Корона вирус и Србија: Ко су лекари који седе у Кризном штабу

Први случај корона вируса у Србији је забележен 6. марта, а држава је седам дана касније оформила Кризни штаб за сузбијање епидемије.

Тек око пет месеци касније, 27. јула, Влада Србије објавила је закључак о формирању Кризног штаба и списак људи који га чине.

Док су имена појединих доктора, попут Предрага Кона, Дарије Кисић Тепавчевић и Бранимира Несторовића у међувремену постала позната јавности, из закључка се види да у Кризном штабу седи 31 члан.

Осим њих постоји и 14 „додатно ангажованих стручних лица", међу којима су и двојица градоначелника и заменик директора владине Канцеларије за Косово.

Крајем јула, 350 лекара потписало је петицију којом се тражи смена Кризног штаба и формирање новог. Око месец дана пре тога појавиле су се сумње у тачност званичних података о зараженим и преминулим од Ковида-19.

Кризним штабом руководе премијерка Ана Брнабић, министар здравља Златибор Лончар, в.д. директорке Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић.

Место у штабу су нашли медицински стручњаци, али и министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Небојша Стефановић, Славица Ђукић Дејановић, Владан Вукосављевић, Вања Удовичић и Младен Шарчевић.

На листи су и неки помоћници министара, државни секретари, градоначелници.

Неки од чланова Кризног штаба појављују се на конференцијама за новинаре, у медијским извештајима, гостују на телевизијама, док има и оних који су пред камерама мало ређе.

Пред вама су кратке биографије чланова Кризног штаба медицинске струке.

Предраг Кон: Од Армије, преко САРС-а и „О, соле мио"

Рођен је у Београду 1955. године. Као дете је неколико година живео у Вашингтону, где је радио његов отац. Енглески зато говори као српски, преноси Данас.

Овај лист пише и да је Кон имао две велике пасије - музику и медицину.

Породица се враћа у Србију и Кон 1981. године завршава Медицински факултет у Београду.

Епидемиологију је специјализирао десет година касније на Војномедицинској академији.

У овој установи је радио наредних 15 година, пише Истиномер.

Радио је и као ратни епидемиолог.

Током 1991. и 1992. године, радио је „у Крајини и западном Срему као референт санитета за превентивну медицинску заштиту", стоји у његовој званичној биографији. До 1995. године био је начелник Одељења за медицинску информатику у 1. Армији.

У Градски завод за јавно здравље долази 2001. године као начелник Сектора за имунизацију и у овој установи остаје до 2014. године.

Кон је три године био координатор пројекта „Јачање надзора над заразним болестима у Србији" Пакта за стабилност југоисточне Европе.

У време епидемије САРС-а 2003. године постављен је за шефа тима епидемиолога.

Учествовао је у изради Закона о заштити становништва од заразних болести 2004. и изради Правилника о имунизацији и заштити лековима 2006. и 2017. године. Пет година је био председник посебне лекарске групе у току пандемије грипа у Србији.

Kон је начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести, Центра за контролу и превенцију болести, Градског завода за јавно здравље, Београд.

Такође је и саветник Центра за контролу и превенцију заразних болести.

Носилац је Медаље за војне заслуге и Повеље Српског лекарског друштва.

Кон је стриц певача и композитора Марка Кона, који је Србију представљао на Евросонгу 2009. године.

Музике се, пишу медији, није одрекао, па су познате његове изведбе на гитари, а воли и соло певање.

О његовом извођењу арије „О, соле мио" писало се и у медијима.

Кон је на списку чланова Kризног штаба (сва имена чланова и додатно ангажованих стручњака погледајте на крају текста).

Знате ли шта је имунитет?

Изјаве које треба запамтити:

„Епидемија корона вируса трајаће сигурно шест недеља, али ако у том периоду останемо у изолацији, спречићемо даље ширење заразе и нагли пораст оболелих, и самим тим, победићемо".

„Сама епидемија не може да се заврши. Она може само да се развуче и да се та крива спљошти".

О тачности података о броју заражених и преминулих:

„Причати о томе да неко заварава народ, немам ништа против, то нека истражује даље и нека објашњава онај ко је то изнео [...] Ја стојим иза онога што сам ја говорио и званичних података, сваки лекар појединачно стоји иза своје пријаве".

Реакције на петицију лекара који траже смену Кризног штаба:

„Та петиција лекара које ја поштујем, мислим да људи немају довољно информација, а верују у неке информације и верзију неког свог виђења. Ту је 19 анестезиолога, али налазе се људи који су на првој линији. Обично кажем, одмах уступам своје место, али пошто сам постављен закључком Владе, очекујем да ме и Влада разреши".

Дарија Кисић Тепавчевић: Батут и лапсус

Рођена је 1975. године у Сарајеву, а ради као ванредна професорка на Медицинском факултету у Београду.

