Избори у Србији: Први пут са младима на изборе у Србији - да ли заиста „иде глас"

После првог дана школе, првог контролног теста (и првог кеца), па онда прве љубави и првог положеног испита, млади рођени 2002. 2003. и 2004. године на изборима у априлу могли би први пут и да гласају.

Један од њих је Ђорђе Стојановић из Врања - има 19 година, студира на Факултету организационих наука и каже да једва чека изборе.

„На изборима имамо прилику да одредимо како ће наше наредне четири године да изгледају, да утичемо на доношење одлуке", наводи Стојановић.

Парламентарни, председнички и локални избори у Србији заказани су за 3. април, али је питање колико ће Стојановићевих вршњака тог дана изаћи на биралишта.

Истраживање Кровне организације младих (КОМС) показује да су млади слабо заинтересовани за политику, као и да не верују баш много у себе.

На пример, више две трећине младих у Србији сматра да уопште нема утицај на политичке процесе, као и да се на политичке одлуке може утицати само кроз партије.

„У принципу, мишљење младих о политици јесте можда пежоративније него што би требало", каже за ББЦ на српском Миљана Пејић из КОМС-а.

„Институције и партије углавном виде као нешто прљаво, где ће и они да се упрљају ако се укључе", додаје.

Поред тога, наводи, ретко када се са младима прича о могућностима учешћа у политици.

„Из те позиције незнања, а онда и неразумевања како све то функционише, имамо ситуацију да је младима политика страна и далека", сматра Пејић.

Међутим, то не значи да су млади и аполитични.

Ерик Горди, професор на Универзитетском колеџу у Лондону, сматра да су млади веома заинтересовани за „савремена питања и вредности", попут једнакости и правде.

„Али услов да би их занимала политика јесте да политика пре свега постоји - они су политични, само на другачији начин, не виде политику у политичким институцијама", каже кратко.

За то време међу млађима има и оних који покушавају да нешто промене.

Један од примера је кампања „Иде глас", а чији је циљ већа излазност на изборима 3. априла.

„Иде гас, иде гас - млади данас за све говоре да иде гас, зашто онда да не иде и глас", каже Дејана Стошић, активисткиња кампање.

„Иде гас" је поштапалица из сленга, произашла из треп супкултуре, а користи се као мотивација и „ложење" - нешто попут „идемо, бре".

„Не иде гас, док не оде глас", додаје Стошић уз осмех.

О аполитичности међу младима

„Ово срце бубња вечни там-там отпора", пише црним словима на великом зеленом папиру.

Стихови Ђорђа Балашевића налазе се у рукама смеђокосе девојке која стоји насред ауто-пута кроз Београд.

Зове се Ања Пантић, студенткиња је психологије, има 20 година и са пријатељима изашла на прву блокаду саобраћајница у знак протеста против рудника компаније Рио Тинто.

„Дошла сам јер сматрам да је природа нешто најважније што имамо и једино што још можемо да заштитимо - пробаћемо заједничким снагама да нешто урадимо", рекла је Пантић за ББЦ.

„Овакве акције могу да успеју, али морамо да будемо упорни и истрајни", додала је.

Наредних месеци на улицама Београда и других градова широм Србије често се протестовало због најаве изградње рудника литијума у западној Србији.

На тим скуповима је био велики број младих људи, а саговорници ББЦ-ја управо такве протесте истичу као један од доказа да њихова генерација није потпуно аполитична.

„То је тренутак на који сам најпоноснији - показали смо да ћемо рећи нешто и побунити се ако нам нешто смета", наводи Ђорђе Стојановић.

Како каже, проценат младих који се укључује у политику и учествује на изборима и даље је мали, али „евидентно има оних који желе да се боре".

Аница Стаменковић из Ћићевца, која исто има 19 година, сматра да су млади начелно заинтересовани за политику.

„Међутим, многи имају проблем око слике шта је заправо политика", наводи Стаменковић.

„Углавном су им странке прва асоцијација, а око њих не желе да се изјасне и оне их уопште не интересују", додаје.

Све то показују и бројке.

Тешко да би нека политичка институција положила школску годину, ако би млади имали улоге професора, показује истраживање КОМС-а.

