Школовање и Балкан: Колико смо (не)образовани

Лука* има 15 година и не зна на коју страну ће се прелити вода уколико пуна чаша стоји код возача аутобуса који мора нагло да закочи.

Ово је један од задатака који су петнаестогодишњаци имали на једном од претходног тестирања Међународног програма процене ученичких постигнућа (ПИСА).

Сваки трећи ученик тог узраста у Србији функционално је неписмен, а за вршњацима из земаља чланица Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) каска више од једне школске године, показали су последњи резултати ПИСА тестирања из 2018. године.

Осим великог броја функционално неписмених, у Србији је и даље велики број људи без икаквог или са основним образовање.

Нешто мање од три одсто становника Србије нема никакво образовање, 11 одсто има непотпуно основно образовање, док школовање после основне школе није наставило око петине становништва.

Зашто је у Србији трећина ученика функционално неписмена и шта то значи?

Према резултатима последњег ПИСА тестирања из 2018. године, чак трећина петнаестогодишњака у Србији функционално је неписмена.

Србија је, према резултатима тог истраживања, испод просека земаља чланица ОЕЦД-а, који га и спроводи.

Од рангираних 79 земаља, заузима 45. место.

Када је о земљама региона реч, на последњем тестирању Србија је била боље рангирана од Босне и Херцеговине (62. место), Црне Горе (52. место), Северне Македоније (67. место) и Косова (75. место), а лошије од Словеније и Хрватске, које су на 21, односно 29. месту.

Док је број функционално неписмених висок, релативно је мали проценат ученика који су на високим и највишим нивоима достигнућа у овим истраживањима, рекла је за ББЦ на српском приликом објављивања резултата 2019. године Драгица Павловић Бабић, ПИСА координаторка у Србији.

Од тада није спроведено ново истраживање, пошто је одложено због пандемије вируса корона.

Овакви резултати су поражавајући, каже педагошкиња Вукица Јовић за ББЦ на српском.

Каже да је ситуација таква зато што је школство у Србији често и даље базирано на репродукцији знања, уместо на учењу за живот и примени стеченог знања у свакодневним активностима.

„ПИСА тест је састављен тако да наша деца не разумеју најбоље, у смислу да су задаци директно повезани са животом и деца не могу да их реше", каже Јовић.

Додаје да образовни систем у Србији пружа широко образовање, али да има и недостатака.

„Чињеница је да још немамо некакав стандард, да и даље ради ко како хоће и онда се доста садржаја базира на репродукцији, односно на знању које није примењиво.

„Ради се често и даље по принципу 'научи за данас', 'држи воду док мајстори оду', а то неко знање не могу да примене деца баш у животу", објашњава Јовић за ББЦ.

У школи се, према њеним речима, и даље често тражи од детета да устане и прича о нечему и да буквално репродукује све чињенице које је научило, а оно их „сутра заборави и то ничему не служи, то није знање".

Јовић ипак додаје да се и то мења.

„Код нас иновације мало тешко и споро улазе у примену, имамо неки отпор према њима, али доста тога се мења", објашњава.

Промене се дешавају, али их често спроводе појединачни васпитачи, учитељи, наставници.

„Децу треба учити кроз игру и до краја четвртог разреда основне школе, до неке 11. године, све треба да им буде повезано са животом и са игром.

„Ја сам присталица Монтесори система образовања у коме деца уче кроз игру и које их оспособљава за живот, а не за оцену."

Монтесори метод је оптималан начин рада са децом од рођења до 14. године.

Заснива се на природним потенцијалима детета за развој, унутрашњој мотивацији, активном учењу, повезивању идеја и стицању функционалног знања.

Оснивачица метода је италијанска педагошкиња Марија Монтесори која се са сарадницима цео живот бавила проучавањем развоја деце.

Оцена није мерило знања и интелигенције

Док је трећина ђака петнаестогодишњака функционално неписмена, све је више ученика одличног успеха.

Србија нема јединствени информациони систем који би евидентирао образовна постигнућа на свим нивоима образовања, од основног до докторских студија.

Према захтеву Унеска, свака земља треба да има систематско вођење евиденције о стању у образовању како би се образовне политике водиле на основу тих сазнања.

У протекле три школске године у осмом разреду 40-45 одсто ученика имало је одличан успех, а чак 14 процената је стекло Вукову диплому, подаци су Српске академије наука и уметности (САНУ) представљеним на прошлогодишњем скупу „Кључни подаци о образовању у Србији".

У публикацији се наводи да је последњих година „дошло до инфлације високих оцена, те оцене нису више валидан показатељ школских постигнућа".

Вукову диплому стичу основци који су кроз цело школовање прошли са одличним успехом, са петицима из свих предмета.

Један од аутора публикације је Иван Ивић, психолог и универзитетски професор у пензији који је цео радни век посветио интелектуалном развоју и способности учења код децe.

У књизи се као кључни налаз наводи податак са ПИСА тестирања из 2018. које се сматра објективним показатељем ђачких постигнућа из математике, природних наука и читање и разумевање разноврсних текстова.

У овој трећој групацији питања, која се сматра најважнијом јер од те вештине зависе у великој мери и други облици учења, показало се да је трећина ученика првог разреда средње школе, функционално неписмено.

„То значи да када читају један текст они могу да схвате отприлике која је општа тема и да извуку појединачне чињенице из тог текста, не могу да разумеју целину поруке и позадину.

„Не могу да повежу то што су прочитали са другим знањима и животним искуствима, тога нема и зато су функционално неписмени", навео је Ивић раније за ББЦ.

„Оцена није мерило интелигенције, већ је оцена мерило уложеног труда у проучавање неке области", каже Вукица Јовић која је докторирала педагогију.

Родитељи, објашњава, врло често грде децу јер су добила један или три, па питају зашто, да ли је дете глупо, и тиме га повређују.

„Не, оцена нема везе са интелигенцијом, само са оним колико су труда уложили у проучавање неког садржаја и то је то.

„Јако је важно да се то зна и деци тако треба олакшати", прича Јовић.

Као добар пример наводи Јапан, у коме ученици до шестог разреда не добијају оцене.

„Немају оцене и ради се само на њиховом функционалном образовању.

„Они у школи немају чистачице, већ деца после наставе среде учионицу, комплетно је орибају, немају никог ни ко ужину припрема, већ то они раде у школи. И то је живот.

„Све друго је мање важно", каже Јовић.

Зашто у Србији и даље има неписмених иако је основно образовање обавезно?

Око 130.000 људи старијих од 10 година у Србији је неписмено, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС), добијени на основу пописа становништва 2011. и последњи пут ажурирани 2017.

Према овој статистици, око 4.500 деце и младих од 10 до 19 година у Србији је неписмено.

Статистика показује и да око 165.000 становника Србије старијих од 15 година није ишло у школу, а да нешто више од 10 одсто становника има недовршену основну школу.

Педагошкиња Јовић каже да ови подаци показују да иако је у Србији основно образовање обавезно, у пракси ипак није тако.

„Кажемо да је основна школа обавезна, а онда видимо да ипак није.

„Треба испитати зашто је тако.

„Требало би да постоји систем који води рачуна о томе да ли су сва деца са седам година кренула у основну школу, ако нису, зашто нису, ко их је спречио у томе", наводи Јовић.

Додаје да у неким деловима Србије и даље деце која служе као радна снага и где се говори да је школа непотребна.

„Нису деца крива, не одлучују она да ли ће кренути у школу, већ родитељи, старатељи, службе социјалне заштите.

„Прво треба да видимо зашто нису пошла у школу, а онда зашто је нека која су пошла нису завршила.

„Ако је основна школа обавезна, треба обавезно и да је заврше тако што ћемо им ми помоћи, не дајући им јединице, него тако што ћемо им на сваки могућ да бар имају основну школу", каже Јовић.

Према подацима РЗС-а, око 21 одсто становника Србије има завршену основну школу, средње образовање има око 49 одсто становника, док више и високо образовање има 5,7, односно 10,6 одсто људи у Србији.

Ови подаци су важни, каже Јовић, да би у будућности слика могла да се промени.

„Што се мене тиче, ја сам заступница тога да је добро прво имати занат у рукама, па тек онда факултетску диплому.

„Свако дете треба прво да оспособимо да сопственим рукама може да заради корицу хлеба и да не зависи ни од кога", објашњава Јовић.

Какво је стање у земљама бивше Југославије?

Док је у Србији око два одсто становника без икакве школске спреме, слична је статистика и у Црној Гори.

Према попису из 2011. године, око два одсто становника Црне Горе, нема никакво образовање, а основну и незавршену основну школу има око 28 становника те земље.

Диплому средње школе има око 52 одсто становника, док је око 17 одсто стекло знање више школе или факултета.

Из исте године су и последњи доступни подаци хрватског Државног завода за статистику.

Без школске спреме тада је било око 2,7 одсто становника Хрватске, док је непотпуно основно образовање имало око седам одсто људи.

Основну школу завршило је око 21 одсто становника те земље, док је средње образовање стекло 52 одсто људи.

У Хрватској је 2011. било око 16 одсто високообразованих.

У земљи је тада живело око 0,8 одсто неписмених људи.

Према попису становништва из 2013. године, у Босни и Херцеговини је било скоро 90.000 неписмених, односно 2,82 одсто, подаци су Агенције за статистику Босне и Херцеговине.

Чак скоро пет одсто становника БиХ нема никакво образовање, док је око девет одсто становника кренуло у основну школу, али је није завршило.

Око петине становништва завршило је основну, а око половине средњу школу.

Диплому више школе или факултета стекло је око 14 одсто становника БиХ.

Резултати ПИСА тестирања показали су да најбољу функционалну писменост имају петнаестогодишњаци из Хрватске и Словеније.

Педагошкиња Јовић објашњава да све земље на Балкану имају сличан систем, јер сви потичемо из ондашње Југославије.

Додаје да се издваја Словенија, која је још давно прилагодила систем потребама стицања функционалног знања, а смањила чисту репродукцију, учење напамет и слично.

„Ми други смо остали у том неком систему како је некада било. Свака земља за себе то прилагођава ту и тамо.

„Сви ћемо на крају изаћи на тај пут, пре или касније, јер то нам је једини пут. Деца су наша будућност и то је нешто чиме треба да се бавимо, али врло озбиљно и одговорно.

„Не површно, од министарства до министарства, од промене до промене министра просвете, него врло одговорно и дуготрајно", каже Јовић.

Закључује да Србија можда мало заостаје за Европом и развијеним земљама, у којима се деца врло рано укључују у школски систем.

„Ми смо ипак земља у развоју, тако да сам ја оптимиста. Биће и овде све како треба", закључује Јовић.

*Лука је измишљен лик како би се илустровали резултати истраживања

Међународни дан образовања обележава се сваке године 24. јануара како би се прославила улога образовања за мир и развој.

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је тај дан Међународним даном образовања 24. јануара 2018. године.

Према подацима Уједињених нација, данас 258 милиона деце и омладине још увек не похађа школу, 617 милиона деце и адолесцената не уме да чита и ради основне математичке операције.

Погледајте и видео о жени која је у 104. години почела да учи прва слова

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]