Рушење у Херцеговачкој: „Комплетни идиоти" и некомплетна истрага

Ко је рушио у Савамали? - питање које пуне три године остаје без одговора.

Јавност и даље не зна ко је наложио нелегално рушење приватних објеката у Херцеговачкој улици, нити ко су људи са фантомкама који су то наређење извршили.

Истрага о овом случају до данас није званично отворена.

Од приче која умало да не доспе до медија, „случај Херцеговачка" доспео је у резолуцију Европског парламента о Србији и постао камен у ципели - како власти, тако и пројекта од „националног значаја", Београда на води.

Све је почело објавама на друштвеним мрежама.

Шта се догодило?

У изборној ноћи 24. априла 2016. године, група маскираних мушкараца блокирала је Херцеговачку улицу и багерима срушила објекте приватних фирми Искра, Транспорт перони и ресторана Сава експрес.

Три дана касније, музичар и сведок догађаја Милош Ђорђевић, испричао је за телевизију Н1 да је те ноћи свирао у Савамали. Након наступа отишао је до аутомобила на паркингу у Херцеговачкој и почео да пакује опрему.

Тада су му пришла тројица мушкараца у фантомкама.

„Извукли су ме из аута, рекли да ћутим и спустим главу доле. Помислио сам да краду ауто. Међутим, питали су ме одмах за телефон и узели ми целу торбицу у којој ми је била лична карта", рекао је тада Ђорђевић.

Објаснио је и да је раширених руку и ногу стајао сат времена, а да је поред њега у истом положају био радник обезбеђења кога су „мало више малтретирали", као и да верује да је ту било још људи.

„После неког времена су рекли да можемо да спустимо руке, да сачекамо још неко време и да онда можемо да одемо. Када сам кренуо, Херцеговачку улицу су затворили са два камиона", рекао је Ђорђевић.

Додао је и да случај није пријавио полицији, јер је у близини Херцеговачке видео два полицајца „који се шетају около".

Сличну причу за Н1 испричао је и радник обезбеђења у Херцеговачкој, који је рекао да су га људи у фантомкама везали.

„Ту су ме извели, везали, одузели телефон. Имали су палице и маске и само трче по кругу. Било је њих 30, као војничка чета", сведочио је тада чувар.

Преминуо је месец дана касније.

Како су реаговале институције?

У први мах, званичници града Београда негирали су сваку везу са рушењем.

„Ни град Београд, ни било која институција града нису учествовали у рушењу објеката у Савамали нити имају везе са тим", рекао је Синиша Мали, који је у то време био градоначелник Београда.

Мали је додао да је на том месту планирана изградња Београда на води.

„Нико фантомке није видео, а што је још чудније нико није пријавио случај полицији", изјавио је председник скупштине града, Никола Никодијевић.

Функционери власти су редом позивали надлежне органе да утврде шта се догодило, али истрага до данас није завршена.

Што је тишина у институцијама била гласнија, то су новинари више истраживали причу.

Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) убрзо је објавила снимке са сигурносних камера на којима се виде багери како руше објекте.

Већ почетком маја 2016. године у случај се укључила канцеларија Заштитника грађана коју је тада водио Саша Јанковић.

Јанковић је убрзо објавио извештај у ком пише да је те ноћи „полиција одбила да изађе на терен и ускратила грађанима заштиту" и да је такво наређење полицији стигло „са врха".

У извештају омбудсмана пише да је више десетина људи у црним униформама и фантомкама „преузела фактичку власт над делом Београда", као и да су машинама препречили прилаз улици и уз примену силе срушили објекте, док су црни аутомобили са прекривеним регистарским таблицама „патролирали" Савамалом.

„Они су претњом и применом физичке силе, дрско и насилнички, извлачили грађане из објеката и аутомобила, одузимали им телефоне и ограничавали кретање", наводи се у извештају.

У документу пише и да су грађани касније звали полицију, али да су добили одговор да је „са врха" стигло наређење да се овим случајем бави Комунална полиција, иако то није у њеној надлежности.

Објављен је и транскрипт снимљеног разговора грађана и дежурне полицијске службе који потврђује да је полиција одбила да поступа по позивима грађана.

Ове наводе демантовали су и министар полиције Небојша Стефановић и Александар Вучић, који је тада био премијер.

Вучић је почетком маја негирао да су државни и градски органи имали било какву улогу у дешавањима у Херцеговачкој.

„Ако мене питате, ја мислим да онај ко би то урадио, а да је желео да уради било ко из власти, да је тај комплетни идиот, јер је то требало да уради у по бела дана, јер су у питању бесправни објекти, који су ружно изгледали и од којих су корист имали само они чији су били", нрекао је тада Вучић.

Десетак дана након рушења, градске службе наредиле су чишћење терена. Пошто је место почишћено пре полицијског увиђаја, део грађана ову акцију је видео као уклањање доказа.

Коме се журило да руши?

Зашто „бесправни објекти" нису легално срушени и ко су „комплетни идиоти" којима је било у интересу да на тај начин сруше приватну имовину било је следеће питање на које надлежни нису давали одговоре.

Редакција Инсајдера објавила је да је на основу Уговора о изградњи Београда на води рок за рашчишћавање Херцеговачке био 30. јун 2016. године.

Према Уговору, то је била обавеза Републике Србије, која је власник 33 одсто компаније Београд на води.

Међутим, због судских спорова које су покренули власници објеката на траси за рушење, није било извесно да ће држава у року моћи да поруши објекте.

Почетком јуна исте године, премијер Вучић се поново огласио о случају Савамала, овог пута са другачијим информацијама.

„Иза рушења у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду и они ће сносити одговорност", рекао је тада Вучић и додао да неће говорити о именима, али да верује да су „њихови мотиви чисти".

Од тада до данас званична истрага тужилаштва није отворена.

У фебруару 2017. године, Марија Мали, бивша супруга Синише Малог, рекла је за КРИК да се Мали „похвалио да је организовао рушење". Бивши градоначелник ово је демантовао.

У априлу 2018. године, новинари КРИК-а дошли су и до извештаја полиције који открива да су улогу у рушењу имала и поједина јавна предузећа.

Између осталог, наводе се изјаве сведока да је расвета у Херцеговачкој била угашена, као и да је Паркинг сервис уклонио аутомобил који се нашао на путу багера.

Једина особа која је проглашена „одговорном" је полицајац Горан Стаменковић који је те ноћи био шеф смене службе београдске полиције.

Он је признао кривицу пред Вишим судом у Београду и осуђен је условно због несавесног рада те ноћи, јер није реаговао на пријаве грађана и није послао полицајце да зауставе бесправно рушење.

Истрага о томе ко је наредио и ко је рушио те ноћи у Херцеговачкој до данас није отворена - тужилаштво пребацује одговорност за прикупљање доказа на МУП, док из МУП-а поручују да тужилаштво није дужно да их чека.

Жута патка

Жута патка са фантомком на глави постала је симбол грађанских протеста против изградње Београда на води.

Грађани окупљени око Иницијативе Не давимо Београд, који се од почетка противе пројекту „од националног значаја", због рушења су организовали серију протеста, којима су се прикључиле хиљаде грађана.

Грађани су захтевали оставке свих одговорних градских челника, пре свега тадашњег градоначелника Малог, али и људи из полиције.

Три године након рушења у Херцеговачкој, грађани ће се поново окупити на протесту са кога још једном поставити исто питање - ко је рушио у Савамали?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]