'Командири су наређивали погубљења наших сабораца': Руски војници за ББЦ

Упозорење: У тексту су детаљи о екстремном насиљу и помињање самоубистава

Четворица руских војника обелоданила су ужасе и суровости борбених услова на руској страни фронта у Украјини, док су двојица њих рекла за ББЦ да су видела како су војници погубљени на лицу места због одбијања да изврше наређења.

Један од њих је испричао екипи документарног филма да је видео како је војник био погубљен по наређењу командира, проглашеним „херојем Русије“ 2024. године.

„Видео сам то на само два-три метра од мене... клик, клак, банг“, рекао је он.

Други војник из различите јединице каже да је видео како је његов командир лично упуцао четворицу људи.

„Познавао сам их. „Сећам се да је један од њих урлао: 'Не пуцајте, урадићу све што треба!'“, рекао је за погубљене војнике.

Један од њих каже и да је видео 20 тела сабораца како леже у јами након што су их другови „анулирали“.

Израз „анулирати“ је руски војни жаргон за ликвидацију властитог војника.

У документарцу Нулта црта: Иза кулиса руског рата, ови људи детаљно описују како су били мучени зато што су одбили да учествују у нападима које описују као на ивици самоубилачких мисија.

Руска војска назива те нападе „олујама меса“, док се мушкарци у таласима шаљу без прекида преко прве линија фронта да би покушали да изморе украјинске снаге.

Први пут су, верује ББЦ, руски војници са фронта званично тврдили да су присуствовали наређењима командира да буду погубљени њихови властити људи.

Један од тих људи, чији је посао био да идентификује и пребројава мртве војнике, показао је детаљне спискове на којима се види да је он једини преживели из групе од 79 људи са којима је мобилисан.

Зато што је одбио да иде на прву линију фронта, каже да је био мучен и да су мокрили по њему.

Друге из његове јединице који су такође одбили наређења мучили су електрошоковима, изгладњивали, а потом их присиљавали да учествују у олујама меса ненаоружани, каже он.

Четворица људи, који су у бекству, причали су нам о ужасима којима су присуствовали на неоткривеној локацији изван Русије.

Скоро сваки отпор инвазији председника Владимира Путина на Украјину гуши се у Русији.

Москва не објављује званични број жртава, али британско Министарство одбране каже да је од почетка инвазије 24. фебруара 2022. године погинуло или рањено више од 1,2 милиона припадника руских војника.

Руска влада каже да њене оружане снаге „оперишу уз крајњу суздржаност, колико год да је то могуће у условима сукоба високог интензитета, опходећи се према властитом особљу са максималном увиђавношћу.“

„Информације које су тичу наводних кршења прописа и злочина се прописно истражују“, додаје се.

„Не можемо независно да потврдимо тачност или аутентичност информација које сте нам пренели“, кажу из руске владе.

Детаљна сведочанства из прве руке све четворице потврђују и извештаје о одсуству реда и закона на руској линији фронта.

Иља, војник који је идентификовао и пребројавао мртве, један је од људи који кажу да су видели како су командири убили њихове саборце.

Пре рата, овај 35-годишњак је предавао деци са специјалним потребама и аутизмом у Кунгуру, у Уралским планинама.

Потом се у мају 2024. године полиција појавила на прагу његове родитељске куће и рекла му да је позван у војску.

Био је мобилисан заједно са још 78 других људи у регрутном центру у граду Перму, прича.

„Скоро сви су били пијани“, каже он.

„Напред у бој! Ухватићемо Зеленског и побошћемо нашу заставу!“, сећа се како су они викали.

„Гледао сам их и мислио: 'Како сам завршио овде?' Био сам много уплашен.“

По доласку у Украјину, Иља каже да је већина тих људи била одмах послата директно на фронт.

Каже да није желео да пуца ни у кога нити да било кога убије и да је завршио на командном положају.

Услов су тамо били сурови и каже да је видео како је командир упуцао четворицу људи из непосредне близине - једног у Пантелеимонивки, а тројицу у Новоазовску, оба у Доњецку под руском окупацијом у источној Украјини - зато што су побегли са фронта и одбили да се на њега врате.

„Најтужније од свега је што сам их познавао.

„Сећам се да је један од њих вриштао: 'Не пуцајте, урадићу све!', али га је командир ипак 'анулирао'“, каже Иља.

'Анулирање' се обично спроводи као казна за одбијање да се изврши наређење и служи као средство застрашивања других који можда размишљају да учине то исто, рекао нам је он.

„Ваша судбина је зависила од вашег командира.

„Командир је био на радио вези и говорио: 'Анулирај овог, анулирај оног'“, каже Иља.

Погубљења војника који су одбили да изврше наређење није било ограничено само на Иљину јединицу.

„Наравно да убијају властите људе. То је нормално“, каже Дима.

Пре рата, овај 34-годишњак је живео са женом и ћерком, и радио у Москви као мајстор за поправку веш машина.

У октобру 2022. године, он каже да је често мењао послове кад га је позвала група полицајаца.

„Само су ми прегледали пасош, урадили нешто на лаптопу и рекли ми: 'Ако не будеш ишао у војску, ићи ћеш у затвор'“, присећа се он на енглеском.

Дима каже да није желео никога да убије тако да се, упркос томе што није имао претходног медицинског искуства, придружио болничарској јединици.

Касније је пребачен у бригаду у којој је морао да евакуише војнике са фронта.

Ту је, у 25. бригади, Дима, како сам каже, видео да су његови саборци били погубљени по наређењу његовог командира.

„Видео сам то на само два-три метра од мене.

„Чисто убиство, само клик, клак, банг. То није серија, није филм, то је био стваран живот“, каже он.

Димин командир Алексеј Ксенофонтов је био одликован Златном звездом, највећим државним орденом, и проглашен „херојем Русије“ 2024. године.

Али Ксенофонтова су осудиле породице људи који су страдали у његовој јединици.

У заједничком писму из јануара 2025, они су се обратили директно Путину да провери оптужбе за бруталност у његовој јединици.

„Они су бранили домовину са чашћу и поносом!!!

„Али заправо су се нашли у банди тих командира, који су добијали одликовања за десетине хиљада мртвих и несталих“, пише у писму.

„И они настављају да истребљују наше људе! Осећају се недодирљиво!“.

Дима назива Ксенофонтова „кољачем“.

„Издао је превише наређења за убијање војника, превише је крви на његовим рукама, превише.“

Дима је описао и да је видео тела 20 људи, који су стигли у његову базу претходне ноћи, како леже у јами након што су били побијени.

Он каже да је разговарао са неколицином њих, сви бивши затвореници, пре него што је видео како их одводе негде наредног јутра.

Зато што је био болничар, мртви су били редовно пријављивани Дими, и он каже да су га обавестили да су ови људи убијени на лицу места од командира и да су им одузете њихове кредитне картице.

„Донели су нам двадесеторицу момака. Само су им узели кредитне картице и убили их“, присећа се он.

„Није проблем некога отписати. Само саставите извештај.“

Дима каже да му је било речено да су кредитне картице одузели командири.

Екипа документарног филма ББЦ-ја разговарала је са још једним бившим војником - официром вишег чина, који каже да је служио у руској војсци последњих 17 година.

Овај бивши официр, кога нећемо именовати, каже да је разговарао са човеком који је помогао у убиству групе официра са високим чином.

Тај човек каже да је био део „одреда за ликвидацију послатог да докрајчи потенцијалне преживеле“, присећа се бивши официр.

„Никад нисам видео ништа слично томе током читаве моје дугогодишње службе.“

Сва четворица су нам испричала у експлицитним детаљима за мисије стравичних олуја меса које су део шире руске војне тактике „машине за млевење меса“ на украјинским бојиштима.

Олује су толико смртоносне да се пореде са самоубилачким мисијама.

„Виђао сам командире како шаљу талас људи за таласом, засипајући Украјинце људима као месом, да би им понестало муниције и дронова, и онда да би следећи талас постигао њихов циљ“, каже други бивши војник Денис.

Свакога дана 2025. године, процењује се да је гинуло или било рањено између 900 и 1.500 Руса у Украјини, према британском Министарству одбране.

Дима објашњава како олуја функционише у пракси.

