'Нисмо ту да одузимамо животе': Како амерички ИЦЕ регрутује и тренира људе

припадници службе ИЦЕ у америци, двојица носе маске преко лица, у позадини је америчка застава

Аутор фотографије, BBC/Jakov Ponjavić

    • Аутор, Марко Протић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Време читања: 9 мин

Када је репер Роберт ван Винкл, познатији као Ванила Ајс, 1990. објавио сингл „Ајс, Ајс, бејби“ („Ице, ице, бабy“), песма је била велики хит и публика широм Америке ју је радо слушала и певала.

Три и по деценије касније, ова песма за многе у Америци има злокобан призвук, као да уводни тактови најављују долазак агената Службе за имиграцију и царине, чија је скраћеница ИЦЕ (у преводу: лед).

Њихове акције и методе нашле су се у центру пажње америчке и светске јавности од повратка председника Доналда Трампа у Белу кућу у јануару 2025, а поготово после два смртоносна догађаја у којима су у Минеаполису животе изгубили Рене Гуд и Алекс Прети.

Због ових акција велики број агената распоређен је широм земље, што је изазвало отпор међу становницима.

Убиства и инциденти отворили су питања да ли ИЦЕ агенти прекорачују овлашћења, ко их надзире и може да их ограничи, како регрутују људе и да ли њихових припадници пролазе адекватну обуку.

„Напад агената ИЦЕ службе на људе представља прекомерну силу према Уставу САД и кршење људског права на слободу", каже Ентони Енрикез, потпредседник невладине организације Роберт Кенеди центар за људска права, за ББЦ на српском.

Ипак, за многе у Америци, снажно спровођење имиграционих закона представља испуњење Трамповог предизборног обећања.

„ИЦЕ ради оно што му је посао, а не постоји агенција која некад не прави грешке.

„Али критике долазе од људи који су учинили све што је у њиховој моц́и да ометају спровођење америчких имиграционих закона", каже Ира Мелман, директор конзервативне организације ФАИР, за ББЦ на српском.

Где ИЦЕ тражи регруте?

Припадник ИЦЕ агенције са канистером сузавца у руци у Минеаполису

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Припадник ИЦЕ агенције са канистером сузавца у руци у Минеаполису

Током прве године новог Трамповог мандата нису били ретки телевизијски кадрови у којима групе у маслинасто зеленим прслуцима и јакнама, са кацигама и маскама на лицу, носећи дуге цеви претресају аутомобиле и куће, док се око њих окупљају становници и активисти који протестују.

ИЦЕ је за скоро годину дана, до јануара 2026. регрутовао близу 12.000 људи, саопштило је Министарство за националну безбедност (ДХС), што је увећање за 120 одсто и сада укупно има 22.000 агената.

Ова служба је уложила велику количину новца у регрутацију, а користе и бројне онлајн инфлуенсере како би заинтересовали људе, каже америчка адвокаткиња и бивша полицајка Мелиса Хамилтон за ББЦ на српском.

„Посебно су у онлајн огласима циљали људе које занимају војска и оружје и патриотски су настројени.

„Ови огласи су углавном усмерени на конзервативну публику", објашњава Хамилтон.

ББЦ на српском је послао упит прес служби ИЦЕ-а који су критеријуми за пријем у службу, као и какав тренинг кандидати морају да прођу, али до објављивања текста одговор није стигао.

„Оно што знам је да кандидати не смеју да поседују кривични досије, да су прошли полиграф и да испуњавају минимални стандард физичких способности, у зависности од одређене позиције", тврди Хамилтон.

Какву обуку пролазе ИЦЕ агенти?

Због бројних инциденти током акција, Министарство за националну безбедност нашло се на мети критика медија и неких стручњака који тврде да не постоји адекватна обука кандидата.

Од тога када се и како рукује ватреним оружјем, до деловања у ситуацијама када их окружује велики број непријатељски настројених демонстраната - све су ово елементи које су доводе у питање.

„То су најважније ствари, јер управо због тога агенти могу да буду предмет грађанске тужбе.

„Обучавао сам много полицајаца и понекад су им неке лекције биле досадне, али сам им говорио: 'Морам правилно да вас научим, јер ако то не урадим, дефинитивно ћете бити предмет истраге'", каже Фелипе Родригез, полицајац и професор Џон Џеј колеџа у Њујорку, за ББЦ на српском.

Начин обуке полицајаца и ИЦЕ агената је суштински исти када је у питању коришћење ватреног оружја, додаје.

После убистава у Минеаполису, амерички медији објавили су да је обука агената смањена са 20 на седам недеља.

Истраживање Националног института за полицију у Америци из 2022. указује да дужа и квалитетнија обука доводи до бољих резултата полицајаца на терену и мањег броја инцидената.

„Зато је логично да ако скрац́ујете време обуке и смањујете обим, јер желите да примите знатно вец́и број људи него обично, можете да очекујете да ц́е бити проблема на терену", истиче Мелиса Хамилтон која је и професорка на британском Универзитету Сари.

Службеници ИЦЕ-а обучавају се у Федералном центру за спровођење закона у месту Глинко у савезној држави Џорџији, податак је са сајта ове агенције.

Инструктори су „искусни службеници за надзор, притвор и депортације, као и адвокати“.

Шта то беше деескалација?

Интервенција ИЦЕ-а у Минеаполису

Аутор фотографије, EPA

Иако је питање чвршћег спровођења имиграционе политике било једно од оних на којима је Трамп добио изборе 2024, убиства у Минеаполису и чести инциденти почели су да мењају став јавног мњења у САД.

