Корона вирус и шпански грип: Како је изгледала борба против пандемије 1918. године

Опасно је правити превише паралела између корона вируса и пандемије шпанског грипа који је убио најмање 50 милиона људи широм света пре нешто више од једног века.

Ковид-19 је потпуно нова болест, која у већој мери напада старије људе. Смртоносни грип који је захватио читав свет 1918. године нападао је углавном људе старости до 20 до 30 година, јаког имуног система.

Али мере које су појединци и државе тада предузимале да би спречели ширење заразе помало личе на данашње.

Стручњаци енглеског Завода за јавно здравље проучавали су епидемију шпанског грипа како би направили скицу плана за борбу против корона вируса.

Кључна лекција је да је други талас болести, који се проширио 1918. био далеко смртоноснији од првог.

Британија је и даље била у рату када је забележена прва жртва вируса у мају 1918. Влада, као и многе друге, није била спремна за епидемију.

Чинило се да су ратни изазови имали предност у односу на очување живота од заразе смтоносним грипом.

Болест се попут пожара раширила у крцатим фабрикама у којима се производила муниција, као и у аутобусима и возовима, показује извештај из 1919. године лорда Артура Њузхолма за Краљевско медицинско друштво.

„Упутства за понашање на јавном месту", која је саставио јула 1918. године, садржала су препоруке да људи остану код куће ако су болесни и да избегавају масовна окупљања.

Међутим, влада их је сахранила дубоко у фиоке бирократије.

Сер Артур је сматрао да би многи животи били сачувани да су ова правила поштована.

„Ипак, постоје државне околности када је дужност већине да `настави даље` чак и када ризикује здравље и животе".

Грип није водио порекло из Шпаније, али је у тој земљи први пут забележен смртни случај оболелог пацијента, па се претпостављало да је тамо и избила зараза.

Тамошње новине нису биле цензурисане током рата, јер је Шпанија била неутрална држава.

Вест о епидемији је у другим земљама првобитно прикривана да се не би нарушио војни морал.

Током 1918. није било лекова за грип, као ни антибиотика за лечење компликација попут упале плућа. Болнице су брзо биле преплављене оболелима.

Није било организованог затварања које би зауставило ширење заразе, мада су многа позоришта, плесне дворане, биоскопи и цркве престале са радом, у неким случајевима и месецима.

Пабови, који су већ били подложни ратним ограничењима радног времена, углавном су остали отворени.

Фудбалска лига и енглески ФА куп били су отказани због рата, али друге утакмице нису. Није било ограничења броја посетилаца, јер су мушки тимови играли на регионалним такмичењима, а женски фудбал, који је привлачио велики број гледалаца, играо се током читаве пандемије.

Улице у неким градовима биле су прскане дезинфекционим средствима, а било је људи који су и током свакодневних активности носили заштитне маске.

Поруке здравствених званичника уносиле су забуну, а као и данас, бујале су лажне вести и теорије завере, те све то заједно није помогло да се поправи опште незнање о здрављу.

У неким фабрикама било је делимично дозвољено пушење, јер се веровало да оно може да спречи инфекцију.

У парламенту је један од посланика током дебате о пандемији питао да ли је тачно да се грип сигурно спречава „ако узимамо какао три пута дневно?"

У кампањама и памфлетима, здравствене институције и власти су упозоравале да се вирус шири кашљањем и кијањем.

Новембра 1918. у радио вестима је спикер прочитао савет слушаоцима да „нос испирају сапуном и водом свако јутро и свако вече, да се натерају да кину и онда удахну дубоко."

„Не носите шалове, већ ешарпе, редовно шетајте с посла и на посао, једите доста слатке каше", гласио је савет.

Пандемија није заобишла ниједну државу, иако су бележиле различити и број оболелих, али и другачије одговоре на кризу.

У Америци, поједине државе су увеле карантин за становнике, али и ти није имало свуда исте резултате. У другим државама су биле обавезне маске.

Биоскопи, позоришта и остала места за забаву била су затворена широм Америке.

Њујорк је шпански грип дочекао спремнији него данас корона вирус, јер је претходних 20 година вођена кампања о спречавању туберкулозе. Зато је у овом граду, а и у читавој држави Њујорк, забележена релативно ниска стопа смртних случајева.

Ипак, власти су под притиском капитала, оставиле отворене биоскопе и позоришта.

Тада, као и сада, свеж ваздух био је главни бедем заштите од ширења инфекције, а власти су покушавали да нађу начин да друштво неометано функционише.

Међутим, било је немогуће спречити масовна окупљања, посебно испред цркава у Америци.

До краја епидемије у Британији је преминуло 228.000 људи, а сматра се да је сваки четврти становник био заражен.

Борба са вирусом трајала је и после рата, , а људи су постали свесни да и сезонски грип може бити смртоносан.

Све фотографије су заштићене ауторским правима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]