Избори 2022, Србија и Хрватска: Од Можемо до Морамо - „зелена левица" као нова политичка опција региона

Када су у изборној ноћи објављени прелиминарни резултати парламентарних и београдских избора, у штабу коалиције Морамо чула се песма.

„Морамо овде живот да живимо заједно, градом да увек ходамо поносно, пуним плућима дишемо дубоко", певали су насмејани представници те коалиције пред камерама.

Коалиција Морамо - чији су носиоци Не давимо Београд, Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте и Заједно за Србију Небојше Зеленовића - први пут је изашла на парламентарне изборе и добила гласове који им обезбеђују 12 народних посланика, уз 13 одборника у Скупштини града Београда.

„Сматрам да је то добар почетак промена, али и велико признање за све што смо радили", каже за ББЦ на српском Добрица Веселиновић, лидер покрета Не давимо Београд.

„Сигуран сам да ћемо у наредном периоду показати да политика може другачије да изгледа", додаје.

Коалиција која себе описује као „зелено-леву" овакав резултат остварила је на изборима у којима се Србија „драматично померила удесно", како је председник Александар Вучић рекао после убедљиве победе и освајања другог мандата.

У парламент су ушле три десничарске опције - Нада, Двери и Заветници.

„Србија јесте отишла удесно када је реч о питањима идентитета и националним питањима, а Морамо је на потпуно другој страни и њихов резултат из те перспективе јесте успех", каже Душан Спасојевић са Факултета политичких наука.

На уласку у институције међу првима им је честитао Томислав Томашевић, градоначелник Загреба и један од лидера коалиције Можемо, која блиско сарађује са Морамо и Не давимо Београд.

Коалиција Можемо, која такође заступа „зелено-леву" политику, последњих година остварила је велике успехе у Хрватској - на парламентарним изборима 2020. освојили су седам одсто гласова, да би годину дана касније преузели власт у Загребу.

„Ми смо нове политичке снаге са другачијим склопом вредности - демократију не видимо као препреку у остваривању политичких интереса, већ као основу свега", каже Сандра Бенчић из Можемо.

Зоран Пусић, председник Градског одбора за људска права у Загребу, који дуго прати политике Србије и Хрватске, каже да Хрватска има „велико социјалдемократско бирачко тело", али које је често разочарано традиционалним политичким опцијама.

„Често имају осећај да су сви исти - чак и они којима верују праве компромисе, па зарад краткорочних интереса и останка на власти покушавају да привуку гласове деснице."

„Мислим да се ситуација прилично добро може осликати и у Србији, није велика разлика", додаје.

Погледајте видео: Како је протекло гласање у дијаспори - приче из Немачке и Велике Британије

Морамо: Случај Србија

„Чији град? Наш град", орило се сваки пут београдским улицама током многобројних протеста покрета Не давимо Београд.

Реч је о покрету насталом 2014. године, а који је управо на тај начин постао препознатљив - по скуповима против пројекта Београд на води, истицању урбанистичких проблема у главном граду и низу еколошких протеста, пре свега због загађења ваздуха у Београду.

Велики протести против изградње рудника Рио Тинто довели су до уједињења београдског покрета са Еколошким устанком - покретом познатим по заустављању изградње мини-хидроелектрана на Старој планини - и странком Заједно за Србију Небојше Зеленовића, дугогодишњег градоначелника Шапца.

Истраживања су у августу 2021. године показивала да су еколошки проблеми добили политички значај у Србији.

Тако је политичко море Србије позеленело и настаје Морамо као „зелено лева опција".

На парламентарним изборима освојили су 4,62 одсто гласова, а у главном граду нешто више од десет, што у пракси значи да ће имати представнике на оба нивоа законодавне власти.

„То им доноси институционалне позиције, финансирање, као и платформу са које могу даље да граде позицију", сматра Спасојевић.

Добрица Веселиновић је у првом обраћању током изборне ноћи прелиминарне резултате назвао „праскозорјем новог политичког доба".

Како наводи, реч је о новом приступу политици који је људима потребан, што се видело и по резултатима Можемо у Загребу.

„Мислим да Не давимо Београд и Морамо то представља - људе који никада до сада нису били на функцијама, а годинама су се борили против разних неправди", истиче Веселиновић.

Политиколог Спасојевић сматра да се због резултата Морамо не може тврдити да је дошло до „темељне промене на политичкој сцени", али да јесте „створено нешто ново".

Због тога улазак Морамо у институције види као посебан успех.

„Креирали су позицију која до сада није постојала - нису наследили Демократску странку, Либерално демократску партију или нешто слично.

„Једноставно су направили нешто ново и показали да постоји публика за ту позицију", истиче.

Улазак у парламент, додаје, значи да ће их грађани „у пуном смислу упознати, јер многи и даље вероватно не знају ко су они и шта хоће".

Ипак, Спасојевић сматра да је пред Морамо и доста неизвесности, као и да пре свега морају да „креирају јасну идеолошку позицију".

„Не треба занемарити да је реч о коалицији три организације и да је дискутабилно како ће они радити у институцијама и какви ће бити њихови односи - то су све велика питања."

Сандра Бенчић додаје да је успех Можемо посебно значајан имајући у виду „велику гужву на радикалној десници" у Србији.

„То су странке закуцане у прошлости, а које имају подршку само зато што (председник Србије Александар) Вучић држи Србију у тешкој медијској блокади.