Стручна област јој је епидемиологија.

Медицински факултет у Београду завршила је 2001. године, где је и магистрирала и докторирала у области изучавања мултипле склерозе, стоји у њеној званичној биографији.

Заменица је директорке Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут.

На сајту Оцени професора, студенти су јој дали - 3.75.

За разлику од Кона, Кисић Тепавчевић је на листи додатно ангажованих стручних лица који учествују у раду Кризног штаба.

Током епидемије помиње се и њена изјава о томе како је први случај корона вируса забележен у Србији 1. марта, неколико дана пре него што је Српска напредна странка организовала масовно скупљање потписа.

Кисић Тепавчевић је изјавила да је у питању - лапсус и да је први случај забележен 6. марта, два дана након што се завршило прикупљање потписа за парламентарне изборе.

Зашто је тестирање важно?

Изјаве које треба запамтити:

„Без обзира на повећано тестирање, самоизолација нема замену, она је кључна. Нема везе да се свако јутро тестирамо, а после да се крећемо и на крају дана све се промени. Посебно ће се акценат ставити на тестирање здравствених радника и породица оних који имају инфекцију."

„Трагамо за вирусом, не смемо дозволимо да од оног ко има инфекцију, пређе на неку другу, слабу особу. Морамо да зауставимо ланац преношења инфекције".

„Колика год вирус био непознаница, знамо како да спречимо инфицирање. Ако се неки члан ваше породице не понаша по препорукама, сами сте криви што сте оболели. Нико не треба да се окриви, али свако је одговоран за себе".

Реакције на петицију лекара који траже смену Кризног штаба:

„Не могу у име других, али у своје лично име могу да кажем да познајем неке који су на том списку. Нема ту ништа спектакуларно, то је стручна и пријатељска размена мишљења. Навикли смо ми лекари да имамо различита мишљења, ми и ја стручним скуповима такође размењујемо различита мишљења... Нема ту ништа превише занимљиво за вас... У сваком случају, треба да будемо уједињени против ковида, јер другачије не можемо да успемо".

Горан Стевановић: „Српски доктор Хаус"

Рођен је 1972. године у Београду.

Директор је Клинике за инфективне и тропске болести и начелник Одељења за клиничку фармакотерапију, стоји на сајту ове установе.

На Клиници је запослен од 2000. године, пише у биографији коју је доставио уз докторат.

Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Медицинском факултету са просечном оценом 9.42.

Магистрирао је у области изучавања имунологије, а прву годину специјалистичких студија је завршио у области инфектологије.

Докторирао је 2012. године са тезом „Клинички значај ванплућне туберкулозе у диференцијалној дијагнози нејасног фебрилног стања". Ментор му је био доктор Мијомир Пелемиш, који је такође члан Кризног штаба.

Зашто га медији упоређују са главним ликом серије Доктор Хаус - лекаром који решава наизглед нерешиве случајеве?

„Једна млада Београђанка стигла је код нас након што ју је месец дана мучила повишена температура, а лекари нису знали шта јој је", рекао је Стевановић за Блиц 2016. године.

„Почели смо од анализе на бактеријске и гљивичне изазиваче и добили негативне резултате. Затим смо извршили претрагу имунолошких, па малигних болести, али резултати нам нису дали одговор.

„После два месеца свих расположивих тестова, дошли смо до последње опције коју Клинички центар може да понуди - позитронске емисионе томографије, методе којом се снима цело тело и показује где се нешто дешава и одакле даље да кренете.

„Чак и кад су налази негативни, увек у њима нађете нешто што ће вас упути даље. Показало се да су у питању плућа. Открили смо саркоидозу, иако су ранији тестови на ту болест били негативни."

Због овог и још неколико примера, Блиц је Стевановића назвао доктором код кога долазе људи за које „нико не зна шта им је".

Од почетка епидемије познат је као неко ко упозорава на најгоре сценарије и моли родитеље да остану са децом код куће.

Секретар је Српског удружења за антимикробну хемотерапију.

Од 2003. године ради као асистент на предмету Инфективне болести на Медицинском факултету.

На челу је Комисије за унапређење квалитета рада Клиничког центра Србије.

Погледајте и видео о порасту броја заражених на Балкану и искуствима Црне Горе и Северне Македоније

Изјаве које треба запамтити:

„Морамо да се склонимо са улица и јавних места колико је год могуће.

„Ја имам троје деце, повилене ако су у кући по цео дан. Деца нису угрожена као деца, не обољевају од тешке клиничке слике, али деца су врло ефикасан расадник инфекција.

„Деца апсолутно могу бити преносници заразе и зато се и на њих односе мере забране и ограничења јер деци не можете објаснити разлоге социјалне дистанце као превентивну меру против ширења корона вируса."

