Амерички потпредседник шокирао европске савезнике, Зеленски: 'Направимо војску Европе'

Окончање рата у Украјини и финансирање одбране Европске уније најављене су као главне теме овогодишње Минхенске безбедносне конференције (Munich Security Conference).

Међутим, амерички потпредседник Џеј Ди Венс у излагању није споменуо ни једно, ни друго.

Венс је шокирао присутне нападајући традиционалне савезнике Вашингтона, међу којима је и Велика Британија.

Критиковао је и Европску унију (ЕУ), рекавши да највећа претња по европску безбедност нису Русија и Кина, већ да долази „изнутра".

Шок и тишину није успела да поправи ни покушај шале да „ако америчка демократија може да поднесе 10 година Грете Турнберг, може и Европа неколико месеци с Илоном Маском".

Двадесет минута за говорницом искористио је да оптужи европске званичнике за гушење слободе говора и масовну миграцију, оптуживши их да крше „најосновније вредности".

Многи европски лидери забринути су да је Доналд Трамп пожурио да постигне мировни споразум у Украјини, и да ће пут изаћи као победник, с намером да освоји још неке делове Европе.

Уочи Минхенске конференције, европски званичници били су изненађени вестима да је Трамп обавио 90-минутни телефонски разговор са Путином, чиме је нагло прекинуто трогодишње замрзавање преговора Русије и Запада, које је на снази од почетка инвазије 2022. године.

Међутим, Џеј Ди Венс се није ни дотакао ове теме.

Зеленски: 'Време је за војску Европе'

Дан касније, председник Украјине Владимир Зеленски позвао је на стварање „европске војске" која би се „заштитила од Русије", сугеришући да САД можда више нец́е притицати у помоц́ Европи.

„Заиста верујем да је дошло време - оружане снаге Европе морају бити створене", рекао је он.

Амерички потпредседник је јасно ставио до знања да се завршавају деценије старих односа Европе и Америке.

„Од сада ц́е ствари бити другачије и Европа треба да се прилагоди томе", каже Зеленски.

Раније ове недеље, амерички секретар за одбрану Пит Хегсет рекао је да руска инвазија на Украјину означава „фабричко ресетовање" за НАТО.

„Будимо искрени. Сада не можемо искључити могуц́ност да Америка може рец́и не Европи по питању које јој прети.

„Многи, многи лидери су говорили о Европи којој је потребна сопствена војска", рекао је Зеленски 15. фебруара.

Један од европских лидера који се залаже за стварање европске војске је председник Француске Емануел Макрон, о чему је више пута говорио.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у Минхену рекла да ће Европа од сада више новца издвајати за одбрану.

Од почетка рата 24. фебруара 2022. године, Америка је, под администрацијом бивешг председника Џозефа Бајдена, била убедљиво највећи финансијер Украјине, давши јој десетине милијарди долара, уз наоружање и другу војну опрему.

Пред истек мандата, Бајден је дозволио Украјини и да користи ракете дугог домета за гађање циљева на руској територији, што је разбеснело Москву.

Каква су реаговања на говор Џеј Ди Венса?

После мука у сали, уследиле су реакције у медијима и на друштвеним мрежама.

Украјински председник Владимир Зеленски нагласио је да Вашингтон и Кијев морају додатно да разговарају о крају рата.

„Заиста, заиста желимо мир, али потребне су нам безбедносне гаранције", рекао је.

Амерички председник Доналд Трамп претходно је истакао да Путин жели мир, али под сопственим условима.

Претходно, Путин је као услове поставио капитулацију Украјине, као и да освојене територије остану под руском контролом.

Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, рекла је да Венс „покушава да се посвађа са Европом, где су неки од најближих савезника САД".

Венсове изјаве су „увредљиве" и „емпиријски нетачне", оценио је Мајкл Мекфол, бивши амерички амбасадор у Русији.

Девет дана после избора у Немачкој, дотакао се и бурне дебате око мејнстрим политичких партија, које одбијају да сарађују са екстремном десничарком странком Алтернатива за Немачку (АфД).

Када је пао Хитлер, међу главним политичким партијама у овој земљи постојао је консензус да неће сарађивати са екстремним десничарима.

„Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан - нема игнорисања, или се држите принципа или не", рекао је Венс.

Алис Вајдел, кандидаткиња АфД за место канцелара, похвалила је говор и поделила је делове на Иксу.

Немачки министар одбране Борис Писторијус оценио је да је Венс довео у питање „демократију у читавој Европи".

„Он говори о уништењу демократије", казао је Писторијус.

„Ако сам га добро разумео, он пореди ситуаицију у деловима Европе са онима у ауторитарним режимима... То је неприхватљиво", оценио је.

Венс је такође поменуо председничке изборе у Румунији, који су поништени у децембру након што су документи са којих је скинута тајности показали да је руско мешање могло да утиче на резултате.

„Ако је вашу демократију могуће подрити са неколико стотина хиљада долара кроз дигитално оглашавање, онда то можда и није нека демократија", рекао је Венс.

Румунски премијер Марсел Чолаку подсетио је да његова земља стоји „на бранику заједничких вредности Европе и Америке".

„Власти [Румуније] су посвећене организовању слободних и фер избора, и настоје да гарантују слободу гласања", написао је на платформи Икс.

Критике Великој Британији

Венс је у двадесет минута говора причао и о Великој Британији.

Подсетио је на судски случај, у којем је војни ветеран осуђен за кршење зоне од 150 метара око клинике где се обављају абортуси, јер се у тишини молио.

Од октобра 2022, у Великој Британији је законом забрањено спроводити активности које се тичу забране абортуса око 150 метара око клиника, а међу њима су протести, молитве, и слично.

Међутим, Венс је критиковао овај закон, оценивши да су „основне слободе религиозних Британаца, посебно угрожене".

Власти у Шкотској оцениле су да Венсова тврдња „није тачна".

Како су подсетили, закон је усвојен како би се спречило неадекаватно понашање у близини малог броја клиника које пружају услуге абортуса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]