Корона вирус: Од „лактања" до „Вуханског руковања" - научите нове светске поздраве

Ковид-19 је потпуно изменио начин на који одржавамо интеракцију са другима - највеће жртве тога су поднели физички поздрави, јер многи потенцијално шире заразу. Ипак, људи широм света се прилагођавају овој новој реалности, што указује на то да још нисмо изгубили људски нагон да се поздрављамо.

Једноставно је - уколико обичаји и традиције нису примењиве или штете људима, ми их мењамо.

Поздрави су варљиво прости, али вербални и невербални поздрави нам помажу да дефинишемо границе интеракције са другима.

„Поздрав је помало као сунђер. Он упија све те различите ствари - односе које гајимо, какви смо као особе", каже Алесандро Дуранти, професор антропологије са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу.

„Поздрави одражавају и нешто што се дешава у много ширем контексту од мале интеракције - у овом случају, Ковид-19", додаје он.

Од древног индијског „намасте" спојеним длановима, до сасвим новог додира лактовима који користе бројни политичари, начини на које људи преображавају поздраве услед корона вируса такође дају увид у њихове различите културе.

Да бисмо сазнали нешто више о томе, разговарали смо са мештанима у седам различитих земаља о културолошком значају традиционалних поздрава и како их Ковид-19 мења.

Кина

Можда најистакнутији поздрав који се појавио у скорије време је Вуханско руковање, назван по граду у ком се први пут јавио Ковид-19.

Ово „руковање", које подразумева да се учесници додирну унутрашњим странама стопала, почело је у марту након што су видео снимци поздрава постали вирални.

У међувремену су га користили и неки истакнути политичари, попут руског министра енергетике Александра Новака и танзанијског председника Џона Магуфулија, покренувши спекулације да би то могло да постане ново руковање у свету.

Међутим, тешко да ће Вуханско руковање заменити уобичајене поздраве у Кини, попут обичног руковања или 3.000 година старог наклона песницом уз длан, који се користи током Кинеске нове године, венчања или других прослава.

Упркос честом појављивању у медијима, Вуханско руковање тек треба да постане пракса у другим деловима Кине.

То се можда и догоди, баш зато што се то поздрав развио као поспрдна мимикрија друштвене интеракције која је сада забрањена, каже Чуан-Канг Ших, културолошки антрополог са Универзитета у Флориди.

„Људи изводе Вуханско руковање да покажу да, чак и у оваква времена, можемо да искажемо интимност на урнебесан начин", рекао је Ших.

„Људи су само желели да буду маштовити и да развеселе друге, па су измислили ову мимикрију", додаје он.

Нови Зеланд

Недељу дана пре него што је Светска здравствена организација прогласила пандемију Ковида-19, домородачке маорске групе широм Новог Зеланда већ су издале упутства да се избегава поздрављање традиционалним хонгијем, када двоје људи притисну носеве и чела једно уз друго.

Јасинда Ардерн, премијерка Новог Зеланда, ускоро је пренела исту поруку читавој нацији, позвавши све сународнике да „престану са руковањем, грљењем и хонгијима".

Многи Маори су се од тада пребацили на нехајно дизање браде и обрва да би поздравили једни друге, каже Ранги Матамуа, професор домородачких студија са Универзитету у Ваикату.

Тај поздрав, иако већ уобичајен и пре Ковида-19 - и не нужно само код Маора - заменио је хонги у непосредној будућности.

Хонги има дубоку културолошку важност, алудирајући на причу о настанку Маора кад је шумски бог Тане удахнуо живот првој жени.

Упркос томе, смернице против коришћења хонгија доживеле су врло мало отпора, рекао је Матамуа. То је вероватно зато што су локалне групе следиле сличне смернице и током епидемије грипа 1918. године, која је оставила фаталног трага на Нови Зеланд.

„Најважнија ствар на свету су људи", наводи Матамуа, цитиравши маорску изреку. „Дакле, уколико традиција и обичаји нису примењиви или шкоде људима, ми их мењамо."

Француска

Француски пољупци у образ или бисес такође су обесхрабривани током епидемије грипа 1918. године.

Међутим, њима је током пандемије Ковида-19 биле потребно много више да нестану него хонгијима.

Мање од недељу дана пре него што је француска влада увела директиву о самоизолацији, 66 одсто испитаника једне анкете признало је да и даље размењују бисес.

Крајем марта, та цифра је пала на шест одсто, кад су их Французи заменили вербалном верзијом - узвикујући једни другима „бисес" или познатије „Бисус", како би се поздравили на даљину.

Постоји културолошки преседан за ову промену, пошто би вербалне бисес понекад користили заразни појединци током сезоне грипа.

Ипак, национална транзиција је била трновита, нарочито за Францускиње, каже Клодин Готије, професорка антропологије на Универзитету у Бордоу.

Док мушкарци више воле међу собом да се поздраве руковањем, жене обично користе ове пољупце у оба образа да поздраве свакога, што би могло да објасни зашто је некима било толико тешко да их се одрекну.

Готије сматра да је општа неспремност да се одустане од бисес поздрава пропорционална све већој важности овог поздрава за француски културни идентитет. До краја шездесетих, бисес је био интиман поздрав, који се размењивао само међу члановима ближе породице и са малом децом.

