Еколошки протест у Београду: Глумци поручују „то није козметика, то је насушна човекова потреба - какву ћемо воду пити, какав ваздух дисати"

Уместо на позоришним даскама и испред филмских камера, многи глумачки великани у Србији наћи ће се овог викенда на другачијој позорници.

Звезде Светлана Бојковић, Петар Божовић, Сека Саблић, Драган Јовановић, Љубомир Бандовић и друге познате личности, како је најављено, присуствоваће у суботу 11. септембра великом еколошком протесту у Београду да би подржали „борбу за спашавање шума, река, воде и ваздуха".

„Ми смо ту да пробудимо свест, ако су то глумци који целога живота забављају народ и живе са нама, могу да нам верују.

„Ми нисмо припадници партија, ми припадамо народу и истини", каже глумац Петар Божовић за ББЦ на српском.

Протест у Пионирском парку организује покрет Одбранимо реке Старе планине заједно са другим еколошким организацијама из целе Србије.

Решавању вишедеценијског проблема животне средине Влада Србије је посвећена, изјавила је у више наврата премијерка Ана Брнабић, додајући да је „здравље грађана најважније".

Глумци са којима су новинари ББЦ-ја разговарали уверени су да може много више да се уради на очувању природе и зато подижу глас.

„Није нама до окупљања, имамо ми где.

„Ево ја не знам како ћу доћи физички, али нема везе покушаћемо", каже Божовић, чије је здравље нарушено.

Неке од његових колега снимили су и спот уочи еколошког протеста.

„Загађење је део много опаснијег, а то је духовно загађење и са тим је тешка борба.

„То мора фундаментално да се уреди од школског узраста, од породице", наводи Божовић.

Глумица Јелисавета Сека Саблић очекује да се у протест укључе сви „до најширег слоја народа".

„Мислим да су сви у проблему, да су сви забринути за ту причу, ако ту не изађу људи онда имамо проблем као нација", наводи Саблић.

Као горуће еколошке проблеме ова уметница са вишедеценијским стажом у позоришту и на телевизији - наглашава загађење ваздуха, воде и земљишта.

„Целе зиме немаш шта да дишеш, немаш воду коју да пијеш, узимају земљу.

„Гледаш ове страшне слике секу дрвеће, шуме, оно што је најдрагоценије, а још те убеђују да је то за твоје добро", истиче она разлоге да се прикључи протесту.

Њена колегиница Светлана Бојковић је и раније пружала подршку очувању природе.

Пролетос је лично стала испред камиона који је истоварао грађевински отпад и шут на подручју баре Рева на десној обали Дунава.

„Потпуно је алармантно стање јер почињу да се отварају црне рупе у Србији.

„Стручњаци говоре о тровању земље, воде, а већ имамо онолико загађења", каже Бојковић за ББЦ.

Посебно истиче градове са великим индустријски постројењима Бор, Мајданпек, Смедерево, Панчево у којима штетне материје у ваздуху често премашују дозвољене границе.

„Отварају се врата за прљаве технологије земаља које неће то да раде на свом подручју, него почиње да се изручује овде.

„У шта се ми претварамо - заправо у једну депонију у којој ће наши животи бити угрожени, наше здравље и наше потомство", каже глумица.

Због свега овога одлучила је да се јавно супротстави таквим одлукама надлежних, додајући да је то „људска дужност".

„Ту је немогуће ћутати и пуштати да се то тако дешава.

„Неће бити лака борба, али мора да се води", уверена је Бојковић.

На скуп како је најављено долазе мештани лозничких, пожешких, крагујевачких, горњомилановачких села, у којима се припрема градња рудника и бушења ради истраживања литијума.

На скупу би требало да говоре Ратко Ристић, декан Шумарског факултета, Александар Јовановић Ћута из покрета Одбранимо реке Старе планине, Драгана Ђорђевић, доктор хемијских наука, као и представници других еколошких организација.

„Тај глас мора да се чује, не могу да слушам да премијерка прича да нам је све добро па можемо да се бавимо екологијом, као да је то неки луксуз.

„То није козметика, то је насушна човекова потреба и суштина нашег постојања - какву ћемо воду пити, какав ваздух дисати, из које ћемо земље плодове јести", напомиње Бојковић.

После априлског протеста названог Еколошки устанак на ком се окупило више од 80 еколошких организација из целе државе, председница Владе је оценила да је „екологија врло важна тема" која је показатељ колико се Србија променила.

„Та тема показује да у Србији приоритет више нису радна места и пензије, јер када почнете да се бавите животном средином, то су проблеми 'првог света'", казала је она.

Погледајте видео: Други протест у Београду због загађеног ваздуха

Шта је урађено досад?

Из Владе поручују - доста.

Премијерка је саопштила да је Србија спремна за отварање Поглавља 27 које се односи на екологију и које захтева највише новца да би се достигли стандари Европске уније.

Говорећи о улагањима, рекла је да је држава од 2014. године уложила више од 600 милиона евра у постројења за одсумпоравање димних гасова у термоелектранама.

„Kостолац је завршен и тренутно се раде оба блока термоелектране Никола Тесла.

„До краја године креће изградња 27 постројења за пречишћавање отпадних вода у 27 локалних самоуправа у Србији", нагласила је у априлу премијерка.

Уочи претходног еколошког протеста у Београду априла ове године, министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић рекла је да еколошки проблеми у Србији нису настали преко ноћи, већ да трају деценијама.

Рекла је и да ће „у наредном периоду проблеми бити брже решавани".

У међувремену, ребалансом буџета за 2021. годину, њено министарство је добило још четири милијарде динара, после чега је изјавила да ће новац бити уложен у смањење аерозагађења, санирање дивљих депонија и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода.

„Екологија је наш приоритет и наставићемо да спроводимо све пројекте и активности којима је циљ да унапредимо стање животне средине.

„Повећање буџета, најбољи је доказ колико смо озбиљни у тој намери", рекла је Вујовић.

Како су Београђани, један нинџа и двојица Кинеза чистили Београд

Великан југословенског и српског глумишта Петар Божовић каже да су се и Београђани навикли на загађен ваздух, а да та „навика много кошта".

„Сваки Београђанин кад се пробуди и види прве вести пресрећан је, ако је не пише да је Београд најзагађенији град и то не у Србији, на Балкану или у Европи, него на земаљској кугли", напомиње Божовић.

У више наврата српски главни град је током зиме био међу најзагађенијим престоницама у свету, по подацима апликација које то прате.

У „лоше навике" глумац убраја и сечу „столетних стабла без питања".

„Летос сам видео геноцид над златним бором, кад су те прекрасне госпођице безосећајно сечене усред Златибора где су ти борови најбројнији, да би неко правио зграде и то зграде за продају станова.

„И ником ништа", подсећа глумац.

Слика посечених борова на парцелу купљеној за зидање зграде у близини специјалне болнице Чигота изазвала је бројне критике.

Сеча је спроведена у складу са прописима, навео је тада инвеститор.

„Мене је два дана болео желудац, али могу једино да вичем Богу да ме чује јер су остали заузети такозваним напретком", каже кроз осмех Божовић.

Подсећа и на сечу стабала у Кошутњаку, због изградње спортског комплекса у овом београдском насељу.

Снимак дрвећа објављен на друштвеним мрежама узнемирио је грађане и изазвао низ протеста, али је касније објављено да су стабла посечена у складу са законом и да ће бити засађена нова.

Божовић живи у центру Београда - у прометној улици Краљице Наталије, некадашњој Народног фронта познатој по једном од највећих породилишта у Србији.

„Хајде да су рекли да посечемо ту шуму да направимо породилиште, па некако човек види разлог.

„Овако само види насиље моћних који су невидљиви, којима се не може ући у траг који се играју са законом као да га они пишу", наводи глумац, напомињући да није члан ниједне странке.

Могу ли протести нешто да промене?

Уметници верују да могу.

Као пример успешног протеста Божовић наводи Стару планину - „сачуван еколошки бисер", где су се људи противили изградњи малих хидроелектрана.

„Тамо је литар воде драгоценији од литра млека", наводи Божовић.

Проблем са недостатком пијаће воде није само на истоку Србије.

То најдуже мучи Зрењанинце, који у суботу такође организују „Марш за воду", тражећи чисту и хигијенски исправну воду у домаћинствима.

„Зрењанин је град са највише учесника Олимпијских игара и проглашен је спортским градом, у њему не може да се попије чаша нормалне воде.

„Свуд је све загађено", наводи Божовић.

Погледајте видео: Зашто је овај момак бацио 4.000 пластичних боца у Саву

Рио Тинто - посебни проблем

Као посебан проблем истиче се пословање мултинационалне компаније Рио Тинто која је стопроцентни власник пројекта Јадар у Западној Србији.

Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде, Јадар је рангиран као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету, али многи страхују да ће њихово пословање уништити животну средину.

„Озлоглашена компанија Рио Тинто која је свуда оставила отров и пустош иза себе, сада долази у Србију.

„То неће бити само на једном месту већ планирају на неколико пунктова да раде ово што треба да започне у долини реке Јадар", навела је Светлана Бојковић.

Из компаније је више пута саопштено да се „ради на томе да утицај на животну средину буде у оквирима дозвољеног законским решењима у Србији".

„Сви пројекти који се буду реализовали у овој области морају да задовоље највише еколошке и технолошке стандарде, јер нема здравог економског развоја без очувања здраве животне средине", рекао је и председник Србије Александар Вучић после састанка са делегацијом ове компаније у јуну.

Он је нагласио да ће држава строго водити рачуна о примени најстриктнијих еколошких мера.

Ипак, многи сумњају у то.

„Треба ли да нам неко загади Дрину или Засавицу, тамо где се дабар појавио пре 10 година, а зна се да се појављује на чистим водама.

„Рио Тинто неће доћи, ма шта било, овог пута no passaran", поручује надахнуто Божовић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]