Корона вирус, Ускрс и Хрватска: Празници који се дочекују преко мобилног и уз маске

„Чудно време пролази, кад устанем не знам ни који је дан.

„Погледам кроз прозор, сусед шета пса и мислим, све је ок. Онда чујем за наше заражене, зову ме из Њујорка и чујем, и тамо је хаос. Тада се сетим короне."

Овако за ББЦ на српском дане током борбе са корона вирусом описује Томислав Грзунов, професор сликања и рестауратор из Задра.

Хрватска дочекује Ускрс са 1.534 потврђених случајева корона вируса и 21 преминулих.

Док Томислав чека Ускрс са породицом, јер су сви заједно, на другом крају Хрватске Машењка Бабић, слободна новинарка пореклом из Сплита која живи у Загребу, родитеље ће видети „преко мобитела".

У Загребу су од последње недеље марта забранили путовање из града или чак међу општинама.

„Чак сам се двоумила да ли отићи у Сплит, но ипак је превагнуо осјећај да је боље не рискирати и евентуално донијети заразу", каже Машењка за ББЦ.

Иво Косановић, фотограф и сликар мурала из Загреба до породице ће отићи, али са маском и на растојању, вероватно напољу.

Пре епидемије је барем једном недељно одлазила у родни Сплит на недељу дана, због посла и породице.

„Тога сада нема. Тако да се с родитељима чујем преко мобитела", каже она.

Први дом: Квасац и довикивање у парку

Ускрс или не, прво што је Томислав Грзунов приметио у Задру, било је гомилање залиха.

Пијаце су, за разлику од Србије, отворене у Задру и широм Хрватске, па је велики број људи овде купио јаја и храну за празнике.

„Одмах је нестало квасца и брашна, а чујем да је слично и у Србији", каже Томислав.

„Након месец дана, људи су се некако навикли и схватили да ће дућани бити отворени, да немају потребе толико куповати".

На почетку су се сви, каже он, доста уплашили због близине Италије. Јер, многи из Задра раде у Италији или на недељном нивоу одлазе.

Томислав мисли и да Хрватска има недовољно лекара и иначе јер је велики број њих отишао у иностранство протеклих година.

Ипак, полицијски час који је у Србији на снази сваког дана после 17 часова и током викенда, у Задру, али и целој Хрватској - нису искусили.

„Овде се можете слободно кретати у било које доба, али имате рестрикције везане за окупљања, не може бити пуно људи на једном месту", каже професор сликања.

Људи се крећу слободно, али ипак, посве необично.

„Једном сам везао седам дана у кући и изашао до парка. Сцена делује несвакидашње - два клинца седе и друже се на две различите клупе.

„Поред њих неколико старијих мушкараца стоје и на четири метра раздаљине. Нисам сигуран да могу и да се чују. Али имају осећај да су скупа", каже Томислав.

Други дом: Књига као антидепресив, Загреб као град духова

Иво Косановића из Загреба карантин је оставио у кући, али га је окренуо дворишту.

„У карантени за сада функционирам добро, превенствено зато јер имам срећу што живим у кући с двориштем", каже Иво.

„Већину времена проводим вани, кренуо сам садити воће и поврће и полако сређивати ствари које су се годинама гомилале, а није било времена или воље за њих".

Цртање и читање књига такође му, каже, „добро дођу као антидепресив у ово доба".

Са породицом се види два-три пута недељно, али увек са сигурне дистанце, са масом и никада у затвореном простору.

Мере које је Хрватска увела су за њега „за сада релативно лаке и подношљиве".

„Донесене мјере ми не падају тешко јер су благе и разумљиве за ово вријеме.

„Теже од тога ми пада чињеница да након потреса, који је погодио Загреб прије два тједна, центар града и даље изгледа као град духова, те је опасан по живот због елемената који висе с многобројних зграда, а нема их тко уклонити"", каже Иво.

Иво мисли да град „затвара очи пред овим проблемима, пере руке и сваљује кривицу на грађане", а да одавно нема новца који би био предвиђен за санацију кровова, ојачања зграда и обнову дотрајалих фасада.

Каже ипак да је задовољан како се Хрватска бори против короне и да су људи махом по кућама, а када излазе да носе маске и рукавице и не приближавају се другима.

„Неуких теоретичара завјера и кршитеља правила увијек има, на срећу у јако малом броју", додаје он.

Школа и мурали преко интернета

Томислав је професор сликања и рестаурације у средњој школи, а током радних дана шаље задатке деци која живе далеко и немају интернет, да би могла да прате наставу на даљину.

„Доста се у Хрватској говори последњих година о дигитализацији, а и сам сам од рођења за компјутером.

„Ипак, није то исто као када сте уживо са ђаком и погледате му рад. Много деце нема услова за сликање. Некако су много више остављени сами себи да раде како они мисле", каже Томислав.

Иво Косановић црта мурале, фотографише и бави се графичким дизајном.

Каже да његов посао у већини случајева захтева блиски контакт са људима, путовања и одлазак у друге државе.

Тренутно ради на продаји преко интернета.

Трећи дом: Будите на отвореном или не излазите из куће

Машењка Бабић је од почетка појаве корона вируса у Загребу.

„За ове празнике нећу ићи кући јер немам оправданог разлога у смислу да ми је нетко болестан о коме се треба бринути или да имам неопходну обавезу".

У Хрватској су школе и вртићи затворени, а раде само трговине прехрамбеним производима и апотеке, људима се препоручује да остану код куће.

„Неке нејасноће су постојале око тога смију ли грађани шетати градом, парковима и другим јавним просторима или не, пошто су стручњаци препоручивали боравак на отвореном, али истовремено и останак код куће", каже Машењка.

„Но људи сада углавном избјегавају већа окупљања, а вани се шећу и не задржавају на јавним површинама".

Она мисли да власти само „донекле" добро контролишу ситуацију, јер је у Сплиту дошло до пробоја корона вируса у један дом за старе.

„Према тренутно доступним информацијама, за повишену температуре корисника се знало десет дана раније и није се правовремено реагирало", каже ова новинарка из Загреба.

„Док ово пишем, до пробоја је дошло у још једном старачком дому и то у Копривници. Што се ту догађало, тек ћемо видјети".

Медији у Хрватској

Машењка сарађује са неколико медија, па је углавном радила од куће и пре епидемије.

„С увођењем новог режима, промијенило се то да евентуалне састанке водим од куће, а терена, осим ако нису везани за актуална догађања, нема. Тако да се мој радни ритам у неком дневном смислу није драстично промијенио", каже Машењка.

„Оно што се јест промијенило су теме којима се бавим, али и приступ и доступност, примјерице, јавним информацијама.

„Различита тијела јавне власти оглушују се на њима 'незгодне' упите, било да је ријеч о актуалним темама као што су набавке медицинске опреме, или неким претходним истраживањима којима се новинари баве".

Додаје да власти под објашњењем ванредне ситуације, „постојеће законе о медијима и приступу информацијама као да су суспендирали".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]