Климатске промене: Топ 10 савета за борбу против загађења

И даље можемо да се боримо против климатских промена - али само уколико су људи спремни да прихвате крупне промене у начину живота, показује недавно спроведено истраживање.

Аутори су саставили списак најбољих начина да људи смање властити карбонски отисак.

Реакција на кризу изазвану Ковидом-19 показала је да је јавност вољна да прихвати радикалне промене уколико то сматрају неопходним, објашњавају они.

Заштита планете мора да постане прва дужност свих доносиоца одлука, тврде истраживачи.

Аутори позивају јавност да допринесе усвајању мера смањења емисије угљеника у извештају који је заснован на анализи 7.000 других студија.

На врху списка налази се живот без аутомобила, који у просеку смањује еквивалент 2,04 тоне угљен-диоксида по особи годишње.

За овим следи вожња аутомобила на струју - 1,95 тона угљен-диоксида по особи годишње - и један лет авиона на далеку дестинацију годишње - 1,68 тона уљен-диоксида по особи годишње.

Прелазак на веганску исхрану би помогао, али мање него у случају саобраћаја.

Каже се да су популарне активности као што је рециклирање важне, али да не смањују баш толико емисије.

Промена менталног склопа

„Потребна нам је потпуно промена менталног склопа", рекла је за ББЦ водећа ауторка студије, докторка Дијана Иванова са Универзитета у Лидсу.

„Морамо да се сложимо око тога колико свако од нас сме да емитује угљеника у оквиру онога што планета може да поднесе - а затим да живимо у тим оквирима."

„Топ 10 опција нам је сада доступно, без потребе за контроверзним и скупим новим технологијама."

Докторка Иванова каже да је изолација због вируса корона показала да многи људи могу да живе без аутомобила уколико се унапреде јавни превоз, пешачење и вожња бицикла.

У њеном истраживању су истакнути имућни људи, који обично више лете, возе већа кола и троше највише.

„Морално питање"

Она је рекла: „Читав свет пати од климатских промена, али није просечна особа та која лети редовно - ради се о малој групи људи, а опет авио саобраћај није довољно опорезован. То је морално питање."

На њеној табели, куповина обновљиве енергије и коришћење јавног превоза нашли су се на месту број четири и пет.

Шест је добра изолација куће, која штеди еквивалент од 0,895 тона угљен диоксида.

На седмом месту је пребацивање на веганску исхрану, која штеди 0,8 тона.

Друге главне опције су коришћење топлотних пумпи; пребацивање са штетних шпорета у земљама у развоју на боље методе кувања и загревање зграда обновљивом енергијом.

Докторка Иванова рекла је да уколико људи буду примењивали ове мере, то ће уштедети еквивалент од око девет тона угљен-диоксида по особи годишње.

Тренутна годишња емисија домаћинстава је око 10 тона у Великој Британији и 17 у САД.

„Важна" студија

Студија, која ће ускоро бити објављена у часопису Енвајронментал рисерч летерс (Environmental Research Letters), каже да су следеће ствари вредне, али од мање користи по климу: зелени кровови, коришћење мање папира, куповина трајнијих артикала, смањење термостата - и рециклирање, које прави уштеду еквивалентну 0,01 тони угљен-диоксида годишње, тврди докторка Иванова.

Неки од налаза биће доведени у питање. Анкете показују да неки људи мисле да је клима једнако важна као и вирус, на пример, али неки други не мисле тако.

Професор Томи Видман, са Универзитета у Новом Јужном Велсу, у Аустралији, рекао је: „Ово је важна студија. Али она се бави само карбонским отиском, али не и другим последицама, као што је оскудица воде због ископавања литијума за аутомобилске акумулаторе на струју."

Либи Пик, из експертске групе Зелена алијанса, рекла је за ББЦ: „Људи не треба да престану са добрим праксама као што су рециклирање, које штеди мало угљеника, али зато спречава нагомилавање отпада и чува ресурсе."

„Бољи дизајн омогућава људима да купује мање, али квалитетнију опрему и живе у зградама које имају мањи карбонски отисак. Ове уштеде нису нужно покривене овом студијом."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]