Русија све присутнија у Јужној Осетији

Билборд у Јужној Осетији у част жртва грузијског напада на колону цивила
Потпис испод фотографије, Билборд у Јужној Осетији у част жртава грузијског напада на колону цивила
    • Аутор, Сергеј Гориашко
    • Функција, ББЦ новинар

Возачи се нервирају због гужве и колоне на граничном прелазу између Русије и Јужне Осетије - део Грузије коју је Русија окупирала пре 10 година.

Међународно је призната као део Грузије, међутим већина становништва има руске пасоше и прима руску пензију. За њих су формалности на граници губљење времена.

У августу 2008. Грузија, која се борила против сепаратиста у Јужној Осетији још деведесетих година, покушала је да поврати овај регион.

Русија је послала своје снаге и потиснула грузијску војску из Јужне Осетије и отцепљене Абхазије. Данас Москва признаје обе као независне државе.

Русија тренутно има своје снаге не само у Јужној Осетији и Абхазији, већ је и анектирала Крим уз подршку сепаратиста у источној Украјини и војно је присутна у Сирији.

Ожиљци рата

Потребно је сат времена од границе Јужне Осетије до главног града Цхинвалија. Не постоји редовна аутобуска или железничка линија.

Зграда у Цхинвалију
Потпис испод фотографије, Зграда у Цхинвалију носи ожиљке рата

Возила руске војске су уобичајен призор, али мало је знакова живота у празним селима покрај путева.

На једној празној литици белим каменчићима исписано је „Хвала Русији".

У Јужној Осетији живи нешто више од 50. 000 људи, од којих је већина у Цхинвалију - запуштеном и разореном граду пуном ожиљака рата.

Многи мештани сматрају да их је Русија спасила од страшног искуства. „Деловало је као да ће се обрушити небо. Изгледало је као апокалипса", рекао је Темрлан Тадтаев.

„Био је то први пут да сам видео ракете. Захвалан сам Русији што се умешала. Да нису то урадили, не бих сада разговарао са вама".

Скоро 1. 000 људи је погинуло, а десетине хиљада Грузијаца који живе у спорним територијама побегло је из својих домова.

Готово све нове зграде у центру Цхинвалија имају плакете на којима пише: „Подигнуто уз финансијску помоћ Руске Федерације".

На путу према Грузији стоји билборд са сликом детета које плаче са датумом 8. 8. 2008 - дан када су Грузијске снаге упале у регион. Билборд је постављен на месту на којем је грузијска војска гађала конвој цивила, у коме су многи погинули.

Грузијске ране

У Грузији различито гледају на ову ситуацију.

Пуковник командант Гига Џинчарадзе
Потпис испод фотографије, Пуковник командант Гига Џинчарадзе се борио у Јужној Осетији на страни Грузије

„То је рана која заболи сваког 8. августа", рекао је пуковник командант Гига Џинчарадзе који се борио у Јужној Осетији пре 19 година и изгубио многе колеге.

Каже да би волео да посети Јужну Осетију и ода почаст својим војницима, али је то немогуће.

Многи сматрају да је руско-грузијски рат војно охрабрио Русију. У Грузији, неки аналитичари сматрају да је Запад прекасно схватио амбиције Владимира Путина.

„У 2008. Путин је био добар лидер за Берлин и Париз, као и многе у Вашингтону", каже Гела Васадзе, политичарка и коментаторка из Грузије.

Руски билборд у Јужној Осетији
Потпис испод фотографије, Билборд са руским слоганом: „Ми штитимо границу, ми штитимо мир"

„Нико није хтео да се свађа са Русијом због једне мале и непознате Грузије. Тежња Грузије да се удаљи од руског утицаја била је симпатична политичарима на Западу, али ништа више од тога".

Васадзе истиче да је победа Димитрија Медведева на председничким изборима у марту 2008. године навела многе да помисле да се Москва окреће демократији.

Међутим, он је на крају одслужио један мандат пре него што је управљање земљом поново преузео Владимир Путин, али са много агресивнијом спољном политиком.

Не мисле сви да је Запад заказао. „Нема црних и белих у овом сукобу", сматра Максим Јусим, међународни коментатор, за руски дневни лист Комерсант.

„Нису постојали очигледни агресори и њихове жртве, те Запад није био у стању да посредује".

Једна од неколико нових руских војних база у Јужној Осетији
Потпис испод фотографије, Једна од неколико нових руских војних база у Јужној Осетији

Десет година касније, могућност за посредовање у сукобу у источној Украјини све је мања, због погоршаних односа Русије и Запада.

„У фебрару 2014. Москва је заузела став да је Запад стао на једну страну и да уопште нема слуха за нас", каже Јусин. „И то је имало страшне последице".

На јужном Кавказу, Арслан Устаркханов се присећа своје улоге у рату. Након конфликта, специјалне руске снаге наставиле су да се боре у другим крајевима света.

„Напустио сам војску после Украјине", каже он. „Последњих пет година покушавам да нађем посао, али то је веома тешко. Још ништа нисам нашао".

У последњих десет година ситуација у Цхинвалију је мирна, али је народ бесан због лоше економске ситуације.

Русија је уложила 50 милијарди рубаља у Јужну Осетију у протеклих десет година. Русија обезбеђује струју, гас, медицинску опрему и мобилну мрежу.

Локални буџет се у великој мери пуни од финансијске помоћи из Русије.