Корона вирус и климатизација - зашто не иду заједно у 100 и 500 речи

Зашто ће људи овог лета морати да трпе врућину у затвореним просторијама?

У тржним центрима и јавном превозу у Србији не би требало користити клима уређаје, док траје епидемија корона вируса - да се не би ширила зараза.

Ова препорука републичког Кризног штаба донета је иако, како се наводи на сајту Завода за јавно здравље Београд, не постоје јасни научни докази да се овај вирус може ширити преко система за вентилацију и климатизацију.

Корона се, према до сада доступним подацима, преноси капљичним путем и у ваздуху може провести само кратак временски период пре него што падне на под или друге површине.

У 100 речи

Свако струјање ваздуха, попут оног који настаје радом клима уређаја, може узроковати да се капљице које садрже честице вируса пренесу на већу раздаљину, наводи из Завода.

„Затворени системи, попут централних клима, имају проблем што се у њима, осим корона вируса - мада није доказано да се он тамо задржава, налазе друге опасне бактерије и вируси", објашњава пулмолошкиња Татјана Радосављевић за ББЦ на српском.

Оне сада дуго нису радиле и у њима се пореметила микроклима - није пролазила вода, као обично, и повећао се број микроорганизама.

„Зато су научници у Америци упозорили да без детаљног чишћења и дезинфекције те климе не би требало користити", додаје Радосављевић.

У 500 речи

Централне климе не постоје само у тржним центрима, већ у бројним државним установама и зградама.

Тамо често нема могућности да се отворе прозори како би ушао свеж ваздух.

Када су крајем марта као помоћ Србији у борби са корона вирусом дошли кинески епидимиолози - утврдили су да Војно-медицинска академија не може да прима пацијенте оболеле од Ковида 19 управо због система централне вентилације.

„Ми смо знали, када је ВМА отворен, да се велики број лекара и медицинских сестара разболео од миокардитиса (запаљења срчаног мишића).

„Тај систем вентилације тада није решен онако како треба. То су ти централизовани системи вентилације и климе који заправо, како се временом показало, нису најздравији", навела је докторка Даница Грујичић, начелница Центар за неуроонкологију Клиничког центра Србије за ТВ Прва почетком априла.

Слично је у јавном превозу.

Према истраживањима Kинеске медицинске асоцијације, утврђено је да се у затвореним возилима са укљученим клима уређајем подешеним на издувавање корона вирус може пренети и на раздаљину од 4,5 метра, наводе из Завода за јавно здравље Београда.

Сходно томе, препорука је да се уместо употребе клима уређаја у возилима, возила редовно проветравају или да прозори у њима буду стално отворени, кад год временски услови то дозвољавају.

„Ако се вентилациони системи очисте и докаже да у њима нема вируса и бактерија, који и у нормалним условима обитавају у тим влажним местима, вероватно ће моћи да се користе.

„Ипак, о томе ће надлежни дати последњу реч", каже Радосављевић.

Централни вентилациони системи користе топао ваздух и хладе га или греју, зависи од потреба.

Кроз тај механизам могу да се пренесу честице из једне просторије или канцеларије у другу.

„Мој савет је да у домаћинствима 100 одсто ваздуха долази споља, уместо вентилације", рекао је Јан Чен, који изучава болести проузроковане оваквим системима, на америчком Универзитету Перду за Форбс.

Уколико није могуће да се отвори прозор предлаже да се носе маске и рукавице и поставе одређене баријере међу запосленима.

Које опасности вребају из вентилације?

„Једна од њих је бактерија легионела, која може довести до опасног и тешког облика упале плућа, Врло значајн је и коксаки вирус, који ту обитава", каже Радосављевић.

Бактерија Legionella pneumophila први пут је откривена 1976. године када је у једном хотелу у Филаделфији међу америчким легионарима избила епидемија упале плућа.

Тада је оболело више од 200 особа, а знатан број је преминуо.

Данас у САД и Kанади од легионарске болести сваке године оболи око 18.000 особа док је у земљама Европске уније до сада пријављено 600 епидемија.

Коксаки вирус се на овом поднебљу јавља лети и у јесен.

Спада у болести прљавих руку, преноси се најчешће дисајним путем, а може проћи без икаквих симптома.

Када је реч о микробима, климе које ми у кућама имамо, пак, не представљају толики проблем.

„Клима уређаји у домовима најчешће имају везу са спољним ваздухом, али их свакако треба редовно чистити", истиче докторка.

Код њих је могуће осетити и ружан мирис, када нису дуго чишћене, па и то може бити аларм.

Могуће је користити и пречишћивач ваздуха или филтере за пречишћавање климе, наводе истраживачи са Универзитета Џонс Хопкинс.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]