„Пошаљете тројицу момака, а потом пошаљете још тројицу.

„Ако то није успело, пошаљете их 10. А ако није успело са 10, пошаљете их 50“, каже он.

„На крају ћете се пробити. То је војничка логика.

„Имали смо 200 мртвих за три дана.

„Сломили су нас током прве олује меса нашег пука, наш пук је био уништен за само три дана“, каже он.

Дима нам потом показује видео снимак, постављен на друштвене мреже у октобру 2023. године, мајки и жена мушкараца убијених у његовој јединици који су критиковали огромне губитке.

Једна жена може да се чује како говори: „Наши људи су добили наређење да пођу у продор наоружани само аутоматима и лопатама.“

Друга каже: „Било је стравичних губитака. Наши људи су били поклани.“

Они који нису убијени зато што су одбили да учествују у олуји обично се суочавају са страшним и дехуманизујућим последицама, каже Иља.

Показује нам снимак са Телеграма људи из његове јединице у Пантелеимонивки у Доњецку.

„Нахранимо животиње“, каже један човек, пре него што дигне поклопац да би показао тројицу људи који чуче у јами.

„Ох, да ли сте гладни? Желите да будете нахрањени?“, пита човек који снима, пре него што један од мушкараца дигне главу и климне, испруживши руке док му сипају суве житарице у јаму.

„Гледај како само ждере“, каже човек који снима, док човек у јами једе житарице.

Неки људи би били „изгладњивани данима“ и ударани електрошоковима, каже Иља, пре него што их пошаљу у олују меса ненаоружане.

Њега су мучили, каже, пошто је одбио да учествује у једној олуји.

„Везали су ме за дрво, ударили ме палицом неколико пута и прислонили ми пушку уз главу.“

„Не знам како то да кажем, али онда су почели да се празне на мени.

„Командир је свима рекао: 'Имамо нови тоалет'. Био сам тамо везан пола дана.“

Када су га одвезали, Иља је покушао се убије.

Денис, који каже да је једном у тајности донео храну и воду војницима у јами, показује екипи документарца снимак оптуженог дезертера док мокре по њему.

ББЦ то није успео независно да потврди.

„То је понижавање части и достојанства особе. У руској војсци је то постала норма“, каже 27-годишњи Денис.

„То је незаконито, али нико се за то не кажњава.

„Напротив, момци се охрабрују да то раде.“

Денис нам показује и фотографију за коју каже да је настала недуго након што му је један од надређених избио два предња зуба, зато што је рекао да не жели да иде у потрагу за несталим дроном.

„Ужасно је, морао сам то да истрпим.“

Дима је на крају био унапређен, упркос томе што је рекао да не жели да постане официр.

Показује нам фотографију церемоније на којој је био постављен на дужност.

После унапређења, није слао његове људе у олује меса, каже он.

„Одбио сам то да радим. Лично нисам морао да идем у јуриш, али напросто нисам могао да им издам то наређење.

То је довело до тога да га је ухапсила војна полиција и одвела га у Заитсеву, у пољски затвор, каже Дима.

„Тамо су ме мучили електрошоковима“, присећа се он, додавши да се од снаге првог шока унередио.

Био је мучен сваки дан 72 узастопна дана, каже он.

„Само те мучи, сваког дана са безизражајним лицем.

„Без било какве емоције, то је сулудо“, каже он, говорећи о његовим мучитељима.

Сви људи са којима смо разговарали сада су изван Русије, али имају менталне ожиљке са фронта у Украјини.

„Сањам шуму пуну мртвих тела, смрвљене људе са лицима, са прљавим белим устима пуним крви.

„Мирис... не постоји мирис, само укус“, каже Дима.

„Ја сам криминалац и никога није брига - мој злочин је само то што не желим да убијам“, каже он.

„У руској војсци има превише људи који не желе овај рат, који мрзе командире, који мрзе Путина, који мрзе наш систем, и они морају да нас сломе.“

Иља каже да воли своју земљу, „али не и оно што јој је Путин урадио“.

„Они тамо могу да сломе свакога, небитно је да ли сте јаки или не.“

„Замало су и мене сломили, али нису до краја.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk