Две године касније: Последњи станари срушене Савамале
- Аутор, Петра Живић
- Функција, Новинарка, ББЦ на српском
Док се он не одсели, а нови станари не уселе у високе куле, Иван Тимотијевић остаје последњи станар Београда на води.
Иван се најдуже противио исељавању из трошне куће око које више нема комшија - сви су исељени и све је порушено како би се изградио пројекат од националног значаја.
Каже да је сада коначно „од града" добио „оно што је тражио".
Кућа у којој живи Иван Тимотијевић налази се поред нове бициклистичке и пешачке стазе. Окружена је грађевинским материјалом, шутом и грађевинским машинама.
Док чека исељавање, Иван каже да му прашина којом је окружен и не смета толико.
„Ови што руше су ми обећали све што сам тражио, а ови из града који то одређују још нису потписали. Чекам да се то реализује", каже Тимотијевић.
Једини је преостали станар на простору на коме се гради Београд на води. Али није једини који због замршених имовинских права и збуњујућих катастарских листова не може брзо и лако да реши проблем становања.
Када се почетком деведесетих доселио, добио је обећање тадашњег директора фирме у којој је радио да ће уместо обећаног стана, добити власништво над кућом у којој је живео као подстанар.
Више од четврт века касније, када је је почела изградња Београда на води, непријатно се изненадио.
„Када су почели да пребројавају оне који треба да се селе, људи из железнице су дошли и донели књиге, мене нигде на списку. Онда сам отишао код адвоката и видео да је све у катастру преведено на железницу".
Тимотијевића адвокат брани тврдњом што на овом месту живи већ више од четврт века.
„Обећали су два стана, један за мене, један за ћерку и унуке. Лепо је, иако нисам љубитељ високих зграда. Волим приземље, ја сам сељачко дете".
Док се он не одсели, а нови станари не уселе у високе куле, Тимотијевић остаје последњи станар Београда на води.
Проблеми са рушењем не престају
Док шеталиште поред кула живи, мајстори не престају да раде. Рад је крајем марта подразумевао и рушење објеката на углу Травничке и Бранка Крсмановића, када је, поред предвиђених, случајно оштећен и један од оближњих објеката - зид аутомеханичарске радње Бојана Бјелобабе.
Бјелобаба је рођен у Савамали. Још од кад је био дечак, од оца је слушао да порез треба плаћати. Када је 2002. године остао без оца и наследио аутомеханичарску радњу, размишљао је о реновирању које је врло брзо спровео у дело.
„У то време је почело улепшавање улице Браће Крсмановића. Мада, ја је волим из без тога. Овај крај је одувек имао душу, а сада је мало безвезе", каже Бјелобаба.
Када је крајем марта рушен објекат поред његове радње, Бјелобаба је замолио возача багера да преостале металне делове зида непосредно поред радње не руши багером, већ ручно.
Када је људе који су дошли са багеристом питао коме може да се обрати, рекли су му да „погледа шта пише на налепници багера".
Приликом рушења, метална шипка је улетела у радњу и срушила део зида.
„Да сам стајао ту, могла је да ме убије", каже.
Аутомеханичарска радња је остала у облаку прашине.
„Можда је то био и циљ. Да ми направе рупу у зиду да бих пристао", каже Бјелобаба.
Бјелобаба тврди да му је „из града" понуђено 300 евра по квадрату да радњу прода.
„Већина комшија се договорила за не знам колико пара, и продала своје објекате. Али, већина њих није плаћала порез", каже.
Након инцидента са рупом у зиду, Бјелобаба је назвао полицију, која је након изласка на терен, каже, констатовала да „никог није било на лицу места".
Улепшавање
Пројекат Београд на води је најбољи пример новог плана развоја главног града, каже за ББЦ градски урбаниста Милутин Фолић.
Крајем лета треба да почне реконструкција Карађорђеве улице која, између осталог, има за циљ да смањи број људи који на посао иду аутомобилима и предност да пешацима и бициклистима.
Пројекат је такав да предвиђа да ће се тротоари од пола метра у Карађорђевој бити проширени на пет метара.