„Количина вируса зависи од поштовања мера и времена излагања. И није свеједно да ли сте са неким провели пола сата, два сата или цело вече и да ли сте се изљубили, изгрлили, ишчеститали. Зависи и од извора инфекције да ли је са израженим или неизраженим симптомима. У оваквој ситуацији када имамо велики број заражених ми треба да се понашамо као да је свако заразан."

Бранислав Тиодоровић: Стручњак са локала

Рођен је у Врању, а дипломирао на Медицинском факултету 1976. године.

Ради као директор Института за јавно здравље у Нишу, а у његовој биографији стоји и да је професор на Медицинском факултету у Нишу.

Објавио је девет књига.

Током 1990-тих био је директор Клиничког центра Ниш, пише Данас.

Један је до ретких стручњака који су у Кризном штабу, а да не ради у Београду.

Изјаве које треба запамтити:

„Ако се будемо придржавали свега, очекујем да ћемо успети да што више спустимо експоненцијалну криву и развучемо дистрибуцију оболелих, а да око Ускрса имамо пик, што је могуће с обзиром на број грађана који је дошао из иностранства".

О тачности података о броју заражених и преминулих:

„Ја сам још у марту рекао да морамо саопштавати све податке, све оно што имамо - јасно и прецизно".

Бранимир Несторовић: Политика и педијатрија

Рођен је 1954. године у Београду.

Ради као начелник Одељења за алергологију и пулмологију на Универзитетској дечијој клиници. Запослен је од 1979. године.

Редовни професор је и на Медицинском факултету у Београду на катедри за педијатрију од 2002. године.

Живео је у Обреновцу, где завршио гимназију, пише у званичној биографији.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1979. године, а докторирао 1985. на теми Поленска алергија код деце.

Специјализовао се за педијатрију, пулмологију и алергологију.

Има приватну ординацију, а био је помоћник министра образовања у време Милошевића, рекао је у емисији Говорница на РТВ Марш из Вaљева.

Додао је и да је био члан СПО и Демократске странке.

Изјаве које треба запамтити:

„Не могу да верујем да се народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплашио најсмешнијег вируса у историји човечанства".

„Ево да кажем за жене. Естрогени дефинитивно штите жене, оне имају благе облике и не умиру од овог вируса".

„Дакле, жене, слободно у шопинг у Италију, јер чујем да ће тамо сада бити велики попусти, зато што нико жив сад неће да иде тамо. Само припремите мужеве за то ментално".

„Београд је потенцијално проблем и поново бих апеловао на грађане да поштују мeре. Ми смо у трећој седмици епидемије, за сада се држимо добро са осамдесетак људи дневно, што није велики број".

„Сад више не мора да се носи маска, сад смо се вратили на метар".

Верица Јовановић: Директорка и професорка

Рођена је 1966. у Крушевцу.

Дипломирала на Медицинском факултету у Београду 1991. године, где је 2001. завршила и специјализацију у области социјалне медицине, пише у њеној званичној биографији.

Као стипендиста Владе Италије завршила је мастер програм Менаџмент у здравственим установама у Риму на институту Интитуто Супериоре ди Санита 2003.

На Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу завршила је докторске студије 2017. године, а како наводи, од 2013. има звање примаријуса, додељено одлуком Министарства здравља.

Запослена је у Институту за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут". Вршилац је дужности директорке Института и шефица Канцеларије за скрининг рака.

Чланица је Српског лекарског друштва, Секције социјалне медицине и Лекарске коморе Србије, као и Удружења за јавно здравље Србије.

Доценткиња је на сајту Факултета здравствених и пословних студија Универзитета Сингидунум, наводи се на сајту тог факултета, а у њеној званичној биографији пише и да је предавач по позиву на Медицинском факултету у Београду.

Изјаве које треба запамтити:

„Деца ће носити маске ако им пропишу лекари, а у вртићима је највећа мера - дистанца проветравање просторија и хигијена руку."

„Вируса ће бити и у септембру, јер не можемо очекивати да га нема, циљ је да тада дођемо до једноцифреног броја у новооболелима на дневном нивоу, а потребно је да се сви придржавају прописаних мера јер је то обавеза свих нас."

Владимир Петровић: Један од најбољих студената

Рођен у Карловцу 1973. године.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Новом Саду 1997, специјализовао епидемиологију 2003, магистрирао 2004, а докторирао 2008. године, наводи у биографији, пише Истиномер.

Као студент више пута је награђиван - 1996. године добио је награду од Министарства просвете као један од 20 најбољих студената Медицинског факултета у Новом Саду, пише Блиц.

Запослен је на Институту за јавно здравље Војводине од августа 1999, а од јуна 2010. је на челу Института.

Ванредни је професор на Медицинском факултету у Новом Саду, шеф Катедре за епидемиологију.