У истраживању Ипсоса спроведеном крајем јануара 2026, после смрти Рене Гуд и Алекса Претија, Трампову имиграциону политику подржавало је 39 одсто испитаника, што је пад од 11 одсто у односу на период пре годину дана.

Чак 58 одсто испитаника сматра да су агенти ИЦЕ службе „претерали“ у начину на који спроводе акције.

Сцене насиља отвориле су и питања да ли су у ситуацијама са смртоносним исходом, представници ИЦЕ-а могли другачије да реагују.

„Увек сам за деескалацију, то и предајем на колеџу, али не можете деескалирати ситуацију са људима који то не желе", објашњава Фелипе Родригез који сматра да и међу демонстрантима има „професионалних агитатора".

Према правилима полицијске службе, која нису потпуно иста у свим америчким државама, „ако службеник процени да је њему, партнеру или било ко другом угрожен живот - дозвољена је употреба силе“.

Прекомерна сила

ИЦЕ агенти одводе из куће мушкарца током рације у Минеаполису

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, ИЦЕ агенти одводе из куће мушкарца током рације у Минеаполису

Рене Гуд је убијена 7. јануара док је била у аутомобилу и протестовала током рација.

Америчке власти тврде да је покушала да прегази агента, док сведоци негирају и објашњавају да покушала да оде са места инцидента.

Код сваке пуцњаве са смртним исходом треба узети у обзир мноштво фактора, каже полицајац Родригез.

„Има везе са биографијом полицајца, обуком или недостаком исте и то није ситуација где одмах кажемо 'крив је или није крив', зато се и иде на суд", додаје.

О оба убиства у Минеаполису је отворена истрага, агенти који су учествовали у инцидентима су суспендовани, а понашање ИЦЕ-а је постало предмет политичке расправе Трампа и локалних власти у Минесоти коју држе демократе.

Једно од питања које се најчешће постављало је да ли је агент морао да пуца право у жену која је била за воланом.

У филмовима увек добро изгледа када полицајац јури неког и пуца у гуму да је пробуши и заустави возило, али „кад бисмо то могли да урадимо, замислите колико потера бисмо могли да прекинемо", говори Родригез.

„Није битно само оно што се види, вец́ и оно што чује полицајац - стоји испред аута и чујете 'врууум'.

„Када реагујемо, морамо брзо да означимо шта је и где је претња", тврди он.

Погледајте видео: Кадар по кадар - анализирање убиства Алекса Претија у Минеаполису

Потпис испод видеа,

Убиства у Минеаполису разликују се од претходних инцидената не само по фаталним исходима, већ и по чињеници да су обе жртве били амерички држављани.

И обоје су били демонстранти којима није први пут да учествују у акцијама против ИЦЕ службе.

Није постојала основана сумња да је Гуд прекршила законе о имиграцији, а и да јесте, Устав забрањује администрацији да користи прекомерну силу, истиче Ентони Енрикез из Роберт Кенеди центра за људска права.

„А пуцање у некога, употреба електрошокера, прскање бибер спрејом - све је то прекомерна сила".

Друга жртва, Алекс Прети, убијен је јер је имао пиштољ и наводно се одупирао покушајима агената ИЦЕ-а да га разоружају.

Очевици, локални званичници и породица жртве оспорили су ту изјаву, истичуц́и да је имао телефон у руци, а не оружје.

Погледајте видео: Погледајте тренутак када је амерички имиграциони агент усмртио жену у Минеаполису

Потпис испод видеа,

'Случај дечак'

Окршај током демонстрација у Минеаполису

Аутор фотографије, Reuters

Бес америчке јавности изазвала је и вест да је ИЦЕ у Минесоти привео петогодишњег дечака чији отац је илегални мигрант.

Отац и син су затим послати у притворски центар у Тексасу, а ИЦЕ је негирао да је користио дечака као „мамац" за оца.

„За очекивати је да имиграциони службеници деликатно поступају у ситуацији са децом, да позову чланове фамилије и социјалну службу", каже Кејтлин Буш Џозеф за ББЦ на српском.

Постоји око пет милиона деце америчких држављана који живе са родитељима или рођацима илегалним имигрантима.

„То доводи до веома тешких избора за породице - да ли да се одвоје од властите деце или да буду депортовани заједно", додаје она.

Али има и оних који сматрају да је ИЦЕ и у овој ситуацији поступио правилно.

„Не желите да раздвајате породице и када су отац или мајка илегално у земљи, не можете само оставити петогодишњака самог", тврди Ира Мелман из организације ФАИР.

Шта је ИЦЕ и када је основан?

Агенција примењује имиграционе законе, спроводи истраге о имигрантима без докумената и протерује их из земље.

ИЦЕ је формиран као реакција на терористичке нападе 11. септембра 2001.

Истовремено је оформљено и Министарство за националну безбедност (ДХС), чији је ИЦЕ део.

Демонстрације против акција ИЦЕ-а у Минеаполису

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Демонстрације против акција ИЦЕ-а у Минеаполису

Месец дана после убистава у Минеаполису, Том Хоман, Трампов човек задужен за надзор имиграционе политике, такозвани гранични „цар", саопштио је да ИЦЕ-а завршава операцију у Минесоти.

Неке демократе у Конгресу тражиле су и укидање ИЦЕ-а, а и поједини републиканци су заоштрили став према агенцији.

„Када неко настрада, увек морамо да погледамо, зашто се то десило.

„Упркос свему, ми нисмо ту да одузимамо животе", закључује њујоршки полицајац Фелипе Родригез.

Погледајте и овај видео: Бетмен ушетао у градско веће и поручио: 'Не сарађујте са ИЦЕ агентима'

Потпис испод видеа,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk