Еколошке странке и покрети у Србији: Зашто је зелено постало омиљена боја у српској политици

Политичко море Србије одједном је - позеленело.

Управо је зелено постало нова најпопуларнија боја у српској политици, уочи предстојећих парламентарних и локалних избора.

Талас еколошких проблема и протеста у земљи донео је и повећан број политичких опција које се представљају као партије које се боре за очување животне средине.

„Заштита животне средине одједном је постала популарна и модерна у српској политици", објашњава Дарко Надић, професор еколошке политике на Факултету политичких наука у Београду за ББЦ.

„То је добра ствар, јер постајемо свесни еколошких изазова и последица."

Ипак, под зеленим политичким плаштом у Србији данас стоје и најразличитије опције које не одају утисак само борбе за заштиту природе.

Међу њима су странке које заправо штите права мањина, као и партије које су буквално прекопирале имена страних зелених, иако она на српском не значе ништа.

Ту су и многа преузимања старих странака другачијих политичких идеологија, што је пракса која је дозвољена у Србији, али је легитимитет таквих партија упитан.

„Оно што је лоше јесте што неке странке само користе талас појачане еколошке свести људи да узму неке гласове", каже професор ФПН.

„Зато је битно разликовати их."

Шест зелених, а по неке и словачке

На списку политичких опција које су најавиле да ће учествовати на парламентарним и локалним изборима ове године, има странака, али и политичких покрета и удружења.

Док су последњих година многи покрети и удружења били изузетно активна на улици у борби за очување природе Србије, неке политичке странке зову се зеленим - само на папиру.

Зелено у свом називу, тако, има чак шест политичких партија које су званично регистроване.

На листи су Зелени социјална правда, Зелена странка Србије, Зелени Србије, Савез 90/Зелених Србије, Зелена странка и Европска зелена партија.

Европска зелена партија је заправо политичка странка руске националне мањине, док су Зелена странка Србије и Зелена странка - партије које представљају словaчку мањина, махом у Војводини.

Јан Паул је председник Зелене странке Србије, која је најaктивниjа у Ковачици, Старој Пазови и Бачком Петровцу.

„Ми се боримо највише за словачку заједницу у Србији", каже Паул за ББЦ.

„Ипак, како већина Словака овде живи од пољопривреде, регистровали смо се као зелена странка, да бисмо привукли словачке инвеститоре, али и борили се против великих загађивача у локалним општинама, што смо и успели."

Паулова странка не бави се, каже, високом политиком и највише сарађује са другим мањинским странкама.

У парламенту, где су до сада најчешће имали по једног посланика, подржавали су, по правилу, одлуке већине, осим ако оне нису у несагласју са њиховим мањинским интересима.

Сви партнери Зелених Србије

Иако све мањинске партије нису увек биле активне и учестовале на изборима, Зелени Србије су једна од најстаријих странака које су се назвале зеленом - настала 2007. године.

Странка је 2012. године добила један мандат на парламентарним изборима наступајући у коалицији са Демократском странком.

Када је тадашњи председник ДС-а Борис Тадић одлучио да напусти странку, а онда и оснује своју, Зелени Србије се удружују са Тадићем - на врло специфичан начин.

Зелени Србије пред изборе 2014. године мењају назив у Нова демократска странка - Зелени.

Тада је изгласан нови статут, програм странке и Тадић је изабран за новог председника.

Ипак, после избора, део странке се осамостаљује и формира посебну Нову демократску странку, а назив старе партије поново постаје Зелени Србије.

Зелена странка, пак, настала је одвајањем једног дела чланова од Зелених Србије у време сарадње са Борисом Тадићем.

Нова транзиција странке настаје 2016. године, када Зелени Србије праве коалицију са Социјалистичком партијом Србије (СПС), са којом су изашли и на парламентарне изборе 2020. године.

Зелени Србије ће и на предстојеће парламентарне изборе у Србије изаћи управо са СПС-ом.

Осим у скупштинском сазиву 2016. године када су имали два, Зелени Србије од 2012. имају једно посланичко место, које припада Ивану Карићу.

„Спочитава нам се да смо увек део владајуће коалиције", каже Карић за ББЦ.

„Ипак, ми смо 2016. године подржали Владу Ане Брнабић јер је основано Министарство за заштиту животне средине, а за то се ми залажемо."

Карић каже да је програм странке ослоњен на еколошке програме већ 15 година, а да је најбитнија ствар коју су урадили изградња прве аутоматске станице за мерење квалитета ваздуха у Обреновцу.

Савез 90/Зелених Србије: Шта немачко име значи када се преведе на српски

Манир пуког преузимања имена странака из иностранства други пут се дешава међу странкама које себе називају зеленим.

Тако је Европска зелена партија, која заправо представља руску мањину у Војводини, преузела име European Green Party, странке која је активна у Европском парламенту.

Зелени, који себе називају европским, а представљају руску заједницу, изашли су на локалне изборе у Шапцу 2020. године и освојили један мандат.

Слично су размишљали и у странци Савез 90/Зелених Србије, која је последњих месеци изазвала велику буру и комешање међу еколошким активистима у Србији.

