Руси послали моћни 'орешник' у Лавов, гађали и Кијев

Док је свет заокупљен потезима америчког председника Доналда Трампа, Русија је испалила моћну балистичку ракету орешник у великом нападу на Украјину у ноћи између 8. и 9. јануара.

Ово је други пут да је Русија употребила ракету орешник током скоро четворогодишњег рата против Украјине.

Први пут га је користила у нападу на Дњепар, град у централној Украјини, у новембру 2024. године.

Руско Министарство одбране саопштило је да је то одговор на наводни напад украјинских дронова на резиденцију Владимира Путина крајем децембра.

Кијев је негирао да је напао резиденцију руског председника у Новгородској области.

„У ноћи 9. јануара, као одговор на напад на председничку резиденцију, руска војска покренула је масовни удар прецизним оружјем дугог домета, са копна и мора, између осталог и ракетног система средњег домета орешник, као и дроновима, на територији Украјине", саопштило је Министарство одбране Русије.

У саопштењу се тврди се да је погођен „производни објекат беспилотних летелица“.

Украјинске власти су потврдиле да је балистичка ракета погодила инфраструктуру у Лавову, око 60 километара од пољске границе.

Русија је извела напад на „критични инфраструктурни објекат“ у Лавову, на западу Украјине, саопштиле су украјинске власти, не прецизирајуц́и о ком објекту је реч.

Према саопштењу украјинских оружаних снага, балистичка ракета се кретала брзином од 13.000 километара на сат.

Орешник је хиперсонична балистичка ракета средњег домета, што значи да потенцијално може да добаци до удаљености од 5.500 километара.

Сматра се да има бојеву главу која се намерно фрагментира током спуштања у неколико, независно циљаних инертних пројектила, узрокујуц́и поновљене експлозије у размаку од неколико тренутака.

„Такав удар близу границе ЕУ и НАТО-а представља озбиљну претњу безбедности на европском континенту и тест за трансатлантску заједницу“, рекао је украјински министар спољних послова Андреј Сибиха.

Русија је оптужила Украјину за напад дроновима на Путинову резиденцију у Валдају 29. децембра, што је Кијев негирао.

Амерички медији су потом известили да је америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) утврдила да Украјина није покушала да нападне ни руског председника Владимира Путина лично нити његову резиденцију.

Шеф руског ГРУ-а је потом позвао представника америчке амбасаде и предао му податке дрона из наводног напада на председничку резиденцију.

„Путин не жели мир, руски одговор на дипломатију је још ракета и разарања", написала је Каја Калас, шефица Европске комисије за спољне послове на мрежи Иксу.

„Смртоносни образац великих руских удара понављац́е се све док не помогнемо Украјини да га разбије", додала је.

Реагујући на вести о коришћењу ракете орешник, Калас је оценила да је то „јасна ескалације против Украјине и намењена као упозорење Европи и САД".

„Земље ЕУ морају дубље да се позабаве сопственим залихама противваздушне одбране и одмах их испоруче.

„Уједно, морамо додатно да повец́амо Москви цену за овај рат, а то подразумева још строже санкције", поручила је.

Од почетка рата, фебруара 2022, Европска унија је усвојила 20 пакета санкција Русији.

Осим Лавова и других западних региона, Русија је ракетама и дроновима напала и Кијев, главни град Украјине.

Четворо људи је погинуло, а 25 рањено у престоници током напада 8. јануара увече.

Тутњава се чула неколико сати у Кијеву, а небо су обасјавале експлозије.

Градоначелник Виталиј Кличко рекао је да је то био „двоструки ударац“.

После једног удара, следио је други, а погинули су и спасиоци који су ишли у помоћ рањенима, рекао је Кличко.

Две стамбене зграде дуж источне обале реке Дњепар и једна висока зграда у централном делу града такође су биле мета.

Снабдевање струјом је прекинуто у неколико градских насеља усред посебно сурове зиме и док се Кијев спрема за температуре од -15 степени Целзијусових.

Циљање електрана постало је стална карактеристика овог рата, а Украјина све више одговара на руске континуиране нападе на енергетску инфраструктуру који редовно остављају милионе без струје или грејања.

У једном таквом одговору, више од 500.000 људи остало је без струје у руској пограничној области Белгороду, објавио је гувернер Вјачеслав Гладков.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]