Мијомир Пелемиш: Ништа од колективног имунитета

Рођен 1949. године у Шехеру, у Босни и Херцеговини.

У званичној биографији наводи да је основну школу завршио са одличним успехом, као и средњу медицинску школу у Тузли.

Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1976. године, са просечном оценом 8,3.

У Институту за инфективне и тропске болести ради од 1978. године, а начелник је одељења за клиничку фармакотерапију од његовог оснивања, октобра 1995. године.

Био је Директор Клинике за Инфективне и тропске болести од 2001. до 2010. године и од 2014. до 2015. године.

Од октобра 2004. редовни је професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду и професор и руководилац предмета на Медицинском факултету Универзитета Источно Сарајево у Фочи у Босни и Херцеговини.

Како се наводи у биографији, основао је Југословенско удружење за антимикробну хемотерапију (сада Српско удружење за антимикробну хемотерапију) 2002. године, чији је председник од оснивања, а такође је и члан Интернационалног удружења за антимикробну хемотерапију.

Изјаве које треба запамтити:

„Стицање колективног имунитета није решење, већ појава вакцине, уколико корона вирус сам не ишчезне. Стицање колективног имунитета је ризик, јер није могуће оценити како ће се вирус манифестовати код сваког појединца."

Реакције на петицију за смену Кризног штаба:

„Позивам све њих који имају неку нову идеју. Ја чујем да они говоре о мерама које ми већ спроводимо да се придржавамо."

Срђа Јанковић: Без скидања маске, молим

Рођен је 1972. у Београду.

Завршио је Пету београдску гимназију 1991. године. Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 2002. године.

На истом факултету је у јануару 2009. одбранио магистарску тезу.

Како је наведено у званичној биографији, специјализацију из имунологије стекао 2015. године, а докоторску дисертацију на Медицинском факултету у Београду одбранио 2016. године.

Од 2007. године запослен у имунолошкој лабораторији Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

Његова главна интересовања у научно-истраживачком раду обухватају примарне и секундарне имунодефицијенције, малигна обољења дечје доби, функционална испитивања имунског система, али и научно-филозофска разматрања еволуције живота на земљи (и потенцијално другде).

Од 2006. аутор и водитељ научне емисије „Соларис" на програму Радио Београд 2.

Изјаве које треба запамтити:

„Обећавам да ћу скинути маску када будемо имали нула случајева. Нећу баш да чекам 28 дана".

О тачности података о броју заражених и преминулих:

„Није свака преминула особа с позитивним налазом на Ковид-19 самим тим и преминула услед Ковида-19 [...] Особе које премину од своје основне болести, независно од тога што су инфициране вирусом, не убрајају се у жртве Ковидa-19".

Можда ће вас занимати и то зашто додирујемо лице

Сања Радојевић Шкодрић: Професорка са високом оценом

Корукородилац је Кризног штаба, а од 2017. године је в.д. директора Републичког фонда за здравствено осигурање.

Како је наведено у званичној биографији, докторка је медицинских наука и професорка на Медицинском факултету у Београду, на предмету Патологија.

У звање асистента приправника изабрана је 2000. године, асистента 2004. и 2008, а доцента 2012. године.

Претходно је била запослена у Институту за патологију Медицинског факултета, а директорка од 2015. до новембра 2017. године.

Била је и председница Републичке стручне комисије за патологију Министарства здравља.

Чланица је Европског удружења уропатолога, Европског удружења патолога, Удружења патолога и цитолога Србије и Српског лекарског друштва.

У оцени студената добила је високих 4,17.

Зоран Гојковић: Од Лознице, преко Енглеске до Новог Сада

Рођен 1972. године у Лозници.

Основну школу, средњу медицинску и медицински факултет завршио је у Новом Саду 1996. године, наводи се у званичној биографији на сајту Покрајинског секретаријата.

Специјализацију из ортопедске хирургије и трауматологије започео је на Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Војводине, а специјалистички испит положио 2003. године.

Докторирао је на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду из области артропластичних процедура.

Као специјалиста, начелник је оперативног одељења Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију КЦВ.

Српски научник из Њујорка објашњава зашто су важни тестови на антитела корона вируса

Током каријере усавршавао се у Енглеској, Аустрији, Немачкој, Француској и Турској.

Од 2001. године запослен је на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, прво као сарадник у настави, потом као асистент, а данас је у звању професора на предмету Хирургија.

Покрајински је секретар за здравство од 2016. године.

Коруководи Кризним штабом.

Изјаве које треба запамтити:

Изјавио је у мају да је стопа морталитета у Србији „више хиљада посто мања од земаља ЕУ".

Састав Кризног штаба за сузбијање заразне болести Ковид-19

Коруководиоци:

Чланови:

Додатно ангажована стручна лица која учествују у раду Кризног штаба:

*Текст је ажуриран 30. јула

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]