Да би се основала политичка странка у Србији, потребно је, према Закону о политичким партијама, 10.000 потписа и око 30.000 евра, да би се сви ти потписи оверили код нотара.

Савез 90/Зелених Србије није приступио овом чину, већ је странка настала у јулу 2021. године променом имена Конзервативне странке, утврдило је истраживање БИРН-а.

Ову странку од краја јануара води Стеван Влајић, политиколога у јавности познатог као човека који је осмислио сатиричну кампању Љубише Прелетачевића Белог из Младеновца.

Он је на лето 2021. године основао организацију Зелени пресек.

На поједине коментаре из еколошких организација да је Савез 90, који има назив зелени у имену, настао само како би разјединио гласове зелене опозиције, Влајић каже да су „сви сад нови зелени".

„И Не давимо Београд су били либерали, па су постали зелени, Небојша Зеленовић из Шапца је одједном зелени, као и ја", каже Влајић за ББЦ.

„Мени неко каже - ниси био на Старој планини, не чуваш екологију.

„Ја одговорим: па нисам, радим осам сати дневно у Београду."

Влајић додаје да не може нико да одређује ко је опозиција, а ко није и тврди да је он дошао да буде председник Савеза 90 баш да би ујединио опозицију.

„Из коалиције Морамо нису хтели са нама, али моја идеја је да направимо јединствену зелену колону", каже Влајић.

Тврди да му је први циљ да смени власт Александра Вучића.

Коалицију Морамо чине организације Не давимо Београд, Заједно за Србију и Еколошки устанак.

Небојша Зеленовић из коалиције Морамо за ББЦ каже да у „Србији постоје лажне странке са лажним идејама и програмима".

„Лепо је што виде у нама партнера, али где су били све ове године", каже Зеленовић.

„(Александар Јовановић) Ћута (Еколошки устанак) се бори по брдима и планинама, Добрица (Веселиновић - Не давимо Београд) се десет година бори за свој град, а где су они?".

Као главне поруке странке, Влајић наводи баш стварање коалиције, која у збиру може да смени власт, а затим и решавање кључних еколошких проблема и принцип социјалне правде.

Како је глумица Светлана Бојковић зауставила камион пун шута:

Поред сукоба са покретима у Србији, Савез 90/Зелених Србије наљутио је и европске зелене.

Назив странке буквално је прекопиран од немачке зелене партије Bündnis 90/Die Grünen (што у буквалном преводу значи управо Савез 90/Зелени).

„Деведесет (90) у називу немачке странке указује на 1990. годину која је била кључна година пошто се Немачка ујединила", објашњава Дарко Надић, професор еколошке политике.

„То је нулта година за Немачку."

Српска странка је, додаје он, „потпуно невероватно прекопирала име".

„За Србију ова година може да буде битна само у негативном контексту, због распада Југославије и наговештаја рата", каже Надић.

Савез 90/Зелених Србије прекопирао је и сунцокрет - цвет који је био заштитни знак немачке странке.

Из Европских зелених саопштили су да су „свесни постојања лажних зелених актера у Србији који користе визуелни идентитет Европских зелених и других европских зелених партија.

„Уверени смо да ће грађани сами препознати легитимне зелене актере, чије акције говоре више од популизма опортуниста", спише у саопштењу.

За Виолу фон Крамон-Таубадел, посланицу из редова немачких Зелених „апсолутно је неприхватљиво да било који политички субјект може буквално да краде идеје, политички програм, чак и лого друге странке или покрета без икаквих политичких или правних последица".

„Савез 90/Зелених Србије је све то на неваспитан начин преузео од немачке Зелене странке", каже Фон Крамон-Таубадел за ББЦ, која је и известилац Европског парламента за Косово.

„Шта уопште значи Савез 90 у српском контексту?".

Очигледно се, сматра она, „ради о спин партији коју подржава владајућа елита СНС-а да обмане бираче и узме део бирача из правих зелених партија које су окупљене у коалицији Морамо".

За ове оптужбе, Влајић криви старо руководство странке.

„Тај ће се проблем имена брзо решити ребрендирањем организације", каже он.

„То је директно преведено са немачког и бесмислено је", додаје.

Коалиција Морамо: Стари или нови зелени

Коалиција Морамо формирана је крајем јануара, а у овој зелено-левој опцији заједнички ће на предстојећим изборима на пролеће наступатиНе давимо Београд, Еколошки устанак и Отворена грађанска платформа Акција.

Не давимо Београд је неформално настао 2014. године са пројектом изградње Београда на води - контровезног пројекта садашње власти замишљеног као луксузног насеља у центру престонице тик уз реку Саву.

Активисти, међу којима су били и многе архитекте и део политичке јавности, устали су против идејног решења за приобаље београдских река.

Удружење је направљено 2016. године, када су кренули и први протести због изградње Београда на води.

Ипак, иако постоји већ осам година, Не давимо Београд није постао политичка странка - мада већ увелико води политичке битке.

Добрица Веселиновић, кандидат коалиције Морамо за градоначелника Београда и члан Не давимо Београд, каже за ББЦ да се нису регистровали као странка због бројних потписа који су неопходни и количине новца која треба да се уложи.

