Климатске промене, ЦОП26: Светски политичари тајно лобирају за промену УН извештаја о клими, откривају процурели документи

Процурели документи до којих је дошао ББЦ показују да поједине државе лобирају за промену кључног научног извештаја о климатским променама.

Саудијска Арабија, Јапан и Аустралија су неке од земаља које траже од Уједињених нација да у извештају прикажу како је потреба за престанком коришћења фосилних горива мања него што заправо јесте.

Неке богате земље такође преиспитују политику давања новца сиромашнијим земљама како би прешле на зелену енергију.

„Лобирање" је покренуло питања пред климатски самит ЦОП26 који ће бити одржан у новембру.

Процуреле информације такође откривају да се поједине земље нису задовољне препорукама УН око тога шта треба предузети поводом климатских промена.

Документи су се појавили само неколико дана уочи самита на којем ће државе донети важне одлуке о томе како да успоре климатске промене и одрже глобално загревање на расту од 1,5 степени.

Међу процурелим папирима је више од 32.000 дописа које су сачиниле владе, компаније и други заинтересовани за извештај који научници припремају за УН, а који треба да одговори шта је најбољи начин за борбу против климатских промена.

Овакве „извештаје о процени" научници раде на сваких шест-седам година у склопу Међувладиног панела за климатске промене, тела УН које је посвећено научном изучавању климатских промена.

На основу ових извештаја, државе света одлучују које кораке да предузму у борби против климатских промена.

Најновији извештај биће кључни документ у преговорима на самиту у Глазгову.

Ауторитет ових извештаја делом је заснован на чињеници да практично све владе света на основу њега покушавају да постигну консензус.

Коментари влада до којих је дошао ББЦ имају јаку конструктивну компоненту која треба да допринесе квалитету завршног извештаја.

Копија коментара и последњи нацрт извештаја су предате тиму истраживачких новинара британског Гринписа, који су га проследили ББЦ-ју.

Фосилна горива

Поједине државе и организације сматрају да не треба смањивати употребу фосилних горива у свету оним темпом који извештај препоручује, показују процурели документи.

Саветник у Министарству за нафту Саудијске Арабије захтева да се „фразе попут 'потреба за хитним и убрзаним акцијама које би ублажиле ситуацију на свим пољима' избаце из извештаја".

Један виши званичник аустралијске Владе није задовољан закључком да је неопходно затворити све електране на угаљ, иако је стављање тачке на употребу угља један од циљева конференције ЦОП26.

Саудијска Арабија је један од највећих произвођача нафте у свету, а Аустралија је велики извозник угља.

Виши научни сарадник индијског Централног института за рударство и истраживање горива, који има јаке везе са властима у Индији, упозорава да ће угаљ вероватно остати стожер производњe енергије у наредним деценијама и то због, како каже, „огромних изазова" да се обезбеди приступачна електрична енергија.

Индија је већ други највећи потрошач угља у свету.

Бројне земље залажу се за нове и тренутно скупе технологије за прикупљање и трајно складиштење угљен-диоксида под земљом.

Саудијска Арабија, Кина, Аустралија и Јапан, државе које су велики произвођачи или корисници фосилних горива, као и Oрганизацијa земаља извозница нафте - Опек (Opec), подржавају коришћење ове технологије.

Сматра се да би технологија моглa значајно да смањи емисијe које настају коришћењем фосилних горива у електранама и другим секторима индустрије.

Саудијска Арабија тражи од научника УН да обришу закључак да се „сектор енергетских система мора усмерити на декарбонизацију и брзи прелазак на изворе без угљен-диоксида, као и активно укидање фосилних горива".

Аргентина, Норвешка и Опек такође оспоравају тај део извештаја.

Норвешка тврди да УН научници треба да оставе могућност коришћења технологије прикупљања угљен-диоксида као потенцијалног оруђа за смањење емисија насталих коришћењем фосилних горива.

Нацрт извештаја уважава чињеницу да би ова технологија могла да одигра неку улогу у будућности, али указује на неизвесност у погледу изводљивости таквог подухвата.

„Веома је нејасно у којој би мери коришћење фосилних горива у комбинацији са овом технологијом било компатибилно са циљевима 2Ц и 1,5Ц Париског споразума", наводе.

Уједињене нације су 2007. добиле Нобелову награду за допринос који је Међувладин панел за климатске промене дао науци о клими, као и за кључну улогу коју су одиграле у напорима да се стане на пут климатским променама.

Смањење употребе меса у исхрани

Бразил и Аргентина, два највећа произвођача говеђих производа и сточне хране у свету, снажно се противе доказима представљеним у нацрту извештаја да је неопходно смањити потрошњу меса како би се смањиле емисије гасова који производе ефекат стаклене баште.

У нацрту се наводи да „биљна исхрана може да допринесе смањењу емисија ових гасова до 50 одсто, док западна исхрана подразумева више него интензивне емисије".

Бразил тврди да то није тачно.

Обе земље позивају ауторе да обришу или промене делове извештаја који се односе на улогу „биљне исхране" у борби против климатских промена и где стоји да је говедина „храна са високим садржајем угљеника".

Аргентина такође тражи да се из извештаја уклоне позиви на увођење пореза на црвено месо и међународна кампања „Понедељак без меса" која подстиче људе да се одрекну ове намирнице једном седмично.

Пивом у борбу против климатских промена

Издвајања за сиромашније земље

Највећи број коментара Швајцарске односи се на преправке делова извештаја у којима се наводи да земљама у развоју треба подршка, нарочито финансијска, коју треба да обезбеде богатије земље како би се постигли циљеви за смањење емисија.

На конференцији о клими у Копенхагену 2009. године договорено је да ће развијене земље сваке године, закључно са 2020, издвајати 100 милијарди долара за финансирање климатске реформе у земљама у развоју, при чему циљ још увек није остварен.

Став Швајцарске дели и Аустралија.

Како наводе, не зависе све молбе земаља у развоју да им се помогне око борбе са климатским променама од иностране финансијске подршке.

Такође сматрају да констатација о недостатку кредибилног јавног ангажовања на овом пољу представља „субјективан коментар".

„Климатско финансирање је веома важан алат за постизање климатских циљева, али није једини релевантан алат", рекли су из Министарства животне средине Швајцарске за ББЦ.

„Швајцарска сматра да све потписнице Париског уговора које имају капацитет да помогну треба да пруже подршку онима којима је помоћ потребна".

Употреба нуклеарне енергије

Више земаља, превасходно из Источне Европе, сматра да тон нацрта извештаја треба да позитивнији када се говори о улози нуклеарне енергије у постављању циљева на климатском самиту УН.

Индија иде корак даље, додајући да „готово сва поглавља извештаја одају негативан став према нуклеарној енергији".

Како оцењују, ради се о „провереној технологији која ужива солидну политичку подршку, са изузетком неколико земаља".

Чешка, Пољска и Словачка критикују табелу у којој се наводи да нуклеарна енергија има позитивну улогу у постизању само једног од 17 циљева одрживог развоја које је поставио УН.

Како сматрају, нуклеарна енергија може да помогне у остваривању већине циљева.

ЦОП26 је глобални климатски самит који се новембра одржава у Глазгову, а сматра се кључним за стављање климатских промена под контролу.

Скоро 200 земаља стављено је пред захтев да смање емисије, што би могло да доведе до великих промена у свакодневном животу свих нас.

Можда ће вас занимати овај видео: Како утицати на смањење загађења ваздуха

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]