Климатске промене: Сер Дејвид Атенборо упозорава да нешто мора да се „предузме сада“

„Ако нешто не предузмемо сада, биће касно." Тако гласи упозорење сер Дејвида Атенбороа пред самит о климатским променама ЦОП26 у Глазгову.

Славни документариста каже да најбогатије земље света имају „моралну одговорност" да помогну најсиромашнијима.

И било би „заиста катастрофално" ако бисмо игнорисали њихове проблеме, рекао је он у интервјуу за ББЦ Њуз.

„Сваки дан који прође а да нешто нисмо предузели је протраћен дан", каже Атенборо.

Сер Дејвид и ја смо разговарали у Кју Гарденсу у Лондону током снимања његове нове револуционарне серије Зелена планета која ће се емитовати на ББЦ1 следеће године.

Наш разговор је варирао од најновијих научних података о клими до важности ЦОП26 за ритам његовог радног живота.

Климатски панел Уједињених нација недавно је закључио да је „недвосмислено" да људска активност утиче на раст глобалних температура.

А сер Дејвид је рекао да је доказано да он и други нису „правили буку ни око чега" и да су ризици од топлијег света реални.

„Оно што климатски научници говоре већ 20 година и о чему ми извештавамо, и ви и ја, јесте истина - нисмо дизали лажну узбуну."

„И сваки дан који прође а да нешто нисмо предузели је протраћен дан. И све само постаје још горе."

Али он је рекао да извештавање није убедило свакога и да они служе као кочница напорима да се реши проблем климатских промена.

„И даље имате људе у Северној Америци, и даље имате људе у Аустралији, који кажу: 'Не, не, не, не, наравно да је велика трагедија што је избио тај шумски пожар који је апсолутно уништио, спалио до темеља то село, али то је само изоловани инцидент.'"

„Нарочито ако ће то коштати новца на кратке стазе, велико је искушење негирати проблем и претварати се да он не постоји."

„Али сваког месеца који прође, то постаје све непоправљивије, промене по планету за које смо ми одговорни имају разорне последице."

Његов позив на хитну реакцију одражава најновије научне процене - да би се избегле најтеже последице раста температура, глобална емисија угљеника мора да се смањи не касније од 2030.

Зато су наредне године описане као „одлучујућа деценија" и зато су преговори ЦОП26 толико кључни за преусмеравање света на безбеднији пут.

Како ствари стоје, емисије су пројектоване да наставе да расту уместо да опадају, а сер Дејвид је звучао огорченије него што сам га икад чуо.

„Ако нешто не предузмемо сада, биће прекасно", каже он.

„Морамо то да урадимо сада."

Окренули смо се питању одговорности, изузетно поларизованом питању које ће бити бременито на предстојећој конференцији.

Земље у развоју годинама оптужују најбогатије државе, које су прве почеле да загађују атмосферу, да не преузимају на себе део терета.

Аргумент је да оне треба да уведу највеће смањење емисије угљеника и да пруже помоћ онима којима је она најпотребнија.

Дугогодишње обећање од 100 милијарди долара годишње за развој ниске емисије угљеника и изградњу јаче одбране од агресивнијих временских прилика тек треба да се оствари - постизање тог циља биће кључни тест успешности конференције ЦОП26.

За сер Дејвида, ово је један од изазова који највише забрињава, и он каже да би било „стварно катастрофално" кад би претње по најсиромашније земље биле игнорисане.

„Вероватно више неће моћи да се живи у читавим деловима Африке - људи ће просто морати да се одселе због ширења пустиња и све веће врелине, а где ће отићи?

„Е, па многи од њих ће покушати да дођу у Европу."

„Да ли треба да кажемо: 'Ох, па то нема никакве везе с нама' и само прекрстимо руке?"

„Ми смо довели до тога - наша индустријализација је један од главних фактора који је допринео овим климатским променама. И зато имамо моралну одговорност."

„А чак и да их нисмо ми изазвали, имали бисмо моралну одговорност да урадимо нешто за хиљаде мушкараца, жена и деце који су изгубили све, баш све.

„Можемо ли само да се поздравимо и кажемо да то није наша ствар?".

Коначно сам га питао за његов властити натрпани радни распоред у 95. години живота - од снимања документараца до говора на самиту Г7, пред Саветом безбедности УН-а и за награду „Ертшот" војводе од Кембриџа.

„Не планирам превише унапред - као што и сами кажете, имам 95 година. Колико дуже још можете да живите? Није у нашој моћи да кажемо те ствари нити да знамо те ствари.

„Знам само да ако устанем сутрадан и осећам се као да могу да обавим добар део свог радног дана, онда ћу то са радошћу урадити и бити захвалан на томе."

„А доћи ће дан када ћу устати из кревета и рећи: Мислим да то не могу више то да радим. Кад ће то бити, ко зна? Ја не знам."

Гледајући га како снима пет сати у цугу и остаје не само усредсређен него и добро расположен, сугерисао сам му да и даље воли оно што ради.

„У овом тренутку, сматрам да би било траћење прилике повући се и не радити ствари које мислим да су веома важне и које могу добро да урадим."

А следећа велика обавеза записана у Атенбороовом планеру?

Ништа мање него говор, виртуелан или уживо, на до сада највећем окупљању светских лидера на британском тлу: на ЦОП26, за неколико дана.

Глобални самит о климатским променама ЦОП26 у Глазгову у новембру доживљава се као кључни ако се жели да се климатске промене ставе под контролу.

Од скоро 200 земаља затражени су њихови планови за смањење емисија, што би могло да доведе до крупних промена у нашим свакодневним животима.

Погледајте видео: Да ли пошумљавање стварно може да спаси планету?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]