Феномен Ферари заставе на протестима у Србији

„Ајмо, ајде, сви у напад", вичу промрзли демонстранти у центру Београда.

Календар показује 7. децембар 1996. године, температура је тек нешто изнад нуле, тако да се јакне, капути и капе својски труде да угреју окупљене.

Већ двадесет дана у низу излазе на улице, незадовољни резултатима локалних избора одржаних у новембру, за које тврде да су покрадени.

Ту негде у маси, док опозициони лидери држе говоре, међу страначким и државним барјацима вијори се и црвена Ферари застава, један од највећих симбола тог протеста.

„Била је ту и чувена Јамајка застава, па и чупачупс балон на надувавање, али је наша застава једина била ту сваког дана", каже 53-годишњи Игор, власник заставе једног од најпознатијих аутомобилских тимова за ББЦ на српском.

„И кад је било кише, и кад је било снега, невремена, па и туча - она је била ту, тако је постала симбол и људи су једноставно почели да причају да су забринути када виде да је нема."

Ферари барјак од тада има култни статус, о њему су извештавали и италијански медији, а у једном тренутку су реаговали и из Ферарија.

„У Италији је то брзо изазвало пажњу, врло добро се сећам", каже црногорски политичар Миодраг Лекић, који је током 1996. и 1997. био амбасадор тадашње Савезне Републике Југославије у Риму, за ББЦ.

„Нису могли да дођу себи када су видели заставу Ферарија на месту где се преламају политика и историја, у читавом оном укупном поремећају."

Грађански протести током 1996. и 1997. трајали су 88 дана, све док председник Србије Слободан Милошевић није признао пораз на локалним изборима.

Вук Драшковић, један од лидера тадашње опозиционе коалиције Заједно, каже за ББЦ да се Ферари барјак појавио као „пркосни одговор режимској пропаганди да смо издајници и плаћеници".

„Шетали смо под слоганом 'Београд је свет ' и демонстранти су тада разумели поруку - Ферари је изабрао нас јер смо свет и будућност Србије", наводи Драшковић.

Црвена застава са црним коњем на жутој позадини била је на улицама и током 5. октобра 2000, када је Милошевић свргнут са власти, као и на опозиционим скуповима „1 од 5 милиона" од 2018. до 2020.

Велику пажњу изазвала је и на текућим протестима „Србија против насиља", после два масовна убиства на територији Београда у којима је убијено 18 људи, углавном деце и младих.

„Сваки пут када смо је износили на улицу, била је ту због неправде", прича Игор, који није желео да му се помиње презиме.

Додаје да је реч о застави која јесте његова, али да је за њу „заслужно много људи".

„Она је заправо наша, јер је ту 15-ак људи око ње и целом друштву је симбол заставе много важнији од нас самих - нисмо ми ту битни.

„Људи не знају ко смо ми, али зато увек кажу - 'ево је Ферари застава'."

'Београд је свет'

Први протест у новембру 1996. организован је на дан затварања биралишта у Нишу, трећем највећем граду у Србији, на југу земље.

Два дана касније, скуп је организован и у Београду, где је тада 26-годишњи студент Игор радио као колпортер и живео обичан живот.

„Народ се окупио на улици код Теразија и један од мојих другара је био тамо.

„Ујутру кад смо се видели - тада није било мобилних телефона - препричао ми је шта се све дешавало и да ће тог дана бити нови скуп, са још више људи", присећа се.

На протесте је позвала опозициона коалиција Заједно, састављена непосредно пред те изборе.

Чинили су је Драшковићев Српски покрет обнове (СПО), Демократска странка на челу са Зораном Ђинђићем и Грађански савез Србије Весне Пешић.

Они су на крају победили у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, што је био први велики пораз Милошевића после година неприкосновене владавине.

Међутим, Милошевић није хтео да призна резултате локалних избора.

„Митинзи су имали конкретан захтев - да се врате изборни резултати који су покрадени", присећа се Весна Пешић у разговору за ББЦ на српском.

Грађани и студенти су се зато у наредна три месеца сваког дана излазили на протесте, када је, према Драшковићевим речима, „режим исмејаван на карневалима слободе и духа".

Весна Пешић те протесте описује као „веселе".

„Није било напетости, понекад је полиција реаговала, па је било батина, али смо били слободни да шетамо Београдом."

