Корона вирус у Србији: Месец дана ванредног стања

Забрана кретања - делимичнa и потпунa, затворене школе, редови пред продавницама и конференције за новинаре без новинара - само су делови мозаика који осликава како се последњих месец дана због корона вируса у Србији живи ванредно.

Од појаве нултог пацијента у Србији 6. марта до проглашења ванредног стања прошло је десет дана, а у том периоду забележено је још 47 случајева заразе.

Од тог 15. марта до данас рeгистровано је укупно још више од 4.873 оболелих, а преминуло је 99 људи.

Шта је све донело ванредно стање у последњих месец дана?

Забрана кретања

Уведене су бројне мере у борби против корона вируса, а за следећи викенд, током којег се по јулијанском календару обележава Ускрс, уведен је и до сада најдужи полицијски час од 84 сата.

Полицијски час је на снази у Србији од првог дана ванредног стања, али се време забране изласка мењало - прво је било забрањено од 20 часова до пет ујутру бити ван, а онда је забрана продужена.

Сада од 17 часова до пет ујутру нема изласка, осим уз посебну дозволу за оне који морају да раде.

Док за већину важи повремена забрана кретања, старији од 65 у градовима, односно 70 у местима са мање од пет хиљада становника, могу напоље само једном недељно у раним јутарњим сатима, како би отишли у набавку.

Осталим данима не смеју да кроче на улицу.

У набавку су прво могли у недељу од четири до седам ујутру. Када је Влада донела одлуку о продужењу полицијског часа који је почео у суботу 4. априла у 13 часова и важио до понедељка у шест у јутру, пензионерима је излазак био дозвољен у суботњу зору.

Следећег викенда важио је 60-часовни полицијски час - од петка у 17 до понедељка у пет. Тада је дан за одлазак у куповину постао петак ујутру.

И у данима пред православни Ускрс важиће исти термин за куповину, али нико неће смети напоље три и по дана - од петка у 17 до уторка у пет ујутру.

Председник Александар Вучић најавио је у уторак да ће пензионери ускоро, осим недељне куповине, моћи три пута недељно напоље на по пола сата у време полицијског часа.

Полицијски час утицао је и на животе кућних љубимаца.

Првобитно је било забрањено и њих изводити после осам увече, односно пет поподне, а касније је направљен изузетак, па власници могу да их шетају свакодневно oд 23 до један после поноћи, а викендом од осам до 10 сати.

Затворене границе

Проглашењем ванредног стања затворене су границе Србије за све, сем за држављане, дипломате и странце који имају боравишну дозволу, да би проглашењем епидемије 20. марта границе биле потпуно затворене.

Oд тада се, осим специјалним летовима које је организовала Влада, не може из и у Србију.

Саобраћај је могућ само за транспортне камионе који превозе робу, док су се они који су се на граници затекли - ту и остали.

Дан раније затворен је београдски аеродром Никола Тесла за међународни саобраћај, осима за хуманитарне и карго летове.

Они који су успели да из иностранства дођу у Србију, прво су морали у двонедељну самоизолацију, а време је било двоструко дуже за све оне који долазе из угрожених подручја.

Самоизолација је касније продужена на 28 дана за све.

Од 20. марта је укинут и јавни међуградски превоз, а у Београду јавни превоз два дана касније потпуно је укинут.

„...нема више школа"

Ово је део реченице коју је у недељу 15. марта на конференцији за новинаре у згради Председништва изговорио председник Александар Вучић, проглашавајући „рат против невидљивог непријатеља" и ванредно стање.

Тако је вирус корона физички затворио школе и факултете, али је отворио пут новом виду наставе.

Часови преко телевизије за основце почели су 17. марта, а 23. март био је први дан онлајн наставе за средњошколце.

Факултети не раде, а најављено је да ће се пријемни испити одржати.

Биће одржани и пријемни испити за средње школе, а најављена је и пробна мала матура.

„Затвара се живот да би се сачувао живот"

Још једна од реченица коју је изговорио председник Вучић на конференцији 15. марта.