Оцене је давало 1.280 људи од 15 до 30 година и ђаци понављачи би пре свега били народни посланици (просек 1,3), а онда и Народна скупштина (просек 1,4).

Исто истраживање показало је да мање од трећине младих редовно гласа, док чак 40 одсто никада није убацило листић у гласачку кутију.

Погледајте видео - да ли живимо боље или лошије него пре претходних избора

Зашто млади не гласају?

Зато што млади политику виде као „контаминирану област", изјавила је раније за ББЦ на српском Ирис Жежељ, социјална психолошкиња.

„С друге стране, спремни су да се волонтерски ангажују за различите циљеве - очување животне средине, заштиту права животиња, промоцију науке", навела је.

„Дакле, бирају да се држе подаље од политике, али и даље имају жељу да поправе свет".

Ерик Горди такође сматра да „само делује да су млади аполитични".

Како каже, проблем је у „стању политичке сцене", која је слична у свим земљама бивше Југославије.

„Нема политичког садржаја који би некога додатно занимао", каже Горди.

„Чак је и разлика између власти и опозиције мала - велики број људи је убеђен да би се опозиција после победе на изборима понашала потпуно исто власт", додаје.

Такође, како наводи, нигде у региону нема суштинске дебате.

„Све странке су само мреже које за грађане чине услуге, а заузврат добијају гласове", истиче.

„А проблем је и што већина младих широм региона не види никакву будућност у земљи у којој живе."

Миљана Пејић из КОМС-а се у тражењу решења за то питање опет позива на бројке.

„У извештају о потребама младих се види да 85 одсто њих сматра да не може да утиче на политичке одлуке", каже.

„Отуд и недостатак мотивације да се у већој мери укључују у демократске процесе."

Међутим, били су активни на појединим протестима, који су „механизам који највише одговара њима и њиховим потребама", сматра Пејић.

„Због питања екологије се, на пример, веома велики број младих окупља", каже.

Пејић сматра и да је проблем то што млади кроз формално образовање не уче како да учествују у јавним процесима, као и да је велико питање ко им се заправо обраћа.

Дејана Стошић из кампање „Иде глас" сматра и да политичке странке не раде довољно на привлачењу младих.

„Млади су показали да их политика не занима, па самим тим ни странке немају програм за њих, нити им се обраћају на адекватан начин - ако им се уопште и обраћају", наводи Стошић.

„Оног тренутка када млади покажу да је и наш глас битан, онда ћемо постати битни свим политичким актерима", додаје.

Ко се у овој изборној кампањи обраћа младима, на који начин и којим каналима, здушно прате у КОМС-у.

Пејић наводи да у броју порука предњаче Патриотски блок, листа Заједно можемо све Александра Вучића, а потом листа Уједињени за победу Србије.

„Неке теме су сада посебно искочиле у односу на изборе 2020. године, попут стамбеног питања, које је заступљено на свим листама", наводи Пејић.

„А ту су као и раније питања запошљавања, образовања и одласка младих из Србије", додаје.

Нада се, каже, да ће на изборима већи број младих искористити бирачко право.

Међутим, Горди није оптимистичан.

„Рекао бих да нису велике могућности да се преокрене тренд опадања интересовања за политику у класичном смислу, а који постоји у читавом свету", наводи.

Млади су, сматра, одавно закључили да „приче политичара из читавог региона, који су на истим функцијама већ 30 година, немају никакве везе са њиховим животима".

Погледајте видео: Како је пандемија вируса корона променила сексуалне навике младих

Да ли ће млади изаћи на изборе?

Исидора Мартаћ такође има 19 година, долази из Рашке, бруцошкиња је на Математичком факултету и 3. априла ће такође први пут убацити гласачки листић у кутију.

„Имала сам периоде када ме политика није занимала и када просто нисам желела да улазим у те воде, али се то временом променило", наводи.

Мартаћ сматра да млади до сада нису били заинтересовани да размишљају о начину на који гласом на изборима могу да допринесу друштву.

„Није се довољно говорило о њима и никада нису видели разлог да гласају", наводи.

Међутим, како каже, утисак јој је да се повећао број младих који прати изборну кампању.

„Када разговарам са вршњацима и другим студентима, видим да су више заинтересовани и да мисле да је време да гласају", истиче Мартаћ.

