Корона вирус: „Ово је више политичка, него здравствена криза“

Изборе које правимо у борби против Ковида-19 сада утицаће на наш свет још годинама у будућности, каже израелски историчар Јувал Ноа Харари, аутор књиге Сапиенс: Кратка историја људског рода.

Какво друштво ће изникнути из ове пандемије? Хоће ли земље постати уједињеније - или изолованије? Хоће ли полицијска и средства за надзор бити коришћена да заштите грађане или да их потлаче?

„Криза нас присиљава да доносимо неке веома крупне одлуке и да их доносимо брзо. Али ми имамо опције", каже Харари за ББЦ-јеву емисију Сат вести.

„Политичка" криза

„Можда две најважније одлуке јесу да ли да се с овом кризом суочимо путем националистичке изолације или да се с њом суочимо путем међународне сарадње и солидарности", каже он.

„Друго, на нивоу сваке земље, хоћемо ли се трудити да је превазиђемо путем тоталитарне, централизоване контроле и надзора или друштвене солидарности и оснаживања грађана."

Пандемија вируса корона поставила је питања која су истовремено научна и политичка, каже Харари.

Али док смо се бавили неким од научних изазова, мање смо размишљали о томе како да одговоримо на политичке изазове.

„Човечанство има све што му треба да заустави и победи ову епидемију", каже он.

„Ово није Средњи век. Ово није Црна смрт. Није да људи умиру а ми немамо појма шта их убија и шта може да се уради по том питању."

Кинески научници већ су идентификовали и секвенцирали вирус Сарс-ЦoВ-2 коју је изазвао епидемију. Многе друге земље спровеле су сличне истраге.

Иако не постоји лек за Ковид-19, истраживачи су начинили велике кораке у потрази за вакцином користећи најновију медицинску технологију и иновације.

И знамо како технике као што су прање руку и социјално дистанцирање могу да нам помогну да се заштитимо од вируса и престанемо да га преносимо.

„Потпуно разумемо против чега се боримо и имамо технологију, имамо економску моћ да то победимо", каже Харари.

„Питање је како да искористимо те моћи. А то је у суштини политичко питање."

Опасна технологија

У контексту ванредног стања, историјски процеси су се убрзали а одлуке за чије би доношење обично биле потребне године доносе се преко ноћи, упозорио је Харари недавно у чланку за Фајненшел тајмс.

Технике надзора које се израђују вратоломном брзином могу напречац да се уведу у свакодневну употребу без правилног развијања или јавне расправе.

Нађу ли се у погрешним рукама, каже он, владе могу да их искористе за „увођење режима тоталне присмотре у којем сакупљају податке о свима и потом доносе нетранспарентне одлуке."

У Израелу, на пример, влада је повећала моћ тајних служби - не само здравствених тела - тако да могу да приступе подацима о локацији појединца. Ово је први пут испробано у Јужној Кореји, мада Харари каже да је тамо урађено са више транспарентности.

У Кини, која поседује једну од најсофистицираније опреме за надзор на свету, програм за препознавање лица користио се за новчано кажњавање грађана који изађу из карантина.

Ово може да се правда на кратке стазе, каже Харари, али постоји опасност уколико ове мере остану трајна појава.

„Ја сам за то да владе предузимају чврсте и понекад радикалне мере, и у здравственом и у економском смислу. Али то, пре свега, треба да ради влада која заступа све грађане", каже он за ББЦ.

„У нормална времена, можете владати земљом са подршком од само 51 одсто становништва. Али у времена као што су ова, морате истински да заступате све и водите бригу о свима."

Изолација или сарадња

Последњих година, владе које су јахале на таласу национализма и популизма поделиле су друштва на два непријатељски настројена табора и појачале мржњу према странцима и страним земљама, каже Харари.

Али глобална епидемија нам је показала да пандемије не праве разлику између друштвених група или земаља.

Ми морамо да одаберемо да ли ћемо поћи путем нејединства или сарадње кад се суочавамо са недаћама, каже он.

Неколико земаља пробало је да се избори с овим само, заплењивањем медицинске инфраструктуре и залиха од приватних фирми. САД су се поготово нашле на мети критике зато што су покушале да закину друге земље како би дошле до маски, хемикалија и респиратора.

Постоји бојазан да вакцине произведене у лабораторијама богатих земаља неће у довољном броју стићи до сиромашних или земаља у развоју.

А опет, имајући у виду могућности сарадње данас, лекције које су научили кинески научници изјутра могу да спасу животе у Техерану увече, истиче Харари.

„Много је рационалније" да се појача глобална сарадња, подстицањем размене знања и промовисањем правилне расподеле људских и материјалних ресурса свим земљама погођеним вирусом.

„Морали бисте да идете веома далеко уназад, чак до Каменог доба, да бисте нашли време кад су последњи пут људи могли у потпуности да се заштите од епидемије изолацијом", каже он.

„Чак и у Средњем веку, епидемије су се шириле попут Црне смрти у 14. веку. Дакле, повратак на средњевековни систем нас неће спасити."

Може ли да се промени природа нашег друштва?

Какав год био исход наших избора, Харари сматра да ћемо наставити да будемо „друштвене животиње" и да се то неће променити.

Вирус „злоупотребљава најбоље у људској природи", а то је наш инстинкт за саосећањем и да будемо блиски с онима који се разболе, каже он.

„Вирус то искоришћава да би нас заразио. И сада морамо да се држимо ове социјалне изолације и да будемо паметни и да деламо из главе, а не само из срца."

„Али то нам, као друштвеним животињама, веома тешко пада. Мислим да ће, када се криза оконча, људи осећати још већу потребу за друштвеним везивањем. Мислим да суштински он неће променити људску природу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]