Иван Протић, уредник агенције Бета, који је извештавао са тих демонстрација, каже за ББЦ на српском да се на протестима осећала радост „што се после низа година нешто покренуло", али и „очекивање да ће сад све да крене релативно брзо и то ка Европи".

„Зато је и била парола 'Београд је свет'", каже Протић.

„Све то била је врста ерупције радости и задовољства зато што су се ствари покренуле, као и наде да ће ствари ићи брзо ка најбољем што постоји у свету и Европи."

Усред свега тога били су Игор и његова Ферари застава.

„Причали смо следећег дана да идемо, видели да ће нас бити двадесетак, где ћемо, шта ћемо, како да се нађемо и тај другар ми каже да је претходно вече неко понео заставу Јамајке.

„Пошто много волим Формулу 1, тако смо дошли на идеју да понесемо моју Ферари заставу, јер ћемо се лакше наћи у гужви, а и ја на Ферари гледам као на симбол моћи, упорности, истрајности.

„Изнели смо је првог дана и наставили да се окупљамо око ње - Иво, Раде, Станко, Срба, Киза, Ивица, Дуле, Филип, Миљан, ја и многи други", каже.

Врло брзо су је сви приметили и додељивали јој разне симболе.

„Та застава је била симбол протеста, симбол слободе и западњаштва... Неко ју је сваког дана доносио, добро се сећам тога", наводи Пешић.

Протић додаје да су кроз заставе „постављени високи захтеви".

„Бразилска је била ту зато што су они били сила у фудбалу, а Ферари зато што спада у најбоље аутомобиле...

„Ферари је, између осталог, био симбол ствари које су најбоље у Европи."

Говорећи о застави, Игор помиње упорност.

„После две недеље смо постали свесни да нећемо одустати, а самим тим је и застава била са нама и људи су причали 'ево је, ту је'.

„Показивала је другим људима да не одустају, давала им наду - када је видиш сваког дана, онда кажеш себи 'океј, опет су ти људи дошли, доћи ћемо и ми'.

„После две недеље, већ је постала симбол."

Протести су завршени у фебруару 1997, када је Милошевић признао пораз.

„Живи сећање на те незаборавне месеце буне и победе", истиче Драшковић кратко.

Погледајте видео са протеста „Србија против насиља"

Ђинђић о застави и 'мама миа'

Током година, колале су разноразне приче и митови о Ферари застави.

„Седео сам са људима који су причали да сам ја после свега и добио аутомобил компаније Ферари - јесам, али макету", наводи Игор уз осмех.

Као једну од анегдота истиче и сусрет са бившим премијером Зораном Ђинђићем.

„Током једног протеста, мислим да је био јануар, нешто после контрамитинга, дошао је код нас и рекао: 'Када не будем видео Ферари заставу, знаћу да је крај'.

„У међувремену смо купили играчку, ферари аутомобилчић, отишли до странке и поклонили његовом сину."

Крајем децембра 1996. године Милошевићева Социјалистичка партија Србије (СПС) и Југословенска левица (ЈУЛ) организовале су у центру Београда митинг „За Србију".

Скуп је био на истом месту где су се демонстранти недељама окупљали.

Милошевић је тада, на скандирање „Слобо, ми те волимо", одговорио речима „волим и ја вас", што је до данас остала једна од најпознатијих његових изјава.

Током тог дана било је и сукоба између припадника два скупа, током којих је страдао Предраг Старчевић, а рањен је Ивица Лазовић, обојица присталице коалиције Заједно.

„Сећам се да је било много људи. Онда сам добио метак, а само што није почео грађански рат у земљи", изјавио је Лазовић 2021. за ББЦ на српском.

Опозициони лидери присуствовали су сахрани Старчевића.

Власт је у једном тренутку забранила шетње присталицама коалиције Заједно, због чега је почетком фебруара било жестоких сукоба са полицијом и пробијања кордона.

Полиција је тада користила водене топове, иако је температура била далеко испод нуле.

Прича о застави је брзо стигла и до Италије.

„Током протеста ме је позвао пријатељ оданде, каже видео сам те сада на телевизији са Ферари заставом, овде се баш прича о томе, никоме није јасно шта се догађа", присећа се Игор.

За дочек Нове, 1997. године у Београд је дошла екипа Канала 5, чији је власник Силвио Берлускони, познати италијански бизнисмен, медијски магнат и политичар, некадашњи премијер и бивши власник ФК Милан.

„Нисам био ту, али остатак екипе је био на тргу и направили су причу са њима.