„Мислим да је дошао период у којем су млади у том неком назови фазону 'ајде да пробам и видим да ли ће се нешто променити'", додаје.

Оптимистична је по питању гласања младих је Аница Стаменковић из Ћићевца, иначе студенткиња Правног факултета у Београду.

„Верујем да су се млади пробудили и да су једноставно решили да изађу на изборе", наводи.

Стаменковић за себе каже да „веома заинтересована за политику, посебно омладинску и ствари које утичу на младе".

„Млади нису заинтересовани зато што су неколико пута покушали да гласају - или се ништа није десило или доносиоци одлука нису били отворени за сарадњу", додаје.

Ђорђе Стојановић сматра да млади у његовом окружењу у све већој мери постају свесни колико су избори и политика битни за њих.

„Колико год деловало да један глас не може ништа да промени, није тако - свака промена креће од нас као појединаца," каже Стојановић.

Он зато могућност гласања на изборима назива правом, али и „моралном одговорношћу".

Иде глас

Број младих који ће 3. априла убацити изборни листић у кутију могла би да промени кампања „Иде глас", у којој су се највише ангажовали управо млади.

Њихови активисти месецима у Београду иду од врата до врата са поруком „изађи и гласај", а активни су и на друштвеним мрежама.

„Нас не занима ко ће за кога да гласа, већ само да што већи проценат људи без обзира на године искористи право гласа", каже двадесеттрогодишња Дејана Стошић.

„Излазак на изборе је најмања ствар коју свако од нас може да уради за наше друштво и државу", додаје.

Како наводе, у пројекту је учествовало више од стотину младих активисткиња и активисткиња.

Често се може чути да су млади су најгори и незаинтересовани, сматра Мила Јовановић из кампање „Иде глас".

„Ми смо на овај начин показали да су млади и те како заинтересовани за политичке процесе и политичку партиципацију", наводи.

Њихови волонтери, истиче, разговарали су са грађанима свих београдских општина „о томе како се живи, са којим проблемима се сусрећу, зашто гласају или не гласају".

Једна од њих је Милица Митровић, апсолвенткиња на Правном факултету, која има 23 године.

„Мислим да младе само бије глас да су аполитични - нико се није потрудио да им приближи политику, све се врти у кругу којем не могу да прикључе", сматра Митровић.

„И све се своди на компликоване, штуре, рогобатне и старомодне поруке на телевизији, које младе никада неће заинтересовати", додаје.

За кога би млади гласали?

Шта би се десило ако би могли да бирају идеалног кандидата?

Колико та особа има година? Којим темама се бави? Да ли је важан пол и то како се облачи?

Одговори младих саговорника ББЦ-ја на српском су углавном слични.

Исидора Мартаћ наводи да је младима потребна особа која би се бавила „свим актуелностима и темама важним за државу", док Аница Стаменковић жели „особу која им нуди решење за њихове проблеме".

Пол и године никоме нису били битни.

„Мислим да је то занемарљив тренутак - може да буде било ко, али важно је да буде неко ко делује да је из народа, да не прича људима са висине", каже Ђорђе Стојановић.

А којим темама би требало да се бави?

Млади саговорници ББЦ-ја опет истичу углавном исте ствари - пре свега екологију.

„Приметила смо да је пројекат Рио Тинто изазвао велику реакцију међу мојим вршњацима, а ту је и загађење ваздуха", каже Мартаћ.

„Нек каже 'да, ваздух у Београду је међу најзагађенијим на свету', ми ћемо то покушати да решимо", додаје Стаменковић.

Поред екологије, као важне теме истакли су образовање и запошљавање.

„Која је поента да се млади образују, раде на себи и личном развоју, ако то сутра неће да им се исплати, већ ће се послови тражити преко странака", пита се Стаменковић.

Ђорђе Стојановић каже да је „образовању потребно прилагођавање".

„Много се данашња ситуација разлике у односу на пре 20 или 30 година, велики је генерацијски јаз, тако да би требало да се неко тиме позабави".

Ипак, сматра, најважније је да се политичари обраћају младима и причају са њима.

„Али не само 'урадићемо ово или оно', већ нешто конкретније", наводи.

„Потребне су јасне стратегије, јасни планови и неко ко ће да слуша младе - та особа би имала велике шансе."

Погледајте и видео - кратка историја вишестраначја у Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]