Корона вирус и старији од 65 година у Србији: „Не пада ми на памет да вампиришем“

Да је Вишња Протић рођена неколико месеци касније, могла би да излази из куће.

Ипак, пре седам месеци је напунила 65 година, што је сврстава у категорију оних којима је због епидемије корона вируса потпуно забрањен излазак из куће у циљу превенције ширења Ковида-19.

Бесна је због тога што јој је ограничено кретање и, како каже, одузета слобода.

„Осим што сам љута, одлично сам. Љута сам на то што не могу напоље", каже Вишња за ББЦ на српском.

Старији од 65 година приближно чине 21 одсто становништва у Србији.

Ускоро се навршава месец дана од када је одлуком Владе Србије забрањен излазак напоље старијима од 65 година у граду, односно од 70 у местима са мање од 5.000 становника.

Једна од првих мера уведених од проглашења ванредног стања даје резултате, кажу стручњаци, тврдећи да је тако спречено ширење вируса међу старијим становништвом.

Они, за сада, могу једном недељно рано ујутру у набавку. Прво је било недељом, затим је куповина померена за суботу, па на петак.

Вишња Протић уведене мере види као „губитак слободе", али и достојанства.

„Ја сам врло одговорна особа. Држала бих дистанцу, носила маску и рукавице и поштовала све препоруке, не бих се дружила."

Вишња живи са супругом и псом у стану на Новом Београду. Обоје су старији од 65 година, па пса у шетњу воде пријатељи.

„Прошетамо га и ми по крову зграде, то је у овкиру зграде, ваљда није забрањено", каже она.

Шта кад је ходање део терапије?

Вишња пати од кардио-васкуларног обољења, а имала је и три операције. Осим терапије лековима, на свакој отпусној листи пише да треба и да шета.

„Где ја да шетам у стану од 40 квадрата, а немам терасу?

„Ја сам врло активна по кући, али то није шетња", каже Вишња.

И Ивана Братић Ловрић живи са супругом у стану у Београду и недостаје јој што не може да шета.

„Оперисала сам кук, имам и реуматоидни артритис, па се иначе не шетам много, али ми недостаје да могу да одем до продавнице, пијаце, да се спустим до реке", каже.

„Нису ми контејнери далеко, могла бих сама, али кад кажу да не излазим, онда нема изласка", каже 71-годишња Београђанка.

„Вампирисање" испред маркета

За разлику од Иване Братић Ловрић и Вишње Протић, Рада Јанковић живи сама.

Има 81 годину и од пре неколико месеци је удовица. Укршта речи, кува, прича са ћерком преко Вајбера и чека да се ситуација среди.

Време проводи у стану, а не излази ни у јутарње куповине данима када је то дозвољено.

„Ћерка и зет ми до ходника донесу шта ми треба. Забранили су ми да идем у продавницу, а и не бих могла да устајем тако рано да идем у куповину.

„Имам и добре комшије, стално питају да ли ми нешто треба", каже Рада.

Ни Вишња Протић ни њен супруг не одлазе у куповину данима којима је то дозвољено.

„Да идем у четири ујутру у радњу као вампир - не пада ми на памет", каже она.

Ту је син, комшије, пријатељи - они их снабдевају.

„Да ли неко стварно мисли да сви пензионери лежу у седам, осам и устају у четири ујутру?

„Ја нећу да вампиришем", додаје.

Изузеци од забране важe за:

Извор: Уредба о мерама за време ванредног стања

Што мање вести

Препоруке психолога су да се вести о корона вирусу прочитају или погледају највише два пута у току дана.

Ипак, с обзиром на количину информација, готово је неизбежно чути их и видети више пута.

„Трудим се да не гледам телевизију, где год окренеш, свуда је корона. Погледам само дневни извештај о новим случајевима", каже Стана Јанковић.

Пецање и друге дневне рутине

Пожаревљанима Владанки и Зорану Радовановићу живот се није много променио од увођења ванредног стања.

„Није баш да смо ишли у позориште и биоскоп или по кафанама.

„Фали нам пецање, нарочито сад кад је овако лепо време", каже Владанка за ББЦ на српском.

Највише им недостају деца - ћерка и унуци.

Владанка каже да је мало нервирају вести јер „једног дана причају једно, а другог дана друго."

„Не знаш коме да верујеш", каже.

Владанка и Зоран живе у кући, имају двориште и праве план за сваки дан.

„Ево, Зоран је данас претакао вино из буради у флаше, ових дана смо радили у башти", каже.

„Мој начин живота се није много променио, ми смо у велику куповину ишли углавном једном месечно. Сада нам све потребне ствари доносе комшије."

Вишња Протић унуке није видела пет недеља, а контакт одржавају видео и обичним позивима.

„Старија унука је први разред, па сад вежбамо читање. Синоћ је деки читала причу за лаку ноћ", каже Вишња.

Без серија и доручака с комшиницама

Љубинка Стевановић има 85 година и у комшилуку има три мало млађе другарице с којима иначе доручкује и попије кафу сваког јутра.

Овог ритуала нема већ месец дана - иако живе неколико кућа једне од других, ових дана се не виђају.

„Живом с породицом, па нисам сама. Трудим се да носим маску када сам са њима, узимам лекове, али ми недостају та наша јутарња кафенисања", прича Љубинка.

Годинама пре мартовског ванредног стања, свако вече је одлазила је код пријатељице да заједно гледају серију, али и то је сада на паузи.

Друштво недостаје и Ивани Братић Ловрић и њеном супругу, али се често лате телефона.

„С комшилуком се довикујем преко терасе", каже она кроз осмех.

Како би прекратила време, чита, кува и распрема.

„Ређала сам јуче старе фотографије у албум, а знате како то иде, не пакујете слике већ их два сата гледате", каже Братић Ловрић

Вишња Протић и њен супруг су решили да попишу књиге сакупљене после скоро 45 година брака.

„Имамо велику библиотеку, па смо то радили једно пет дана. Онда сам одлучила да направим велико спремање.

„Читам, гледам представе Југословенског драмског, гледамо филмове. Слушам музику, то ме спасава", каже Вишња Протић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]