„И онда су из компаније, ничим изазвани, тражили на коју адресу да пошаљу поклоне и стигла су два пакета у којима су биле две књиге о фабрици, два аутића, четири-пет качкета, значке, а тадашњи директор Лука ди Монтецемоло је послао и писамце захвалнице.

„Навео је и чак и да би волео да се некада упознамо, али никада нисмо."

Неколико година касније, током бомбардовања НАТО бомбардовања Београда 1999. године због рата на Косову, застава је поново била у центру пажње италијанских медија.

„Звони ми кућни телефон, јавља се извесна преводитељка Јелена која ми каже да би екипа Берлусконијеве телевизија хтела да направи са мном интервју - и они стварно дошли.

„Били су шокирани, питали ме да ли ја сада мање волим Ферари зато што Италија учествује у бомбардовању Србије, а код мене у соби слика заставе са протеста коју сам хтео да поклоним Ди Монтецемолу.

„Новинар ушао, гледа и каже 'јао, mamma mia' - био је одушевљен, није могао да верује."

Погледајте видео са митинга Вучићеве Српске напредне странке и коалиционих партнера:

'Србија против насиља'

Три деценије касније, Ферари застава је поново на улицама Београда.

„Изнео сам је једно вече после убиства Ђинђића, када су мењали Устав, затим на протестима '1 од 5 милиона' и ево сад", каже Игор.

„И носио сам је на трке, на њих идем кад год могу", додаје уз осмех.

Протести „1 од 5 милиона" почели су крајем 2018. године, након пребијања опозиционог политичара Борка Стефановића, данас званичника Странке слободе и правде.

Прво су названи „Стоп крвавим кошуљама", а потом је председник Србије Александар Вучић изјавио да на захтеве демонстраната неће пристати „ни да их се скупи пет милиона".

Назив протеста је потом измењен у „1 од 5 милиона".

После кратке паузе, Ферари барјак се на улице вратио 2023, готово три деценије после хладне зиме 1996/1997.

Игор данас има 53 године и више није колпортер - ради у ауто-индустрији.

„Нико од нас није очекивао да ћемо се тада мучити 88 дана, као ни да ћемо после 30 година поново бити ту", наводи.

„Хтео сам да је урамим и да ми стоји на зиду, мислећи да је нећемо више износити јер је победила и да је то то, али није и мени је то тужно."

Тужно је и то, додаје, што на протестима „Србија против насиља" виђа много људи са скупова током деведесетих.

„Поздрављамо се, шетали смо 88 дана заједно и мислиш се 'докле више ми'.

„Тада је на улици било много студената и средњошколаца, млади су били носиоци, тако да очекујем и сада више младих, јер на њима свет остаје... Они треба више да се побуне", каже он.

Демонстранти на скуповима „Србија против насиља" траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.

Власт те критике одбацује и тврди да су управо у време Вучићеве владавине направљени најбољи резултати у борби против криминала.

Текуће протесте опозиције, Игор описује као скупове на којима „нормални и здраворазумни само траже да се људи оставе насиља, да живимо нормално".

„Ово зло које се десило почетком маја није тек тако пало са Марса, како може да нико не буде крив? Због тога осећам велику неправду."

Према полицијској истрази, тринаестогодишњи дечак ушао је у сопствену основну школу у центру Београда 3. маја и из пиштоља убио деветоро ђака и чувара школе и ранио још шесторо деце и наставницу историје.

Само дан касније, до масовне пуцњаве дошло је и у селима у околини Младеновца, београдској приградској општини, када је осумњичени 21-годишњак из аутоматске пушке убио осморо и ранио још 13 младих људи.

Председник Александар Вучић и власт на захтеве демонстраната одговарају да је Србији „јединство потребније него било када", као и да опозиција „политички злоупотребљава трагедију" и да су управо они ти који пропагирају насиље према политичким неистомишљеницима.

Одмах после ових злочина, власт је покренула кампању за предају нелегалног оружја, која се завршава 8. јуна, а после тога најављују ригорозне мере против оних код којих буде пронађено непријављено оружје.

„Немам више ентузијазма као пре 25 или 26 година, искуство ме је научило да будем скептик, иако сам и оптимиста", каже Игор.

Међутим, од шетњи не одустаје, иако за наредну неће бити ту.

„Супруга ће бити на протесту, син такође, тако да ћемо бити заступљени.

„А и застава ће бити тамо."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]