У склопу тог контекста, они симболишу информализацију француске културе и попуштање друштвених стега у међуродним интеракцијама.

„Одбити бисессе сматрало хладним, па ће одговор на питање да ли ће се вербални бисес задржати после короне зависити од интензитета дискурса о јавном здрављу који би их обесхрабрили", истиче Готије.

Танзанија

„Танзанијска култура има снажан колективистички менталитет, укорењен у узајамној зависности и разумевању нечијег места у склопу шире друштвене хијерархије", каже Александар Мвијаге, социјални антрополог са Мухимбилијског универзитета здравља и здружених наука у Дар Ес Саламу.

Физичка поздрављања, као што су формални наклон младих пред старијима, након чега се старији сагну да заузврат додирну главу млађе особе, имају везе са тим ширим осећајем хијерархије.

Међу вршњацима су уобичајена и дуга руковања, загрљаји и пољупци у образе, каже Мвијаге.

„Однедавно су „руковања стопалима" која личе на кинеско Вуханско руковање и нехајни наклон људима свих годишта из даљине постали нова норма", наводи он.

Међутим, она додаје да оба геста намерно стварају простор између људи, па се брине да би они на крају могли лоше да утичу на блискост у заједници.

„Ковид-19 је удаљио односе међу људима и покварио начин на који људи треба да укажу поштовање и наклоност једни према другима", рекао је Мвијаге. „Ноге су за ходање, а не за поздрављање. Да ли руковање стопалима исказује љубав? Бригу? Поштовање?"

Мвијаге тврди да употреба маски на лицима у Танзанији такође успева да извитопери локалне вербалне и невербалне знакове, као што је кривљење усана које се често користи да би се пренело слагање или неке друге емоције.

Он предвиђа да ће се руковању стопалима и наклону ускоро придружити иновативнији поздрави како се социјално дистанцирање буде настављало.

Турска

Турски поздрави слика су исламског наслеђе земље, домаћинске културе и друштвене улоге старијих.

Млади људи ће прихватити руку старијег рођака, пољубити је и потом њом додирнути властито чело, нарочито током празника. Два пољупца у образ стандард су међу колегама, пријатељима, па чак и новим познаницима.

„Та симетрија и двоструки пољубац у образ имају велико значење", каже Кенан Шарпе, новинар и стручњак за турску популарну културу.

„Овде је увек све у парним бројевима. Влада осећај да уколико не намирите и другу страну, нешто недостаје."

За Турке поздрави нису само указивање добродошлице, већ и показивање људима колико су им важни.

Зато се турски народ током пандемије Ковида-19 окренуо исламској историји и тамо пронашао ејвалах - поздрав који је прикладан у пандемији, а чува друштвене вредности.

Ејвалах је вековима стар гест без додиривања, највероватније коришћен у Отоманском царству, а који се састоји од стављања руке преко срца и благог наклона. Овај покрет означава да вам је та особа у срцу, одајући истовремено поштовање и наклоност.

Реч „ејвалах" има арапске корене и буквално значи „верујемо Богу", а физички гест има варијације широм муслиманског света.

Ејвалах је уобичајени међуродни поздрав у конзервативнијим турским заједницама, а постао је популарнији захваљујући појављивању у хит турској серији Васкрсење: Ертугрул, о лидеру Ogуза из 13. века, чији је син Осман основао Отоманско царство.

Користе га и савремени политички лидери. Председник Реџеп Тајип Ердоган употребио га је 9. марта да поздрави генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.

Уједињени Арапски Емирати

Откако су у Емиратима забрањени физички поздрави, многи становници су загрљаје и традиционалне „пољупце носевима" заменили махањем или стављањем руке на срце, каже Наташа Амар, локална списатељица и издавачица.

Поздрав носевима је традиционални бедуински поздрав који се састоји од истовременог додиривања носевима и руковања.

Стављање руке на срце био је и пре Ковида-19 уобичајени поздрав између становника Емирата супротног пола, али бесконтактни истополни поздрави су културолошка аномалија коју становници Емирата тешко прихватају.

Емиратске жене обично размењују пољупце у образ, а мушкарци емиратске пољупце носевима.

„Ако ништа друго, социјално дистанцирање нам можда помаже да схватимо колики је дар бити део заједнице и имати такву врсту блискости", рекао је Амар.

Авганистан

Заједничка нит међу бројним авганистанским етничким групама је нагласак на поштовању, части и снажној љубави према богу и земљи.

Традиционални авганистански поздрави, попут руковања, грљења и пољубаца, изражавају ове вредности и говоре о топлој природи нације. У неким покрајинама током једног сусрета може да се размени и осам пољубаца.

Авганистанци имају обичај да воде неформалне разговоре при великој близини.

Штавише добри мириси указују на „добар дух", према речима румунских професора Космина Иванциуа и Виане Попице, тако да одступити толико да друга особа не може да вас намирише може се чак сматрати неучтивим.

Али социјално дистанцирање навело је људе да усвоје салутирање или махање десном руком, што су гестови који су се некад користили за поздраве на даљину, рекао је становник Кабула Сабер Алими.

Авганистанци се грле и љубе да би „изразили љубав", рекао је Алими.

И док ови физички поздрави служе и као начин да се укаже почаст људима, готово војничко салутирање визуелно отелотворује авганистански осећај поштовања према другима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]