Калемегдан и гондола: Између културног наслеђа и туризма

Становници општине Стари град у Београду не подржавају градњу гондоле на Калемегдану - бар они који су изашли на референдум те општине на коме су се изјашњавали о актуелним грађевинским радовима.

На питање да ли подржавају изградњу жичаре на Калемегдану 10.817 или око 90 одсто изашлих одговорило је негативно, док је 1.118 подржало тај пројекат. На референдум је изашло 21 одсто гласача са ове општине.

Осим грађана, гондоли се противе и бројне невладине организације и струковна удружења - а пре свега због утицаја који би, уколико би била изграђена, имала на културно наслеђе.

Градске власти, са друге стране, кажу да ће гондола бити велика туристичка атракција и да неће имати утицаја на културно наслеђе.

Унеско и културна баштина

Грађани, као и струковна удружења, сматрају да ће изградња гондоле оштетити или уништити делове културне баштине Београдске тврђаве.

Србија је 2015. године поднела захтев Унеску да се Београдска тврђава и њен антички слој - Антички Сингидунум додају на листу светске баштине.

Из организације Европа ностра, која се бави заштитом културног наслеђа, кажу за ББЦ на српском да би изградња гондоле угрозила ову номинацију.

„Процедура је у току и у јануару 2021. требало би да буде предата заједничка номинација за Београдску тврђаву и друге локалитете", каже Вишња Кисић, генерална секретарка организације Европа Ностра Србија, за ББЦ на српском.

Она објашњава да је Србија кандидатуру поднела у оквиру међународне номинације „Границе Римског царства".

Идеја ове номинације је да повеже све локалитете који су били на граници Римског царства - од Велике Британије, преко Немачке, Аустрије, Словачке, Мађарске, Хрватске, Србије, Румуније и Бугарске и да обухвати Турску и север Африке.

„Уколико се гондола изгради, биће неповратно уништени аутентичност и интегритет Београдске тврђаве са Античким Сингидунумом, што су критеријуми за упис на Листу, и локалитет ће бити уклоњен из номинације - то је став стручњака који се баве овом номинацијом", каже Кисић.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић изјавио је недавно да Унеско „нема експлицитан став" о томе да ли би изградња жичаре на Калемегдану утицала на то да ли ће се Београдска тврђава наћи на листи светске културне баштине.

„Разговарао сам са представницима Унеска који кажу да нико не може са сигурношћу да тврди да ли ће жичара утицати на то да ли ће тврђава или било који други део Калемегдана бити под заштитом те организације", рекао је Радојичић новинарима.

Стефан Поп Лазић из Археолошког института Србије недавно је са колегама боравио у седишту те организације, када је закључено да мора да се уради студија о утицају пројекта на културно наслеђе.

Унеско, каже, у овом тренутку не сме да ради никакву процену, пошто би се то сматрало утицајем на номинацију.

„Тек када се читав процес заврши, они могу да процењују да ли је имало утицај или не", каже Поп Лазић.

Шта каже САНУ?

„Недавно објављеним пројектом Града Београда о изградњи жичаре непосредно се угрожавају вишевековни остаци прошлости", изјавили су академици историчари и питају како је могуће да је тај пројекат одобрио управо Републички завод за заштиту споменика културе, којем је поверено старање о Тврђави, с обзиром на њен изузетан значај.

Према саопштењу, које су пренели медији, Одељење историјских наука САНУ, као и до сада, очекује да ће се свестраним истраживањем обогатити историјска слика Тврђаве и насеља око ње.

„Изградња такозване гондоле, која поништава познате обрисе града, неочекиван је ударац настојању да Тврђава са Калемегданом буде неодвојиви, главни део урбаног амбијента који чине Универзитет са бројним факултетима, музејима, галеријама, концертним дворанама, библиотекама и другим културним установама", сматрају академици историчари.

Поп Лазић каже да је Археолошки институт у марту ове године дошао до нових открића и да су се обратили Министарству културе и Скијалиштима Србије.

„За сада је све одложено и направљен је договор да се утврди прецизна позиција и правац простирања југозападног бедема каструма Сингидунум.

„У средишњем простору изгледа има очуваних остатака римске логорске архитектуре. Осми тога, претпостављамо и остатке гробља из периода сеобе народа, из петог и шестог века. Претпостављамо да су очувани и остаци средњевековног насеља из 15. века, као и насеља Београда из османског периода", прича Поп Лазић.

Министарство за заштиту животне средине недавно је представило студију о утицају пројекта на животну средину, којом је процењено да природна и културна добра у непосредној близини неће бити угрожена.

Наводи се и да су утицаји који могу настати приликом изградње гондоле „привременог карактера и ограниченог трајања".

У студији пише и да ће се обавити археолошка истраживања како не би дошло до угрожавања културно-историјског добра.

ББЦ је контактирао Републички завод за заштиту споменика културе, али нису хтели да коментаришу овај пројекат.

Туризам и културна баштина

Један од главних аргумената коју власти наводе у прилог радовима је туристички потенцијал.

Када је у октобру прошле године потписан споразум о сарадњи на реализацији пројекта министар туризма Расим Љајић је рекао да је Београд лидер српског туризма и да ће се уложен новац вратити за мање од шест година.

„Са економског становишта ово је инвестиција која је потребна Београду и која ће се у релативно кратко време исплатити" рекао је тада Љајић.

Потписе на споразум су, осим њега, ставили и градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Скијалишта Србије Дејан Ћика.

Радојичић је истакао да је то „капитални пројекат који ће допринети даљем развоју туризма у Београду".

Активисти, међутим, верују да гондола може само да уназади туризам.

„Људи долазе у Београд, не због играчака као што је гондола. Таквих и много атрактивнијих играчака има свуда у свету, али тврђаве и споменици су оно што привлачи туристе", каже Радомир Лазић из иницијативе Не да(ви)мо Београд за ББЦ на српском.

И Вишња Кисић мисли да би таква „туристичка атракција" имала негативан утицај на туризам.

„По свим истраживањима локалитета то што је нешто на Унеско листи је највећи подстицај за туризам - и то за културни туризам.

„Људи долазе због квалитетних садржаја, а не да би се превезли гондолом", прича Кисић.

Случај на суду

Београдска тврђава заштићена је као културно добро од изузетног значаја, а према важећој планској документацији, на њој је забрањена градња жичара.

План генералне регулације Града Београда „забрањује постављање далековода, жичаних сајли за алтернативни превоз и рекреацију, нарочито у подручју Београдске тврђаве и у њеним ширим визурама и акваторијалним обухватима".

Управо због тога су из иницијативе Не да(ви)мо Београд пред Уставним судом покренули поступак за оцену уставности и законитости овог пројекта.

Министарство грађевинарства издало је у априлу ове године грађевинску дозволу за припремне радове. Након тога реаговао је Уставни суд и привремено их зауставио, док се не донесе коначна одлука о законитости те дозволе.

Важни датуми

Вишња Кисић каже за ББЦ да је тврђава трајно добро града.

„То је простор заштићен као трајно добро Београда, са највећим опсегом заштићених визура, чак 260 степени видика од Авале и Топчидерског брда, преко обала Срема и Баната. То је место на ком можете да сагледате Београд и зашто је град настао баш ту.

„Закон о културним добрима и све међународне конвенције у области културног наслеђа којих је Србија потписница не би дозвољавале такву интервенцију", додаје.

Радомир Лазић прича за ББЦ да се градњи противе и због тога што ће стубови жичаре надвисивати коте Калемегдана и заклањати поглед на њега и са њега.

Архитекта Нада Јелић, која се налази у тиму пројектаната гондоле, рекла је на недавно одржаној јавној расправи о студији утицаја пројекта на животну средину да се графички приказ стубова налази у Плану детаљне регулације, као и да стубови неће угрозити историјске визуре Београдске тврђаве.

Политичко питање?

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је да је изградња гондоле била предвиђена још 1921. године и према том плану требало је да иде директно у тврђаву, што сада није случај.

„Најстарије тврђаве у Европи и свету, попут Салцбурга, Сан Марина, Јерусалима, имају гондолу као решење за брзо повезивање делова града па ће тако и наша гондола бити још један начин на који ће се повезати Нови Београд са Старим градом", изјавио је недавно Весић гостујући на ТВ Прва.

Он је у интервјуу за ТВ Пинк, критике на рачун изградње гондоле назвао „политичким питањем".

„Нажалост, гондола је постала политичко питање где сви они који покушавају да зауставе развој града и бацају се пред багере на Топличином венцу, сада мисле да ће заустављањем радова на гондоли добити неки политички поен" рекао је Весић гостујући на телевизији Пинк.

Колико све то кошта?

Вредност целог пројекта је око 1,8 милијарди динара, од чега ће 600 милиона обезбедити град, а остатак Министарство туризма.

Траса гондоле ће, према пројекту, бити дуга један километар и имаће 25 кабина и могућност да превезе три хиљаде путника за један сат.

Медији су писали да се већ зна колико ће вожња коштати - око 2,5 евра за децу, односно око 3,6 евра за одрасле.

Светски тренд

Овакав вид туристичке понуде постоји у бројним светским престоницама попут Рија де Женеира, Лисабона, Берлина, Барселоне.

Имају је и Скопље, Дубровник и Сарајево.

Како је за медије изјавио директор Скијалишта Србије Дејан Ћика искуства тих градова су веома позитивна, а интересовање туриста је огромно.

„Када видите редове испред продајних места за куповину карата за вожњу гондолом у било ком граду који је има, довољно вам говори", рекао је.

ББЦ је контактирао Скијалишта Србије у вези са овим пројектом, али до настанка овог текста нисмо добили никакав одговор.

Радомир Лазић тврди да простор између Калемегдана и Ушћа није добро место за градњу годноле.

„Жичаре се праве на оним местима које имају велики успон или пад, да људи могу лакше и брже да превазиђу велику висинску разлику.

„Занимљиво је да ова жичара прво мора да иде горе, па се онда спушта на Ушће", каже.

Осим на референдуму, грађани су пре неколико дана почели да се изјашњавају о градњи гондоле и потписивањем петиције против радова. Петицију су покренули активисти Грађанског демократског форума, Странке модерне Србије и Толеранције Србије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]