Богати и климатске промене: Они са највише новца су највећи кривци, показује истраживање

Богати су највећи кривци за климатске промене, показује истраживање Универзитета у Лидсу.

Најбогатијих десет одсто човечанства у просеку троши 20 пута више енергије него десет одсто најсиромашнијих, где год они живели, наводи се.

Земље Персијског залива троше највише када је реч о транспорту, која је област где десет најбогатијих троши 187 пута више горива од десет најсиромашнијих, додају научници.

Разлог за то је што људи са најслабијим приходима ретко могу да приуште аутомобиле и друга превозна средства.

А што су људи богатији, то троше више енергије, без обзира на земљу у којој живе, показује истраживање.

Научници зато упозоравају да би потрошња енергије, ако не дође до значајних промена, могла да се дуплира до 2050. године.

Залив транспорта

Научници су у истраживању, како би израчунали како различите групе - подељене по нивоу прихода - троше новац, користили податке Европске уније и Светске банке.

Како наводе, реч је о првом истраживању те врсте у свету.

А резултати показују да у области транспорта десетина најбогатијих троши више од половине укупне енергије.

Ти подаци се поклапају са претходним истраживањем у којем се наводи да 15 одсто путника из Велике Британије заузима 70 одсто свих летова.

Екстремно богати далеко највише лете, али у исто време 57 одсто држављана Британије уопште не лети у иностранство.

Истраживање је објављено у часопису „Природа енергија" (Nature Energy) и показује да нешто већа једнакост постоји у потрошњи енергије за кување и грејање.

Међутим, чак и онда десет одсто највећих потрошача користи око трећине укупне количине енергије - највероватније због величине њихових домова.

Да ли постоје решења?

Међу ауторима истраживања је професорка Јулија Стајнбергер са Универзитета у Лидсу.

„Како можемо да променимо ту веома неједнаку дистрибуцију енергије, како бисмо свима омогућили пристојан живот, а да у исто време штитимо климу и екосистем", питала је она.

Аутори наводе да би владе потражњу за транспортом могле да смање бољим јавним превозом већим порезима на већа возила, као и вишим ценама за оне који често лете.

Међу предлозима су и бржа производња и коришћење електричних возила, иако претходна истраживања указују на то да се првенствено мора смањити потражња за вожњом уопште.

Ко колико троши?

Научници су у истраживању упоредили потрошњу енергије између нација.

Резултати показују да је петина грађана Велике Британије у првих пет одсто највећих потрошача енергије у свету, а да они троше као 40 одсто држављана Немачке и читава популација Луксембурга.

За то време у првих пет одсто је само два одсто Кинеза, а само 0,02 одсто грађана Индије.

Чак и пет одсто најсиромашнијих Британаца троши пет пута више енергије од милијарду најсиромашнијих Индијаца.

Истраживање ће највероватније изазвати бурне преговоре у Уједињеним нацијама, где је питање неједнакости увек актуелно.

Нормални животи?

Професор Кевин Андерсон из Тиндал центра у Манчестеру - и који није био део истраживања - наводи да истраживање показује оно што „релативно богати попут нас не желе да чују".

„Климатске проблеме изазвали су политичари, пословни људи, новинари, академици", каже он за ББЦ.

„А када кажемо да нема разлога повећати таксе на летење авионом, заправо мислимо да МИ не желимо мање да летимо.

У истраживању се наводи да би потрошња енергије из области транспорта до 2050. могла да порасте за 31 одсто.

„Исто важи и за наше аутомобиле и величине наших кућа. Убедили смо себе да су наши животи нормални, а бројке говоре прилично другачију причу", додаје он.

„Уколико транспорт настави да ослања највише на фосилна горива, ово повећање ће бити разарајуће за климу", наводи се у извештају.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]