Мирослав Лајчак: Ко је нови европски посредник за Косово

Свој сусрет са балканском политиком, који готово без прекида траје већ две деценије, Мирослав Лајчак почео је питањем Косова, а њиме га и крунише.

Словачки дипломата је још 1999. године, у години НАТО бомбардовања СР Југославије, постао сарадник специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација (УН) за Балкан.

Сада се на исто место враћа као специјални представник Европске уније (ЕУ) за дијалог Београда и Приштине и Западни Балкан.

„Он је највећи светски дипломата који има балканско искуство - са њим може да се пореди само шведски дипломата Карл Билт.

Ипак, имаће веома изазован задатак како хармонизовати ставове Европљана, па онда то уклопити са ставовима Сједињених Држава и осталих међународних актера", каже за ББЦ на српском некадашњи шеф српске дипломатије Вук Јеремић, коме су се путеви у каријери са Лајчаком често укрштали.

Тачи: „Ако се нешто деси у преговорима са Србијом, десиће се ове године“

„На Косову је био сукоб Албанаца као народа и Србије као државе - а не Албанаца и Срба"

Дугогодишњи словачки министар иностраних послова актер је и светске политике, кроз кандидатуру за генералног секретара УН, председавање Генералном скупштином УН.

„У Европи, он је снажно утемељен - познаје све релевантне актере на политичком нивоу и то су све лична познанства.

Описивали су га као одговорног радишу, добро умреженог, али човека који увек гради своју каријеру, гура себе, мало упорног и досадног", описује га Ведран Џихић, виши истраживач на Аустријском институту за међународну политику.

Лајчака је за једногодишњи мандат специјалног представника предложио европски комесар за проширење, Шпанац Жозеп Борељ.

Ни Шпанија ни Словачка нису признале независност Косова.

Како покренути преговоре с мртве тачке

Београд и Приштина званично не преговарају већ готово пуне две године, мада је изасланик америчког председника Ричард Гренел, под велом апсолутне тајности, приближио ставове две стране о ваздушном и железничком саобраћају.

„За Лајчака ће највећи проблем бити да поново покрене прави преговарачки процес

Раније се тачно знало ко преговара у Бриселу, а ко посредује - све док није дошао Гренел, под чијим вођством се није знало ко преговара, нити о чему", каже Вук Јеремић.

Ко је Ричард Гренел, привремени шеф свих америчких тајних служби

Камерон Мантер: Сећања на Србију - десет година касније

Већ на самом старту, Лајчак ће се суочити са скептицизмом косовског председника Хашима Тачија који је изразио незадовољство да процесом преговора управљају дипломате чије земље не признају независност Косова.

„И Борел и Лајчак су своје националне каријере окончали, Лајчак бар на неко време - они су веома професионални, знају ко им је главни ауторитет, а то нису националне владе, већ Европска унија.

Тачијева резерва према европским играчима долази из његове наклоњености америчкој стратегији да до договора треба да дође што пре, па и уз размену територија, што је за Европу неприхватљиво", сматра Јеремић.

Управо резерве са којим ће га дочекати неки од актера могу бити проблем за Лајчака, сматра Ведран Џихић.

„Ако немаш то исконско поверење од самог почетка, то доводи читав процес у стање које није оптимално."

Управо зато, Џихић сматра да би свеопшта принудна пауза у свим процесима у Европи због вируса корона могла да буде и корисно затишје док Лајчак не успостави почетне позиције.

„Краткорочно, то неће бити на агенди јер и сама Европска унија ће морати да се снађе у овој кризној ситуацији, како економски тако и политички.

Европска дипломатија која је иначе задужена за проширење сада ради пре свега на преусмеравању помоћи ка земљама региона, али одређивање почетка преговора са Северном Македонијом и Албанијом показује да бриселске технократе желе да тај процес барем тиња", каже Џихић.

„Дипломата светског калибра"

Иако му је каријера почела у Москви још у време Чехословачке и Совјетског савеза, Мирослав Лајчак је своју „дипломатску домовину" нашао на Балкану.

Од 1999. године, када је први пут професионално почео да се бави тим простором, готово да није било кризе у којој није учествовао.

Године 2001. прешао је на функцију амбасадора Словачке у СР Југославији, где га је сусрео Вук Јеремић који је био саветник у кабинету председника Србије Бориса Тадића.

