Африка, животиње и заштита природе: Како су ајкуле у Конго-Бразавилу постале угрожене

Ловци на ајкуле из државе Конго-Бразавил у средњој Африци, познатије као Република Конго, кажу да у мрежама проналазе све мање рибе, а све више младунаца, што је знак да су се легла нашла под озбиљном претњом.

Пецање у овој афричкој земљи и даље није довољно регулисано, упркос мноштву међународних препорука, док активисти за заштиту животне средине кажу да је ситуација постала алармантна.

Осамдесетих и деведесетих, рибарење се развило захваљујући растућој азијских земаља за ајкулиним перајима, пошто је супа од пераја веома популарно јело у том делу света.

Међутим, задовољавање индустријске тражње и лов великим бродовоима довео је до приметног пада броја разних врста риба, па традиционални рибари из Конга сада све више лове ајкуле, чије је месо постало основни извор хране за људе у приморским деловима земље.

Шта је Конго-Бразавил?

Конго-Бразавил, познатији као Република Конго, је држава у средњој Африци чији је главни град Бразавил.

Овај назив носи како би се разликовала од суседне Демократске Републике Конго, са Киншасом као главним градом, коју још називају Конго-Киншаса.

У лучком граду Поан-Ноар, показују подаци групе за надзор дивљих животиња Трефик из 2019. године, локални рибари су, на врхунцу сезоне, свакодневно хватали између 400 и 1.000 ајкула и ража - блиских сродника ајкула.

Сами рибари тврде да је то значајан пад улова у односу на врхунац који је рибарење достигло 1990-тих и почетком двехиљадитих.

Они такође кажу да хватају све мање крупних расплодних одраслих јединки, а све више младунаца, што је знак да је рибарење постало неодрживо.

„У прошлости, један брод је могао да улови и по 100 ајкула дневно", каже Алан Пангу, локални капетан и ловац на ајкуле са двадесетогодишњим стажом.

„Данас је то све теже."

Ратни сукоби и климатске промене сада представљају додатну претњу по овај, иначе нестабилан, извор зараде.

Они терају све већи број људи да потраже храну на обали, што повећава број рибара и ствара све већи притисак на опстанак популације ајкула у Републици Конго.

Рибари морају да испловљавају све даље од обале на дуже временске периоде и у дубље воде како би нешто уловили, суочавајући се са све већим ризицима.

„Страх морате да оставите код куће", каже Пангу.

„Какав други избор уопште преостаје?"

Муке рибара додатно појачава ширење зоне искључења око нафтних бушотина, које чине највећи део природног богатства Конга.

Бушотине се толико шире да се територија где је дозвољено традиционално рибарење последњих година смањила за две трећине.

Тренутни план је да првих 11 километара од обале Поинт-Ноара, који се сматрају главним мрестилиштем ајкула, буду намењени искључиво традиционалном рибарењу.

Међутим, надзорник локалних рибњака Жан-Мишел Џинге каже да велики ловци на рибу, који изловаљавају масовне количине рибе за индустријску производњу, све чешће илегално улазе у воде резервисане за традиционалне рибаре.

Џинге од локалних рибара редовно добије снимке таквих прекршаја, које прослеђује званичницима као доказ.

„Али чак и кад их ухватимо на делу, ретко буду кажњени", наводи.

Неизвесна будућност лова на ајкуле у Конгу, као и традиционалног рибарења уопште, има економске последице не само по рибаре и оне који од њих зависе, већ и по бројне друге предузетнике, укључујући препродавце рибе, већином жене.

„Традиционално рибарење је некада било исплативо, али то више није случај", каже Џастина Тину, која сваког викенда продаје усољену рибу, међу којом је и месо ајкуле, на шареној пијаци у Поинт-Ноару.

„Цене су скочиле зато што влада оскудица рибе. Ајкуле и туне су сада реткост. Чак и сардине, којих је некада било у изобиљу, више не не можете тако лако да нађете."

Актуелна економска криза у Конгу, до које је довео пад цена нафте и додатно погоршао ковид-19, за жене као што је Тину значи све мањи број муштерија и све већу конкуренцију, будући да се све више жена почиње да се бави препродајом како би обезбедиле додатне приходе за породице које су у финансијским проблемима.

Мањак могућности за формално запослење значи и да ће рибара бити све више.

Они тренутно лове на око 700 бродова, а раст би само створио додатни притисак на размножавање ајкула.

Ајкуле су угрожене широм света.

Глобални океански преглед објављен прошле године у часопису Нејчер показао је да су оне „функционално изумрле" у једној петини од укупно 371 обалских коралних гребена који се нагледају од 2015. године.

Сиромашни рибари као што је Пангу, који је радио као инжењер за анголску нафтну компанију пре него што је остао без посла јер је филма отишла из Конга по избијању грађанског рата 1993. године, не виде алтернативу.

Пангу се нада да ће његова деца имати више прилика у животу.

„Рибарење је истински мукотрпан посао. Не желим да им то буде будућност", каже он.

„Испловљавање на море је за мене дужност. После толико година, тамо се и највише осећам као код куће."

Све фотографије су заштићене ауторским правима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]