Климатске промене и Африка: „Богови су љути“ - шта се дешава са природом у Уганди

Ронах Масика се сећа времена када је још могла да види снежне врхове планине Рвензори, локалитета УНЕСКО културне баштине на граници између Уганде и Демократске Републике Конго.

Поглед је био величанствен сваки пут кад би путовала из родног места Касесе до главног града Уганде, Кампале - а то чак није било ни тако давно.

Али она сада не може да види лед ни у назнакама, зато што се глечер повлачи.

И то није једина промена.

Масика се присећа да је њена бака узгајала пасуљ како би прехранила породицу и да би он увек потрајао до следећег усева спремног за жетву.

„Али то се више не дешава. Имате га једног месеца, наредног већ нестане", каже Масика, која узгаја кукуруз, пасуљ, кикирики, соју, касаву и банане.

„Сада је мени и другим људима тешко да се прехранимо оним што узгајамо код куће, зато што све униште поплаве или суша. Или је сувише сушно или је сувише кишно."

„Осећај је прилично узнемирујући, кад почнете да размишљате о томе како ће следећа генерације преживети ову страшну ситуацију."

Покварени временски услови

Климатске промене утичу на планину Рвензори на различите начине.

Највидљивији је убрзани губитак ледних поља, која су се смањила са 6,5 квадратних километара из 1906. године на мање од једног квадратног километра 2003. и могли би потпуно да нестану пре краја деценије.

Шумски пожари су 2012. године стигли до висине од 4.000 метара, што је било незамисливо у прошлости, уништавајући вегетацију која контролише ток река низводно.

Од тада, заједнице које живе у подножју Рвензорија доживеле су неке од најгорих поплава које је област икад видела, у комбинацији с обрасцем мање честих али обимнијих падавина.

У мају прошле године, пет локалних река прелило се преко насипа после обимних киша.

Вода се стуштила низ планину носећи тешко стење, рушећи успут куће, школе и сравнивши са земљом читав град Калембе.

Уништено је око 25.000 кућа, а погођено је 173.000 људи.

И док наука можда може да објасни ове догађаје, локална култура Баконзо има други начин да их формулише - према њиховом веровању, све ово се дешава зато што су богови љути.

„Место снега"

„Народ Баконзо је веома тесно повезан са снегом и водом", каже Симон Мусасизи, програмски менаџер Међукултурне фондације Уганде (ЦЦФУ).

„Они верују да њихов бог Китхасамба живи у снегу и да је снег заправо замрзнута сперма бога."

Име Рвензори потиче од „рве нзуруру", што значи „место снега" на језику Баконза.

На планини живи 30 богова везаних за различите природне ресурсе, према космологији Баконза.

Али крчење шума, убрзани раст популације и употреба оружја у лову на светој планини нарушавају однос људи према њима.

Током прошлогодишњих поплава, вода је потопила топле изворе и однела вегетацију око водопада која се користи као место за ритуале. Од тада, духовне вође нису могле да изводе те ритуале.

Ушће река, којем се Баконзо клањају и такође има ритуалну улогу, еродирало је или се испунило муљем.

На деловима река ниво воде се подигао, учинивши их склонијим поплавама.

Уништавање вегетације ослабило је насипе у многим областима.

Све то угрожава вековима старе ритуале као што су прочишћавање гребена и река, који се обично завршавају на ушћима, где се ритуална дршка метле баца у воду.

„Највероватније ће се многи ови ритуали постепено проређивати или се више неће одржавати, зато што се све мења", каже Мусасизи.

Угрожена културна баштина

Заједницу Баконзо чини око милион људи који живе с обе стране границе измећу Уганде и ДР Конга, а њихова култура већ је била угрожена ширењем хришћанства и ислама.

Претња која долази као последица климатских промена значила би додатни губитак овог ненадокнадивог богатства.

„Последице климатских промена посебно су акутне у тропима", каже Ричард Тејлор, географ са Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ) и дописни аутор афричког огранка Међувладиног панела за климатске промене Уједињених нација (ИПЦЦ).

„Један или два степена отопљавања на екватору има многи већи утицај на климу и воду него један или два степена отопљавања у Лондону, Паризу или Њујорку."