„Увек смо били пријатељи, ја према њему гајим велико поштовање.

Он је дипломата, не само регионалног, него светског калибра", каже Јеремић.

Након паузе у којој је као политички директор словачког Министарства спољних послова организовао самит америчког и руског председника у Братислави, на Балкан се враћа 2006. године као посредник ЕУ за референдум за независност Црне Горе 2006. године.

Годину дана касније постаје Високи представник у Босни и Херцеговини где остаје до 2009. године када поново постаје део словачке дипломатије.

„Он говори течно српски језик, без акцента - готово да се не може приметити да није одавде", каже Јеремић.

Њих двојица били су ривали за место генералног секретара УН 2016. године - Јеремић је завршио трку као други, а Лајчак као трећепласирани, док је на функцију изабран Португалац Антонио Гутерес.

У то време министар иностраних послова Словачке, Лајчак је добио највише гласова чланица Европске уније међу бројним кандидатима са истока Европе,

„Лајчак је јако дуго министар једне чланице ЕУ, годинама је градио односе у европским престоницама.

За посао посредника није могао да буде изабран неко ко није добио пуну подршку Берлина и Париза, као и да се нико том избору није противио", закључује Јеремић.

Епизода „Референдум у Црној Гори"

Раздруживање Србије и Црне Горе 2006. године протекло је под будним оком Мирослава Лајчака који је у том процесу представљао Европску унију.

За црногорску независност тада је гласало 55,5 одсто бирача, нешто више од 55 одсто, колико је била одређена лествица за успех референдума.

„Био је вредан и посвећен технократа који је без грешке проводио јасну политику Брисела, заинтересован да чује широк спектар различитих мишљења и актера у Црној Гори и Србији.

Лајчак је био одличан у комуникацији са медијима и јавношћу, стрпљив за балканске политичке игре", присећа се новинар подгоричких Вијести Владан Жугић који је тада био у директној комуникацији са словачким дипломатом.

Део црногорске јавности замериће Лајчаку његово деловање после референдума.

Новинар Жугић каже да је словачки дипломата често наступао као „адвокат" власти Мила Ђукановића.

„Такви ставови су само додатно поткопали сумњу у поштен однос ЕУ и Лајчака према референдуму, посебно код оних који су гласали против обнове црногорске државности."

Жугић верује да би Лајчак могао обавити добар посао у преговорима Београда и Приштине уколико би Европска унија имала јединствен став као када је у Црној Гори одржан референдум о осамостаљењу.

Епизода „Високи представник у Босни и Херцеговини"

Широка овлашћења Високог представника међународне заједнице у БиХ била су велики изазов за Мирослава Лајчака када је 2007. године стигао у Сарајево.

Високи представник има овлашћења да спроводи Дејтонски споразум, али и доноси амандмане на уставе Републике Српске и Федерације БиХ, доноси законе, смењује функционере и државне службенике и забрањује им учешће на изборима, одузима грађанска права и лична документа без права на жалбу.

„Лајчак је на функцију дошао после врло пасивног аустријског дипломате Кристијана Шварц-Шилинга чија се стратегија показала као веома неуспешна јер су националистичка дивљања поново активирана.

Словачки дипломата је од почетка био одлучан да интензивније користи овлашћења", каже Ведран Џихић који је докторирао на теми ревитализације етнонационализма у БиХ после Дејтона.

Такав приступ најпре га је довео у конфликт са политичким представницима Срба и Хрвата у БиХ - Милорадом Додиком и Драганом Човићем, али је касније заузео нешто прагматичнији став према њима, каже Џихић.

„У перцепцији многих Бошњака, остао је запамћен као човек попустљивији према Додику, па је зарадио епитет да је просрпски настројен."

У Сарајеву се задржао свега две године јер је позитивно одговорио на позив из Братиславе да се врати у земљу као министар иностраних послова.

„Код многих у БиХ то је створило утисак да је радио нешто што га није много интересовало, већ да се бавио каријером и личним напретком", каже Џихић.

Лајчак је слично поступио и пре месец дана, када га је Жозеп Борељ позвао да постане његов специјални изасланик за Косово и Западни Балкан - овога пута, поднео је оставку на функцију министра иностраних послова Словачке.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]