„Нисмо хтели да правимо малверзације као неки са мењањем имена неке друге странке или преузимањем", каже Веселиновић.

„То није фер према бирачима."

Удружење ипак планира да постане странка, уколико добро прођу на предстојећим републичких и београдским изборима.

На констатацију Стевана Влајића да је и Не давимо Београд „нова зелена опција", Веселиновић каже да су им у средишту од почетка биле климатске промене и социјалне неједнакости.

„Нисмо хтели да ставимо зелени у назив, већ да на конкретним примерима и акцијама покажемо да се бавимо заштитом животне средине", додаје он.

У наредне три, четири године удружење ће се највише бавити проблемима Београда, додаје Веселиновић.

На списку локалних акција Не давимо Београд је и борба против изградње гондоле на Калемегдану у Београду, очување приобаља на Савском насипу, спречавање сече стабала у новобеоградским блоковима.

Зашто је Не давимо Београд садио је нова стабла на ушћу:

Еколошки устанак је удружење које предводи Александар Јовановић Ћута, активно у акцијама за спречавања изградње малих хидроелектрана и рудника на истоку и западу Србије.

Од свих опција у коалицији Морамо, једино Небојша Зеленовић има политичку странку - Заједно за Србију.

Зеленовић је годинама био градоначелник Шапца, члан Демократске странке, а потом високи функционер странке коју је основао Душан Петровић - некада један од најзначајнијих функционера демократа.

На интернет страници странке наведене су три основне тачке зеленог договора за Србију, од којих ниједна нема везе са екологијом.

То су - нови људи у политици, Србија на Западу и решавање питања Косова.

Ипак, Зеленовић за ББЦ каже да је екологијом почео да се бави још 2015. године у Шапцу.

„Спроводили смо одређене ствари, а да нисмо знали да су заправо еколошке. То су за нас биле нормалне ствари", каже Зеленовић.

„Тек су нам касније рекли да су то зелене политике."

Еко протести у Београду и Шапцу - почетак блокада саобраћајница због пројекта Јадар компаније Рио Тинто:

Као пример даје решавање проблема отпада у Шапцу, као и управљања водама, али и увођење термоизолације приватних стамбених кућа.

За последњи пројекат, Шабац је добио награду Европске банке за обнову и развој.

Оно што странкама и покретима који се базично боре за еколошку свест може да буде проблематично, каже професор еколошке политике Дарко Надић, јесте једнообразност.

„Странка не може да уђе у парламент само ако се бави екологијом", каже он.

„Зато је потребно да, ако их питамо - какав је ваш поглед на фискалну политику земље - они имају одговор.

„То је већ разрађено код зелених партија у Европи."

Да ли дрвеће осећа:

Зелени у региону:

Где је Србија на зеленом небу Европе

Зелене теме у Европи су постале популарније како загађење животне средине и климатске промене постају све израженије.

„То нам је дало неопходну снагу за популаризацију борбе за животну средину, чист ваздух, очувану природу, али и друга одржива решења за енергију и управљање отпадом", каже Виола фон Крамон-Таубадел, посланица из редова немачких Зелених за ББЦ.

„Људи све више схватају да су многа од ових питања међусобно повезана и да се не можемо посебно бавити загађењем ваздуха, занемарујући енергетску транзицију."

Друга значајна тема је свакако глобално загревање и пораст температуре ваздуха, објашњава Томас Вајц, копредседавајући Европске зелене партије Аустрије и посланик у Европском парламенту за ББЦ.

„Еколошка и климатска криза имају више лица и све оне заслужују хитну пажњу и акцију креатора политике ако желимо да обезбедимо планету погодну за живот за људе и све живе екосистеме", каже Вајц.

„Морамо деловати сада и учинити све што је у нашој моћи да ограничимо глобално загревање за 1,5 степен Целзијусових."

Спречавање пораста просечне годишње темпоературе на планети је један од прокламованих циљева на глобалном светском самиту о клими, одржаном у Глазгову крајем 2021. године.

Зелена питања постају све актуелнија у Србији и то су одличне вести за Виолу фон Крамон-Таубадел, јер каже да је „Београд међу најзагађенијим градовима на свету, стога не чуди што грађани Србије желе да се активније ангажују на стварима које су им важне за живот".

„Сведоци смо последњих пар година читавог таласа протеста људи који захтевају заштиту природе, од забране изградње мини хидроелектрана, до садашњег у вези са одговорним рударством и Рио Тинтом", каже она.

„Људи имају осећај да се боре за прави циљ, за нешто позитивно, а не само против нечега."

Томас Вајц каже да је „импресивно видети како се грађани у Србији боре за еколошка питања, како се организују и сарађују да зауставе деградацију животне средине и окончају системске нападе на природу и њихов живот".

„Када је озбиљност ситуације оволика, постоји потреба за акцијом, мобилизацијом и решењима на различитим нивоима", каже он.

„Грађани су се заситили старих политика и почели су да се организују унутар заједница на терену.

„У своје руке узимају хитна питања и борбе."

Погледајте видео са једног од протеста због загађења ваздуха у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]