„Али постоји јак део прогресивне Србије који може боље и који бира будућност, не прошлост", наводи посланица коалиције Можемо у хрватском Сабору.

Како каже, Морамо ће кроз борбу у парламенту има шансу да „покаже шта је зелена левица", што ће им донети „јачи момент на следећим изборима".

Можемо: Случај Хрватска

Током изборне кампање за опште изборе у Србији 3. априла, у Београд је свратила и Бенчић.

„Били смо пре месец и нешто дана колеге и ја како бисмо дали подршку коалицији Морамо", наводи.

Бенчић је место у Сабору резервисала на парламентарним изборима 2020. године, када су представници њене коалиције први пут тамо крочили.

Међу њима је тада био и Томислав Томашевић, који ће годину дана касније убедљиво победити Мирослава Шкора - представника деснице - у трци за градоначелника Загреба.

У другом кругу Томашевић је добио чак 63, 87 одсто гласова, иако је коалиција Можемо основана тек 2019. године.

Како је онда дошло до тако брзог успона?

Пусић један од разлога за то види у разочараности бирача.

Како наводи, Социјалдемократска партија (СДП) - из чијих редова долази Зоран Милановић, председник Хрватске - често је губила изборе, иако Хрватска има бираче који могу за њих да гласају.

Зашто то онда нису радили?

Зато што је СДП, сматра Пусић, сваки пут непосредно пред изборе покушавала да привуче гласове са деснице, често и екстремне.

„Дакле, они нису губили од Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) - из чијих редова долази Андреј Пленковић, премијер Хрватске - него од властитих бирача који су били разочарани, па су током изборног дана остали код куће."

Управо је то један од разлога популарности нових покрета попут Можемо и Морамо, сматра Пусић.

„Политичарима останак на власти буде важније од принципа због којих су људи гласали за њих и управо због тога бирачи следећи пут на изборима остану код куће", сматра.

Међутим, Пусић наводи да је на локалне изборе у Загребу 2021. године утицало још нешто - смрт Милана Бандића, дугогодишњег градоначелника.

Бандић је на челу хрватске престонице био од 2005. до 2021. године, када је преминуо.

„Био је популиста и привукао би многе гласаче да је био ту, тако да је тешко рећи како би ти избори у том случају изгледали", сматра Пусић.

Он истиче да је период Бандићеве власти био на све лошијем гласу због бројних афера, тако да је глас за Можемо уједно био и „антикорупцијски глас".

„Све је то анимирало људе да изађу на изборе", истиче.

И Спасојевић као један од разлога успеха Можемо види у „дуготрајној кризи социјалдемократа", а истиче и да у Србији постоји „криза традиционалних опозиционих партија".

„Додуше, коалиција Можемо се ослонила на претходни талас, кад се појавио Живи зид појавио, тако да им је на неки начин био припремљен терен, али су га много боље искористили од њих", наводи.

Живи зид је популистичка политичка странка у Хрватској, која је велику пажњу стекла на председничким изборима 2014. године.

Тада је Иван Велибор Синчић, њихов кандидат за председника, завршио трећи, одмах иза Ива Јосиповића и Колинде Грабар Китаровић, која је однела победу у другом кругу.

Живи зид данас нема значајну политичку подршку у Хрватској.

Погледајте видео: Како је нови председник Чилеа донео славу једном хрватском острву

Какви су домети Можемо и Морамо

Ехо београдских избора не јењава ни неколико дана по затварања биралишта.

Опозиција је у први мах веровала да има већину за смену владајуће коалиције Српске напредне странке (СНС) и Социјалистичке партије Србије (СПС), оптужујући их за бројне неправилности приликом гласања.

Према резултатима Градске изборне комисије, СНС има 48 мандата у Скупштини града, а СПС осам, што би им у теорији било довољно за минималних 56 одборника.

Та тесна већина донела би им власт у Скупштини Београда, која има 110 одборника - а од којих ће бити и 13 људи из Морамо.

Веселиновић каже да је „пун енергије и оптимизма" по питању политичке будућности.

„Многи су мислили да промене у Загребу нису могуће, па су колеге из Можемо показале супротно", истиче.

„Знам да ћемо тек да растемо и заједно са грађанима да мењамо приоритете у политици - тек ћемо у наредном периоду кренути да радимо и градимо бољу будућност за све", додаје.

Спасојевић сматра да и Можемо и Морамо „сигурно да могу" донети промене.

„У Хрватској се та промена и десила", истиче.

„Чак и да на следећим изборима они упадну у кризу, направили су огроман резултат и та победа у Загребу је заиста била величанствена", додаје.

Када је реч о коалицији Морамо, каже, ово је почетак неке нове позиције.

„Али много је лакше странкама које су у парламенту да у парламенту и остану.

„Видећемо колико ће расти - има ту доста шанси, али и дилема, тако да ће свакако бити занимљиво у наредним месецима."

Сандра Бенчић се за то време спрема за даљу сарадњу Морамо и Можемо.

Како наводи, њихове две политичке опције представљају „трансформацију из дуготрајног периода политичке и друштвене стагнације у Хрватској и Србији, а којима су се политичке елите противиле".

„Сарађујемо, размењујемо признања, искуства и међусобно шаљемо политичку подршку, већ видим да ће та сарадња убудуће бити још већа и на парламентарном нивоу.

„И ми и они смо сада парламентарне странке", истиче.

Погледајте видео: Све што нисте могли да видите у изборној ноћи

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]