Додиков кандидат дефинитивни победник избора за председника Републике Српске

„Нису ово били обични избори, био је ово плебисцит, а плебисцит је кад се борите против великих непријатеља какав је несретни (Кристијан) Шмит (високи представник за БиХ)", изјавио је Синиша Каран, дефинитивни победник поновљених избора за председника Републике Српске (РС), једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).

Каран, блиски сарадник Милорада Додика, доскорашњег председника РС, победио је и на ванредним изборима у новембру, али му је највиши званични изборни орган, чије је седиште у Сарајеву, поништио скоро 10.000 гласова после примедби опозиције и посматрача о нерегуларностима.

На поновљеним изборима 8. фебруара на више од 130 бирачких места, кандидат Савеза независних социјалдемократа (СНСД) сада је освојио 224.384 гласа или 50,54 одсто, објавила је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ.

Његов највећи ривал, Бранко Блануша, освојио је 213.513 гласова или 48,09 одсто.

Избори су поновљени на бирачким местима у неким од највећих градова РС, попут Бањалуке, Добоја, Приједора, Зворника, Братунца, али и на једном месту у Дистрикту Брчко.

На изборима у новембру, Каран је имао предност од око 9.500 гласова, а сада је освојио око 10.300 од најближег противника, рекао је славодобитно Додик, окружен високим функционерима Савеза независних социјалдемократа

Нови председник РС на тој позицији неће бити ни годину јер се редовни председнички и парламентарни избори одржавају у првој недељи октобра 2026.

Власт у РС не признаје Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, сматрајући да је нелегално и нелегитимно постављен а ту функцију, без неопходне одлуке Савеза безбедности Уједињених нација.

„Ово је био државнички одговор народа РС на покушаје да нам урушите нашу снагу, снагу нашег уставног поретка", поручио је Каран у победничком говору.

Председник Србије Александар Вучић честитао је Синиши Карану на избору за председника РС.

„Обавеза коју носи избор од стране народа, највећа је, најтежа и најсветија за сваког од нас.

„Времена су тешка, а пред нашим народом стоје огромни изазови. Србија ће увек бити уз Српску, спремна да шири сарадњу и посвећено ради на јачању веза у свим областима на добробит нашег народа и свих грађана", написао је Вучић на Instagramу.

Ко је Синиша Каран?

Од свих шест кандидата колико их је било на изборима у новембру 2025, име Синише Карана људима је најпознатије.

После општих избора 2022, изабран је за министра полиције у Влади РС-а, а паралелно је био Додиков саветник док је он био председник.

Обављао је више извршних функција у влади и служби председника, а редовни је професор права на два приватна универзитета.

После смене владе Радована Вишковића, Каран је у мандату Сава Минића у септембру 2025. изабран за министра за научнотехнолошки развој и високо образовање.

О њему се говорило у медијима када је био сведок одбране у предмету против страначког шефа Милорада Додика.

Додик га је у судници критиковао, верујући да је Каран кривац што се нашао у оптуженичкој клупи.

„Ти си ме саветовао. Седели смо шест сати и разговарали", рекао му је Додик.

У неколико наврата, Додик је показао мањак поштовања према Карану, којем је чак наређивао како да одговара на питања у судници.

„Са да или не", рекао је Додик.

Предмет је правоснажно окончан пресудом којом је Додик је осуђен на годину затвора (казну заменио новчаном) и шест година забране политичког деловања.

Упркос прекоревању, Каран није „кажњен", већ је одабран за Додиковог наследника.

Како су изгледали избори у новембру?

Избори у новембру су одржани три месеца пошто је Додик изјавио: „Ја остајем председник", након што му је ЦИК одузео мандат, после судске одлуке којом му се забрањује политичко деловање.

Тада је на листићу било шест имена - без иједне жене.

Највећа битка 23. новембра водила се између Карана и Блануше.

Језичак на ваги превагнуо је на страну Карана, мада је опозиција углас тврдила да је било много неправилности, оптужујући власт да је разним манипулацијама утицала на исход избора.

Каран је тада однео укупну победу, али у неким највећим градовима РС, попут Бањалуке и Бијељине, тријумфовао је опозициони кандидат.

У Бањалуци, главном граду РС, од 193.000 уписаних бирача, Блануша је победио Карана за око 4.000 гласова.

У Бијељини, у којој је било уписано 110.000 бирача, Блануша је добио 3.000 гласова више од Карана.

„Показали смо да наш град остаје бастион опозиционе борбе, најјачи покретач промена и неосвојива тврђава за СНСД", поручио је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.

Погледајте видео из новембра: Република Српска - Избори за Додиковог наследника

Опозиција је тражила понављање избора у неколико места, попут Зворника, Добоја и Лакташа, на око 25 километара од Бањалуке, из којег је родом Додик.

У та три града, Каран је остварио предност од око 20 одсто над Бланушом, према подацима ЦИК-а.

„Већ виђено, крађа у неколико локалних заједница, и овај пут Добој и Зворник плус Лакташи где се резултати не броје, него 'праве'", изјавила је у новембру Јелена Тривић, председница опозиционог Народног фронта.

Остали кандидати добили су занемарљив број гласова.

Коалиција „Под лупом", која посматра изборе, забележила је тада теже облике изборних неправилности, међу којима и мањак изборног материјала, кршење изборне тишине и бирачка места без списка чланова бирачког одбора.

Ко су били кандидати?

Укупно шест кандидата борило се за председничку фотељу у којој је донедавно седео Додик.

Осуђен је због кривичног дела „неизвршавање одлука високог представника", за шта је Кривичним законом БиХ прописана казна затвора од шест месеци до пет година.

Затворску казну, Додик је заменио новчаном, а после вишемесечног одбијања да прихвати пресуду и ауторитет високог међународног представника за БиХ Кристијана Шмита ког назива „нелигитним странцем и туристом", одлучио је да његова странка ипак учествује на изборима.

Два кључна кандидата били су Синиша Каран, Додиков близак сарадник и актуелни министар у Влади РС, и Бранко Блануша, кандидат уједињене опозиције.

Кандидати су били и Никола Лазаревић (Еколошка партија) из Пала и Драган Ђокановић (Савез за нову политику) из Источног Сарајева.

Њих двојица нису одржавала предизборне митинге, а кампању су водили преко Фејсбук објава.

Двојица независних кандидата Славко Драгичевић и Игор Гашевић нису имали ниједно јавно појављивање, нити је о њиховој кандидатури било могуће пронаћи довољно информација.

Зашто су одржани превремени избори?

Централна изборна комисија БиХ у августу је Додику одузела мандат што је он у почетку одбијао да прихвати.

Претио је и полицијом, сецесијом, незаконитим заузимањем институција, али на крају је ипак посустао и признао превремене изборе за председника Републике Српске.

Сам је потписао кандидатуру сопственог сарадника и страначког колеге што је посебно проблематизовано будући да је суд касније образложио да Додик не може бити ни председник странке.

Главни изборни орган БиХ ипак је Додиковом Савезу независних социјалдемократа дозволио учешће на изборима.

До избора, Додик је на место вршитељке дужности председнице РС-а поставио саветницу Ану Тришић-Бабић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk