Србија: Вучићев народни покрет за државу - шта се може очекивати

Иако у Србији већ постоји 30 регистрованих удружења сличног назива, председник Александар Вучић најавио је формирање још једног, великог - народног покрета, овај пут за државу.

Лидер владајуће Српске напредне странке (СНС) у Србији објаснио је да тиме нико не жели да укине СНС, „јер је то најбоља партија", али да и тамо има „кукоља".

„Желим да идем у формирање великог народног покрета који не би био антистраначки, али би био надстраначки.

„Пред нама је најтежи политички период и ту је потребно постићи јединство", рекао је гостујући на ТВ Хепи.

Очекује се да би у наредном периоду могло да дође до прихватања европског предлога за нормализацију односа Београда и Приштине, чему се многи у Србији противе јер сматрају да је то пут до признања Косова.

Народни покрет је још један покушај подривања демократије у Србији и стварања једнопартијског система, сматра Јован Бајфорд, професор психологије и историје на Отвореном универзитету у Великој Британији.

„Основна претпоставка демократије јесте да постоје различита мишљења, па чак и о основним националним и државним питањима.

„Оног тренутка када се свако другачије мишљење демонизује и проглашава за 'антидржавно', поготово у тренутку када је сва моћ - финансијска, медијска, политичка - већ концентрисана у рукама једног човека, онда ту више нема демократије", оцењује Бајфорд у писаној изјави за ББЦ на српском.

Шта је идеја народног покрета?

Мора се, поручио је шеф државе, показати да су „интелектуалци, права елита, за нормалну, пристојну, рационалну Србију будућности".

У покрету ће, најављује, бити и радници и сељаци који ће да се боре за сопствену земљу и да кажу: „Не дамо вам да уништите Србију, ни вама екстремистима с леве, ни вама екстремистима с десне стране. Хоћемо да идемо право у будућност", рекао је Вучић.

Судећи и по изјавама и осталих напредњака, народни покрет није стриктно дефинисан.

„Идеја је да се обједине политичке снаге и странке које желе да Србија остане самостална, суверена и слободна држава, да гледа своје интересе, али да нема газде ни на једној страни света.

„Да не подлежемо притисцима какви нам се нуде као примамљиви колачићи на столу, да седимо на својој столици, не на две или три, да се држимо српске политике", изјавио је министар одбране Милош Вучевић, такође за телевизију Хепи.

„СНС или председник Вучић мора бити окосница свега тога", додао је потпредседник напредњака.

Како је и најављено, Вучић је затражио „подршку народа за одбрану Србије од суботе, 11. марта", разговорима са становништвом у Врању и другим местима на југу земље, а у наредном периоду обићи ће и остале делове.

Јован Бајфорд сматра да се иде на то да се учешће у политичком и јавном животу ограничи на оне који се слажу са Вучићем.

„Извесно је да ће Александар Вучић сам одлучити о томе шта су национални и државни интереси, шта представља екстремно политичко мишљење, ко јесте, а ко није интелектуалац.

„Сви који се буду нашли изван 'великог народног покрета' биће означени као унутрашњи непријатељ", каже професор из Велике Британије.

У Србији већ постоји устаљена пракса подривања опозиције, како политичке тако и интелектуалне, кроз доделу позиција, и често врло исплативих привилегија, додаје он.

„Ово ће само институционализовати ту врсту моралне и политичке корупције", сматра Бајфорд.

'Популистичке тенденције'

Народни покрет могао би да има елементе популизма, сматра Вера Стојарова, политиколошкиња из Чешке.

Популизам, настао од латинске речи populus (народ), представља покрете и идеологије који у „народу" налазе полазну основу за сопствени легитимитет и деловање.

У политичкој теорији, овај појам углавном се односи на стил или методу политичке мобилизације најширих слојева становништва, односно народа која често има антидемократско, расистичко или националистичко усмерење.

„Када чујем народни покрет, мало ме забрине да су популистичке намере у питању, јер кад се - 'радило у име народа' - често је било нелиберално у извесном смислу и противно либералној демократији", наводи Стојарова, доценткиња са катедре за политикологију Масариковог Универзитета из чешког града Брна.