Интензификација временских образаца примећених на планини Рвензори дешава се и свуда у тропима.

Суше су постале учесталије у областима Амбосели и Серенгети у Кенији и Танзанији, утичући на животне приходе локалних Масаи група.

Лед се повлачи и са планина Кенија и Килиманџаро.

Даље одатле, на традиционалне ритуале у Андима, у Јужној Америци, утиче рано повлачење јутарње магле.

А губитак културолошког биодиверзитета у Пунчак Јаји у индонежанској покрајини Папуа, последњих тропских глечера у Западном пацифичком топлом базену, прети да угрози вековима стару праксу домородачких група.

Професор Тејлор, који је био један од предводника експедиција од 2003. до 2007. да се измере промене на глечерима Рвензорија, каже да губитак ледних поља у тропима упозоравајући сигнал глобалног загревања.

„Тропски планински глечери имају мање варијабилне режиме стицања и губљења масе од глечера на средњим-висинама као што су европске планине.

Као резултат тога, промене на глечерима у тропима нуде јасније, дефинитивније сигнале климатских промена."

Ослањање на знање заједнице

Обнављање и заштита области погођених климатским променама кључно је за очување и културне баштине.

Након што је одобрио средства за хитне ситуације Уганди после прошлогодишњих поплава, УНЕСКО се удружио са кинеским и уганданским владама да обнове пет пешачких мостова које је однела бујица.

Ове структуре биле су кључне саобраћајне везе за приступ школама, областима биодиверзитета и туристичким атракцијама.

ЦЦФУ из Уганде ради и на локалитетима културне баштине угроженим климатским променама у овој области, уз средства добијена од Британског савета и британске владе.

Већина рада усмерено је на увећање вегетације око локација како би се унапредила природна заштита од поплава, ослањајући се на знање заједнице.

Мусасизи каже да су се сложили са заједницом која дрвећа да се посаде како би се најбоље ојачали речни насипи, укључујући бамбус и локална дрвећа.

Масика, која ради на пројекту као веза са заједницом, каже да је заједница већ дала решења за неке своје проблеме.

„На пример, они знају који тип вегетације треба да се посади на којој висини планине. Они знају које је довољно чврсто да буде посађено уз реку и да заустави поплаве."

„Они знају да треба да саде уз обалу реке зато што је то храна за воденог бога. А кад је водени бог задовољан, он не изазива поплаве.

Нажалост, та вегетација се више не сади уз реке, тако да је њихово објашњење да је сада водени бог љут."

„Не постоји нови концепт овде: климатске промене се разумеју у овој култури и они имају неке предлоге који би могли да помогну да се ублажи ситуација."

Лекције се размењују са другим институцијама које раде на заштити културне баштине од климатских промена, углавном у Источној и Северној Африци и на Блиском Истоку.

Пројекат је већ нашао везу између Уганде и Занзибара, где подизање нивоа мора прети Стоун Тауну, УНЕСКО локалитету културне баштине који се сматра изузетним примером обалских Свахили трговачких градова у Источној Африци.

То ће бити представљено као студија случаја током Конференције Уједињених нација о климатским променама ЦОП-26 у Глазгову, у новембру.

Духовно откриће

Проналажење решења која истичу блиску везу културе Баконзо и природног окружења било је изненађење за Масику, која је одрасла у хришћанском домаћинству где се мало говорило о томе.

Сада су њена омиљена места топли извори Ембуга и Рвагимба, за која Базонко верују да имају физичке и духовне исцелитељске моћи, нарочито за болести коже.

„Кад смо започели овај пројекат, читава кожа ме је сврбела. Али сваки пут кад бих посетила извор, нашла бих времена да се окупам у води", каже она.

„Толико је врело кад седнете тамо да имате осећај да горите. Потом пређете до реке, која је одмах до топлог извора, и вода је толико хладна да осећате као да се ледите."

„У време кад одлазите, ваше тело је већ толико лагано да имате осећај да лебди, и од тада више нисам осећала свраб."

Погледајте видео о дечаку из Сијера Леонеа коме је тенис спасио живот

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]