna i mora, između ostalog i raketnog sistema srednjeg dometa orešnik, kao i dronovima, na teritoriji Ukrajine", saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

U saopštenju se tvrdi se da je pogođen „proizvodni objekat bespilotnih letelica“.

Ukrajinske vlasti su potvrdile da je balistička raketa pogodila infrastrukturu u Lavovu, oko 60 kilometara od poljske granice.

Rusija je izvela napad na „kritični infrastrukturni objekat“ u Lavovu, na zapadu Ukrajine, saopštile su ukrajinske vlasti, ne precizirajući o kom objektu je reč.

Prema saopštenju ukrajinskih oružanih snaga, balistička raketa se kretala brzinom od 13.000 kilometara na sat.

Orešnik je hipersonična balistička raketa srednjeg dometa, što znači da potencijalno može da dobaci do udaljenosti od 5.500 kilometara.

Smatra se da ima bojevu glavu koja se namerno fragmentira tokom spuštanja u nekoliko, nezavisno ciljanih inertnih projektila, uzrokujući ponovljene eksplozije u razmaku od nekoliko trenutaka.

„Takav udar blizu granice EU i NATO-a predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti na evropskom kontinentu i test za transatlantsku zajednicu“, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiha.

Rusija je optužila Ukrajinu za napad dronovima na Putinovu rezidenciju u Valdaju 29. decembra, što je Kijev negirao.

Američki mediji su potom izvestili da je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) utvrdila da Ukrajina nije pokušala da napadne ni ruskog predsednika Vladimira Putina lično niti njegovu rezidenciju.

Šef ruskog GRU-a je potom pozvao predstavnika američke ambasade i predao mu podatke drona iz navodnog napada na predsedničku rezidenciju.

„Putin ne želi mir, ruski odgovor na diplomatiju je još raketa i razaranja", napisala je Kaja Kalas, šefica Evropske komisije za spoljne poslove na mreži Iksu.

„Smrtonosni obrazac velikih ruskih udara ponavljaće se sve dok ne pomognemo Ukrajini da ga razbije", dodala je.

Reagujući na vesti o korišćenju rakete orešnik, Kalas je ocenila da je to „jasna eskalacije protiv Ukrajine i namenjena kao upozorenje Evropi i SAD".

„Zemlje EU moraju dublje da se pozabave sopstvenim zalihama protivvazdušne odbrane i odmah ih isporuče.

„Ujedno, moramo dodatno da povećamo Moskvi cenu za ovaj rat, a to podrazumeva još strože sankcije", poručila je.

Od početka rata, februara 2022, Evropska unija je usvojila 20 paketa sankcija Rusiji.

Osim Lavova i drugih zapadnih regiona, Rusija je raketama i dronovima napala i Kijev, glavni grad Ukrajine.

Četvoro ljudi je poginulo, a 25 ranjeno u prestonici tokom napada 8. januara uveče.

Tutnjava se čula nekoliko sati u Kijevu, a nebo su obasjavale eksplozije.

Gradonačelnik Vitalij Kličko rekao je da je to bio „dvostruki udarac“.

Posle jednog udara, sledio je drugi, a poginuli su i spasioci koji su išli u pomoć ranjenima, rekao je Kličko.

Dve stambene zgrade duž istočne obale reke Dnjepar i jedna visoka zgrada u centralnom delu grada takođe su bile meta.

Snabdevanje strujom je prekinuto u nekoliko gradskih naselja usred posebno surove zime i dok se Kijev sprema za temperature od -15 stepeni Celzijusovih.

Ciljanje elektrana postalo je stalna karakteristika ovog rata, a Ukrajina sve više odgovara na ruske kontinuirane napade na energetsku infrastrukturu koji redovno ostavljaju milione bez struje ili grejanja.

U jednom takvom odgovoru, više od 500.000 ljudi ostalo je bez struje u ruskoj pograničnoj oblasti Belgorodu, objavio je guverner Vjačeslav Gladkov.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]