Градски урбаниста верује да ће за то бити места у уској Карађорђевој улици када се буду изместиле трамвајске шине.
„Карађорђева ће бити зглоб између пешачке зоне Бетон хале и променаде на Београду на води. То је јако важно због пристаништа и десетине хиљада туриста који ту долазе", каже Фолић.
План је стар колико и Београд - спустити град на реке.
Београд ће добити и нову улицу Краљевића Марка, а Кнез Михајлова ће се са реком спојити преко Топличиног венца. Фолић најављује и гондолу која ће спојити Калемегдан и Ушће.
Док је улепшавање Савамале и даље само план, из Секретеријата за инвестиције града Београда кажу да извођач радова на Славији има обавезу да до средине маја поправи оштећења која су настала мање од годину дана након улепшавања овог дела града.
Урбаниста Фолић каже да нема проблема са притиском дела јавности која критикује пропусте власти која ради на побољшавању квалитета живота у Београду.
„Конструктивне критике прихватамо и извршавамо", каже.
Последња критику упутио је Бојан Бјелобаба - рушевине преостале после рушења у марту нико није уклонио. Нити оградио.
„Опасно је јер има и стакла. То може да се очисти за један дан", рекао је Бјелобаба.
Од Херцеговачке до данас
Две године након рушења у Херцеговачкој улици, полиција и тужилаштво нису открили ко је наредио и извео рушење. Још не знамо ни када ће се први станари уселити у две изграђене куле Београда на води.
На простору на коме су порушени објекти, изграђен је паркинг, део пројекта Београда на води.
Једина особа овлашћена да разговара са медијима у компанији Иглхилс, директор Никола Недељковић, тренутно нема времена за интервјуе, рекла је за ББЦ особа задужена за односе са медијима у овој компанији.
За медије времена имају градоначелник Београда Синиша Мали и градски менаџер Горан Весић чије се изјаве о потенцијалним датумима усељења првих станара неретко појављују у медијима и често су противречне.
Европски парламент је у фебруару 2017. године позвао српске власти да испитају да ли је полиција прекомерно употребила силу над грађанима у ноћи рушења. неколико месеци раније, скупштина Србије је одбила предлоге опозиције да се формирања анкетни одбор за утврђивање одговорних за рушење.
Скоро две године након рушења МУП је поднео кривичну пријаву против шефа службе београдске полиције Горана Стаменковића због несавесног рада у служби.
Истрага није отворена иако је још 2016. године, тадашњи председник владе Александар Вучић, рекао да зна ко стоји иза рушења.
Шта знамо до сада
У изборној ноћи 24. априла 2016. године, багери су срушили неколико зграда у Херцеговачкој улици у Савамали.
Чувар фирме „Искра" чији су објекти срушени, дао је изјаве медијима да су га особе са фантомкама везале и одузеле му телефон.
Те ноћи улично осветљење у Савамали није радило, показао је снимак једине камере која је радила те ноћи.
Полиција је реаговала тек десет дана након рушења по налогу Вишег јавног тужилаштва.
Почиње серија протеста које је организовала иницијатива Не да(ви)мо Београд.
Почетком јуна 2016, тадашњи председник Владе Александар Вучић рекао је да „Иза рушења у Савамали стоје највиши органи градске власти у Београду".
Бивша супруга градоначелника Синише Малог у интервјуу истраживачкој мрежи КРИК рекла је јој је супруг испричао да је организовао рушење у Савамали. Градоначелник је ово демантовао.
Годину дана након рушења МУП је Вишем јавном тужилаштву предао извештај у вези са случајем. Истраживачка мрежа КРИК објавила је детаље извештаја. КРИК пише да полиција није успела да идентификује ко су особе које су носиле фантомке, а Синиша Мали и супруга никада нису саслушани.
Недуго затим, Више јавно тужилаштво је себе прогласило ненадлежним и случај који је био у предистражном поступку, проследило Првом основном јавном тужилаштву.
Мало мање од недељу дана пре друге годишњице рушења, поднета је кривична пријава због несавесног рада у служби против шефа смене дежурне службе београдске полиције Горана Стаменковића.
