Корона вирус: Како је пандемија зближила Београд и Приштину

Организација њиховог састанка готово да је била „немогућа мисија", размењивале су се тешке речи и оштре поруке, а онда су се у недељу дана најпре састали на мосту који спаја подељени град, па потом обавили и телефонске консултације.

Градоначелници северног и јужног дела Косовске Митровице, Горан Ракић и Агим Бахтири, редовно комуницирају о борби против вируса корона, јавља портал „Косово онлајн".

Ова слика дијалога двојице градоначелника представља нову реалност на Косову, дванаест година након што је Приштина прогласила независност.

Северни део града стављен је у карантин јер је у њему регистрован већи број случајева заразе корона вирусом.

У таквој ситуацији, „наградно питање" могло би да буде да препознате која од наредне две тврдње припада званичном Београду, а која званичној Приштини:

„Ово је време када не треба да се делимо по националности, вери или политичком опредељењу, јер ни корона вирус не познаје те разлике", кажу са једне стране.

„Ово је пандемија, а корона вирус не препознаје политичке разлике ни границе и зато морамо сви заједно да се боримо", наводе на другој страни.

Прву тврдњу послао је у писаном одговору за ББЦ на српском Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије, док је другу изрекао Сами Ука из косовског Министарства здравља.

Ипак, Србија и Косово неке ствари настављају да раде одвојено, попут евиденције обављених анализа у лабораторијама у Београду и Приштини.

Институт за јавно здравље Косова 6. априла бележи 165 регистрованих случајева, три преминула и 24 опорављена пацијента на територији Косова.

Кризни штаб у северном делу Косовске Митровице саопштио је 6. априла да је регистровао 33 случаја заразе и једног преминулог пацијента у општинама са српском већином.

Ко тестира, а ко броји

Док је комуникација Београда и Приштине двосмерна, у јавност се и даље шаљу одвојени подаци о броју умрлих, заражених и опорављених пацијената.

„Ми свакодневно водимо евиденцију о броју новооболелих у већински српским срединама, а Приштина води своје евиденције о зараженима у албанским срединама.

Међутим, ми немамо начина да проверимо у коликој мери су информације Приштине поуздане", каже Марко Ђурић.

У косовском Министарства здравља кажу да прикупљају и информације о зараженима у мањинским срединама.

„У почетку су узорци слати у Београд, па немамо податке о њима.

О томе смо сада разговарали са потпредседником владе Далибором Јевтићем и замеником министра здравља Сретеном Трајковићем и сагласили смо се да је лакше да резултате добијамо у Институту за јавно здравље у Приштини."

Сами Ука указује на још једну могућност.

„Узорци не морају да иду ни у Приштину, ни у Београд - наши тимови из Института за јавно здравље могу отићи у Северну Митровицу и урадити неопходне тестове.

Мислимо да није практично, а ни исплативо за људе у Северној Митровици да узорци иду за Београд јер је Приштина много ближа - све зависи од личне воље, а смо ми вољни да пружимо сву неопходну помоћ."

Шеф Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије каже да сарадња у тестирању на извесном нивоу већ постоји.

„Морам да кажем и да смо са Приштином имали комуникацију, и да је Приштина у појединим срединама помогла да се наши грађани тестирају, као што смо и ми њима помогли да камиони са основним животним намирницама стигну и у албанске средине на Косову."

Како комуницирају Београд и Приштина

Србија и Косово су још 2013. године, према договорима у Бриселу, разменили официре за везу - званичнике којима је радно место у мисијама Европске уније у Београду и Приштини, а у опис посла спада им комуникација Београда и Приштине.

Скоро седам година касније, њихова улога стиже у фокус јавности.

„Комуникација са Приштином се на дневном нивоу одвија посредством официра за везу и локалних званичника.

Изазов пред нама намеће потребу да се свакодневно решавају проблеми који искрсавају, попут преласка санитета и пацијената преко административне линије или допремања лекова и медицинског материјала", каже Ђурић.

Официр за везу Србије у Приштини од успостављања ове функције је Дејан Павићевић, док је непознато кога је Косово именовало на место Ваљдета Садикуа у Београду.

„Комуникација Београда и Приштине никад није прекидана"

У косовском Министарству здравља као кључне особе за комуникацију одређују и чланове кабинета владе Аљбина Куртија.

„Имамо сјајну сарадњу са министром Далибором Јевтићем из Српске листе, као и Сретеном Трајковићем, замеником министра здравља из Српске листе.

Захваљујући њима, имамо лакши приступ општинама где живе националне мањине, обезбеђујемо поштовање правила социјалног дистанцирања и карантина против корона вируса", поручује Сами Ука.

И у Канцеларији за Косово и Метохију потврђују да је покушај заустављања ширења вируса у северном делу Косовске Митровице и Звечану кроз увођење карантина - заједнички покушај.

„О спровођењу мера на терену старају се локалне полицијске снаге, које, у складу са етничким саставом тих општина, чине предоминантно Срби, а, ако буде потребе, очекујем да асистенцију пружи и Кфор.

Није дакле реч о добровољном карантину, већ о обавезујућим мерама чији ће евентуални прекршиоци бити санкционисани, али верујем да за тим неће бити потребе и апелујем још једном на наше људе на Косову и Метохији да будемо одговорни, поштујемо све мере и чувамо једни друге", поручује Марко Ђурић.

Шта је Србија послала на Косово

Подаци Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије

Коме се не свиђа сарадња око корона вируса

Опозициона Демократска партија Косова Кадрија Весељија, странка коју је основао председник Косова Хашим Тачи, оптужила је косовског премијера Аљбина Куртија да је предала суверенитет Србији када је одустала од бројања заражених у српским срединама.

Косовски премијер, чија влада је у техничком мандату јер јој је Скупштина Косова изгласала неповерење, узвратио је поруком да је Хашим Тачи „лисица која је, кад јој је изгорео реп, рекла да гори цео свет".

Иницијатива да се овакве и сличне поруке што мање чују стигла је из српског Националног конвента о Европској унији (ЕУ), тела које чије представници власти и цивилног друштва.

Наташа Драгојловић, чланица радне групе за Поглавље 35 преговора са ЕУ које се бави односима Београда и Приштине, каже да је то тело покренуло иницијативу за успостављање сарадње у борби са пандемијом.

„Ово је прилика да се додатно истакне нужност сарадње и да се фокус пребаци са етничких и статусних питања на питања проблема грађана.

Прилику за сарадњу треба употребити, а не злоупотребити да се заоштрава однос између заједница на Косову и да се потенцирају разлике које већ постоје."

Она додаје да ће од политичких актера и агенде странака зависити да ли ће се конструктивни дух наставити и после окончања ове кризе.

„Када имате атмосферу солидарности у осетљивој средини, грађани ће знати да реагују на оне који инсистирају на поделама и конфликтима - много је теже продубљивати поделе када људи виде да је сарадња и могућа и неминовна.

Није једноставно довести до конфликта ако сте на северу имали Албанце који леже у болницама и лече их српски лекари и медицинске сестре, и обрнуто - кад некоме ко се о вама старао дугујете живот, много је тешко да то касније занемарите", закључује Наташа Драгојловић.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]