Јосип Броз Тито: Ко су његова деца и унуци

Три званична брака, још две јавности познате везе, двоје деце и шесторо унука.

То би, укратко, били директни потомци, наследници и супруге, и, најуже, породица доживотног југословенског председника Јосипа Броза Тита, комунисте кога су волели и на Западу.

Иако се више пута женио и био у дугогодишњим романтичним везама, имао је само два сина – покојног Жарка, из првог брака са Пелагијом Белусовом, и Миша са невенчаном супругом Хертом Хас.

Најстарији Жарков син, некадашњи народни посланик у Скупштини Србије и члан Главног одбора СПС-а, именован по деди - Јосип Јошка Броз преминуо је 3. јуна 2025.

Јошкина полусестра, кардиолошкиња и мировна активисткиња, Светлана Броз преминула је 22. марта исте године.

Помало компликовано породично стабло Брозових може бити последица његове бурне биографије.

Лидер покрета отпора у Другом светском и оснивач Несврстаних у време Хладног рата, водио је неконвенционални живот, од револуционара до бонвивана.

Ипак, у љубави је знао да буде конзервативан, каже Борис Рашета, загребачки новинар и аутор више књига о југословенском државнику, цитирајући његове блиске сараднике.

„Тито је цео живот био ожењен само за партију, за комунизам.

„Посветио се амбицији, ту постигао све што је могао и отишао у свој својој величини", говори Рашета за ББЦ на српском.

Три брака и две невенчане супруге

Под именом Јосиф Брозовић, 28-годишњи Тито је први пут стао на луди камен 7. септембра 1920.

У совјетском граду Омску, оженио се Пелагијом Белоусовом, Рускињом од свега 16 година, коју је упознао 1917.

Совјетски Савез напустили су одмах после свадбе и одселили у Југославију, где Пелагија остаје до Титовог хапшења и затварања 1928. у загребачком затвору Лепоглава, после такозваног „бомбашког процеса" због ширења комунистичке пропаганде и нелегалног држања оружја.

Назад у Совјетски Савез води и сина Жарка, рођеног четири године раније, претходно изгубивши троје деце.

„И тада брак траје, Пелагија одгаја Жарка у Русији, немарно, па он завршава у поправном дому и члан је малолетничких деликвентских банди", говори Рашета.

Броз и Пелагија су се развели 1936.

„Били су заједно више од 15 година, за данашње грађанске појмове у Европи, свету и код нас, то је јако дуги брак", сматра загребачки новинар.

Убрзо пошто је изашао из првог брака, ступа у нови, са двадесетак година млађом Немицом Елзом Јоханом Кениг, кодног имена Луција Бауер, у Москви, која је преузела бригу о Жарку.

Ана, како су је још звали, стрељана је већ наредне, 1937. године под оптужбом за шпијунажу, док Тито „потписује признање да није био довољно будан" у вези ње, додаје Рашета.

Исте године Броз у Паризу, у регрутном центру за шпанске добровољце, упознаје комунисткињу Херту Хас, његову нову партнерку, са којом се никада није венчао, а која ће му 1941. родити сина Александра.

У мају исте године Тито долази у Београд како би дизао устанак против надирућег фашизма и отпочиње романтичну везу са далеко млађом партизанком Даворјанком Пауновић Зденком, остављајући Херту са „стомаком до зуба", прича Рашета.

„Ту је био неверан", додаје.

Даворјанка Пауновић Зденка је преминула од туберкулозе 1946, а сахрањена је у дворишту Белог двора.

Тада 54-годишњи Броз писмом тражи од Херти да му се врати, на шта му је она наводно одговорила да „клечи пред мушкарцем само једном у животу".

Последњи Титов брак склопљен је 1952. са Јованком Броз, рођеном Будисављевић, са којом ће остати до краја живота.

Жарко и Мишо

Тито и Пелагија у новембру 1920. губе прву бебу, да би наредних година добили ћерку Златицу и сина Хинка, који су такође преминули као деца.

Њихово четврто дете, Жарко Броз рођен је 1924. у месту Велико Тројство у данашњој Хрватској, док је детињство и рану младост провео у Москви.

По избијању Другог светског приступио совјетској Црвеној армији и као официр био два пута одликован.

Проблематично понашање и несташни дух из млађих дана проносио је даље кроз (љубавни) живот - женио се три пута и добио четири детета.

Живео је од совјетске војне пензије на Дедињу и преминуо 1995. у Београду.

Александар Мишо Броз, други Титов син из везе са илегалком Хертом Хас, рођен је 1941. у Загребу, где и данас живи.

„Кад су ме довели у Београд на први сусрет с оцем (1945), нисам био сигуран да ми је то тата. За сваки случај сам га звао: 'Чуј ти'", говорио је овај пензионисани хрватски дипломата.

Важио је за „добро дете", завршио Правни факултет и у браку са Миром Броз, рођеном Косинц, има ћерку Александру Сашу и сина Андреја.

Унуци - од селебритија до скромног живота

Титови унуци данас живе у Загребу и Београду, „немају никаквих проблема", а неки од њих су и познате личности.

„Сви имају исте Брозовске очи", каже Борис Рашета.

Александра Саша Броз је позоришна редитељка чије представе публика може да гледа у Хрватској и иностранству.

„Њена ћерка Сара је недавно променила презиме у Хас, да је не идентификују са породичним наслеђем", додаје Рашета.

За разлику од сестре, која је јавна личност, њен брат Андреј живи повучено у Загребу, „као сваки обичан Хрват", а у слободно време узгаја поврће, преноси Време.

Од Титових унука и Жаркових четворо деце међу живима нису више Јосип Јошка Броз, вероватно медијски најекспониранији потомак југословенског председника, и Светлана Броз, активисткиња и ауторка књиге „Добри људи у времену зла".

Двоје који су и даље живи су Златица и Едвард Броз.

Едвард Броз је због учешћа у саобраћајној несрећи 1992. године у Земуну у којој је погинуо његов пријатељ – после скоро три деценије осуђен на осам месеци затвора, у одсуству.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]