И кад је реч о укључивању интелектуалаца, Стојарова претпоставља да ће ту бити они који су већ дали Вучићу подршку, али да то нису „баш интелектуалци са либерално-демократским вредностима".

Током 2017. је 650 интелектуалаца, уметника, спортиста и јавних личности потписало Проглас подршке Вучићу за председничке изборе, наводећи да именом, знањем и резултатима стоје уз његову кандидатуру, спремни да се са њим боре за бољу Србију.

„Претпостављам да ће му покрет само дати легитимитет за све што планира да уради у будућности, било да је то притисак ЕУ да дође до нормализације односа са Косовом и око предложеног нацрта или можда да подели одговорност са људима који се суочавају са инфлацијом и трошковима", додаје Стојарова у писаној изјави за ББЦ на српском..

Због рата у Украјини и енергетске кризе, уследила је не само економска криза, већ и појачан притисак Запада на Србију да прихвати европски предлог за решавање косовског питања.

На питање треба ли Србија да призна Косово, а да заузврат добије убрзани пут у Европску унију, што је наводно суштина предлога, 50 одсто људи у Србији одговорило је да сигурно то не би подржало, а још 19 одсто да вероватно то не подржавају, показало је истраживање организације Нови Трећи пут из децембра 2022.

Покрет или странка?

Слабљењем идеологија и поверења у странке и институције, а посебно откад се масовно користи интернет у савременој политичкој арени понекад је тешко разликовати покрете од странака.

Тако је Покрет Не давимо Београд, настао као локална политичка иницијатива, на изборима освојио гласове и има посланике у српском парламенту.

Промене у структурама политичких странака и покрета довеле су до замагљивања границе између ова два типа организације, пише у раду Доминике Крушевске са Департмана за управљање Харвард универзитета.

„Структуре партија су еволуирале и прилагођавале се, најпре ка свеобухватним странкама, удаљавајући се од масовних странака и хијерархијски устројених", наводи се у њеном раду.

Много пута кроз историју и у разним државама света из друштвeних покрета настајале су странке.

У Мађарској је странка Виктора Орбана Фидес настала из покрета.

Представници покрета Отпор у Србији који је организовао ненасилне протесте против режима Слободана Милошевића, нашли су се у парламенту после промене власти 5. октобра 2000.

Међутим, ређе се из странке, која обухвата и национално оријентисане и либерално окренуте бираче стварао покрет.

И Стојарова каже да је „много природније обрнуто".

„Међутим, како видим, неће бити трансформације у покрет, већ само да се странци да додатни легитимитет и покуша да се заустави пад подршке СНС", каже она.

По истраживању Новог трећег пута, и данас би СНС добио око 42 одсто гласова, као што је коалиција окупљена око њихове странке добила на прошлогодишњим парламентарним изборима.

Међутим, Вучићев лични рејтинг је далеко већи.

Он је на председничким изборима 2022. победио у првом кругу са 58,65 одсто гласова, саопштила је Републичка изборна комисија.

`Можда се угледа на Тита 1945`

На питање на кога се угледа Вучић оваквим идејама, Јован Бајфорд каже - „Можда на (Јосипа Броза) Тита".

„Постоје сличности између онога што предлаже (Вучић) и Народног Фронта из 1945. године, који је основан као масовни, надстраначки покрет чији је циљ био увођење једнопартијског система.

„Народни фронт је обухватао комунисте, али и појединце и представнике странака за које је процењено да деле основна начела социјалистичког поретка", објашњава он.

Сви други били су означени као 'реакционарна буржоазија' и искључени из јавног и политичког живота, подсећа Бајфорд.

На том трагу види и будућност покрета.

„Верујем да ће Вучићев покрет изаћи на неке будуће парламентарне изборе као јединствена листа и да ће надмашити учинак Народног Фронта који је 1945. године освојио свега 90,48 одсто гласова.

„Уосталом, Вучић сада има година колико је Тито имао 1945. године, тако је можда ово начин да осигура своју власт барем за још 35 година", каже Бајфорд.

Јосип Броз Тито је 1945. имао 52 године, а Вучић је недавно напунио 53.

Погледајте видео о томе како разговарати са људима који верују у теорије завере

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]