Увођење ванредног стања, затворило је аутоматски спортске објекте, ограничено је јавно окупљање на отвореном и у затвореном простору, дозвољена су окупљања максимално 50 људи и ограничен рад кладионица, ресторана, кафића.

Касније je потпуно забрањен рад угоститељских објеката, а дозвољено је само да раде они који достављају храну.

Међу последњима су затворене и кладионице, као и фризерски и козметички салони.

Окупљање је ограничено на максималних пет људи, а затим је ограничено да у истој просторији могу да буду максимално две особе, а да дистанца мора да буде најмање два метра.

Отказани су и одложени културни догађаји, а многе културне установе почеле су онлајн пројекције.

Рад пијаца прво је огрaничен, а затим у већини места потпуно затворен, а основане су и онлајн тржнице.

Корона вирус померио је и парламентарне изборе који је требало да буду одржани 26. априла.

Редови и несташице

Проглашење рата против невидљивог непријатеља, како је рекао председник, многе је подсетило на ратове и несташице деведесетих.

Редови испред продавница и апотека и празни рафови, несташица брашна, уља, квасца, средстава за чишћење и - тоалет папира - таква је била слика на почетку.

На рафовима се појавило брашно, стигао је и квасац, има тоалет папира и брашна, а и средства за дезинфекцију углавном могу да се нађу.

Стигле су и маске и рукавице, а забрањено је подизање цена 36 основних животних намирница.

Забрањен је извоз лекова, а из Кине је стигла медицинска опрема и стручњаци.

Привремене болнице и лабораторије

Стигли су и тестови из иностранства, а најављивана су и масовна тестирања.

Касније је термин масовна промењен, а осим Института Торлак у Београду, тестирања су почела и у још неколико лабораторија.

Људи са симптомима корона вируса прво су се јављали у домове здравља. Oнда је ипак одлучено да при сваком дому здравља буду направљене посебне ковид ординације.

У Београду и другим градовима издвојене су посебне болнице за лечење пацијената са симптомима короне.

Тако су КБЦ Драгиша Мишовић, ВМЦ Звездара, Земунска болница, болница у Новом Саду, Панчеву, Нишу постале ковид болнице.

Почела је и тријажа пацијената - па тако они са слабим симптомима иду у приврeмене болнице - у халу један Београдског сајма, Новосадски сајам, нишки Чаир, хотел Центротурист у Нишу, Дом студената медицинског факултета у Нишу, Новосадски сајам и средња медицинска школа Два хероја у Новом Пазару.

Касније је одлучено да сви позитивни на корона вирус са слабим симптомима буду смештани у ове болнице.

Аплауз у осам и солидарност

Пандемија корона вируса створила је широм света феномен аплаудирања с прозора.

Аплауз подршке медицинском особљу кренуо је из Италије, а онда се проширио и другим земљама.

Аплаудира се и у Србији, а неки медицински радници били би задовољнији да ипак, уместо аплауза траже грађанима да остану код куће.

Вирус корона показао је и много солидарности и хуманости. Многи су постали кројачи и почели да шију маске, млађи иду у набавку старијима, неки праве визире, организују онлајн психолошка саветовања, онлајн тренинге....

Влада је донела Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом корона, вредан 608,3 милијарде динара.

Пакет садржи мере пореске политике, директну помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности и директну помоћ свим пунолетним грађанима у висини од 100 евра у динарској противвредности.

Шира јавност у Србији сазнала је ко су Предраг Кон, Дарија Кисић Тепавчевић, Горан Стевановић, Бранислав Тиодоровић, Бранимир Несторовић...

На конференцији за новинаре 15. априла објављено је да је регистровано још 408 нових случајева, чиме је забележено укупно 4.873 оболелих.

Конференције за новинаре постале су у међувремену конференције без новинара, а питања се сада шаљу онлајн.

И место одржавања је убрзо по проглашењу ванредног стања премештено из Председништва у Палату Србије.

У међувремену је стигло и пролеће, а ванредно стање би могло да буде укинуто, према неким најавама, крајем априла, почетком маја.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]