Oбразовање у Србији: Како тест са кокошком и аспирином одређује колико смо функционално писмени

Кокошка којој треба аспирин - може да одреди колико су петнаестогодишњаци у Србији функционално писмени.

Болесна кока је главни актер једног од питања на ПИСА тесту, који тинејџери широм света решавају, како би се одредило колико оно што су научили у школи умеју да примене у свакодневном животу.

Пример таквог теста је Тамара Илић пронашла на интернету и дала га тринаестогодишњем сину.

Питање, поједностављено, гласи - како на неком форуму на интернету пронаћи информацију о томе да ли кокошки можемо да дамо аспирин када је повредила ногу?

„Звучи мало чудно, као да се подразумева да знате одговор.

„Али, мом сину није било баш најјасније. Одговорио је тачно, али је постављао потпитања, можда и зато што је две године млађи него што тест подразумева", каже Тамара.

На ово, али и друга питања на тесту, чак сваки трећи петнаестогодишњак у Србији одговорио је нетачно, показали су резултати тестирања Међународног програма процене ученичких постигнућа (ПИСА) из 2019.

На 8. септембар, Међународни дан писмености, Нина Тошић, професорка српског језика из Пирота, за ББЦ каже да су овако лоши резултати последица тога што многи „уопште не схватају да наша деца нису мање паметна, већ не разумеју повезаности између, на пример читања лектире и решавања неког проблема".

„Деца би требало да читају школску лектиру да би савладала текст, јер онда сутра могу да науче да разумеју било шта друго што читају.

„О правопису да не говоримо - деца данас не знају ни признаницу за пошту да попуне", каже она.

Питагора и зидање куће

ПИСА тест се попуњава са 15 година, а толико просечно имају они који су у Србији завршили основну школу.

Иако је, према статистици, 85 одсто становништва завршило основну школу, Србија је на ПИСА тесту на 45. месту од укупно 79 земаља.

Резултати говоре да је испод нивоа математичке функционалне писмености 40 одсто ученика, 38 одсто не задовољава минимуме у научној писмености.

„Није довољно само да неко познаје чињенице и процедуре, већ и да зна да их употреби у свакодневном животу, а то је оно што ПИСА тест показује", каже за ББЦ Иван Анић, докторант Природно-математичког факултета и некадашњи члан Управног одбора Математичког института САНУ.

Као један од добрих примера Анић наводи следећи задатак - деци се на ливади зада да поставе темеље куће на бази Питагорине теореме и означе прав угао.

Деца, каже он, обично немају представу какве то везе има једно са другим.

„То је знање које сваки необразовани мајстор зна из праксе, а деца из гимназије не знају да одговоре на питање, иако су одликаши у математици и Питагорина теорема се учи у седмом разреду основне школе", додаје Анић.

Тамара Илић каже да се труди да њен син не учи напамет.

На молбу ББЦ-ија, питала је сина да покаже на ливади прав угао и каже да је знао.

„Није му, искрено, баш било јасно какве то везе има једно са другим.

„Питагора и зидање куће - мислим да је први пут чуо да је то повезано", препричава Тамара.

Ипак, када му је објаснила, каже да „мисли да је био поносан што би знао како да постави темеље куће на основу нечега што му је звучало досадно на часу".

„Верујем да, када би се клинцима у школи давали неки тако практични примери, они би се много више заинтересовали", додаје Тамара.

Велики проблем, каже Анић, за децу преставља рад са подацима, поготово од како сви свакодневно користимо интернет.

„Број података расте невероватном брзином, а само до пре две године се удесетостручио од почетка писане историје", каже он.

Због тога је, објашњава, мање важно да деца знају да постоје неке информације или подаци.

„Најважније да знају шта да раде са њима", додаје.

Кокошка и аспирин - пример из ПИСА теста

Идете да посетите родбину, која се недавно преселила на фарму да узгаја пилиће.

Питате тетку: „Како сте научили да гајите пилиће?".

Она каже:

„Разговарали смо са много људи који узгајају пилиће. И на Интернету постоји много ресурса.

На пример, постоји форум о здрављу кокоши који волим да посећујем.

Недавно ми је било од велике помоћи када ми је једна од кокоши повредила ногу. Показаћу ти преписку."

Теткина питања на форуму гласе:

„Поздрав свима!

Да ли је у реду дати кокоши аспирин?

Има две године и мислим да је повредила ногу.

Не могу да дођем до ветеринара до понедељка, а ветеринар се не јавља на телефон.

Чини се да моја кокошка јако пати.

Желела бих да јој дам нешто да се осећа боље док не одем до ветеринара. Хвала на помоћи".

Једно од питања на које деца треба да одговоре јесте - шта тетка жели да пита на форуму.

Понуђени одговори су:

Учење напамет или решавање проблема

Анић је укључен у рад неколико институција допунског образовања и каже да се деца такмиче у решавању проблема, а не само учењу о њима.

Овај систем почива на тези да није битно шта све од опција имају деца, дигитрон или интернет, већ је једино важно како то искористе.

„Код нас је у школама забрањен и калкулатор, а камо ли коришћење интернета.

„Тако се ставља акценат на најнижа знања, учење напамет, а то није истраживачки приступ учењу већ само пука репродукција", каже он.

Додаје да наставницима не треба да буде циљ да деца буду добра на ПИСА тесту, већ нам је то само „показатељ где се налазимо".

„Сребрни метак за наше школство треба да буде тимски рад и истраживачки приступ учењу", каже он.

Ана Карењина и признаница за пошту

ПИСА тест показује да 38 одсто тинејџера нема основна знања из читалачке писмености.

Наставница спрског језика Нина Тошић из Пирота за ББЦ објашњава да то не подразумева да нису знали „о чему се ради у роману Ана Карењина".

„Фунционална писменост на пољу књижевности помаже деци да увиде да је књижевност метафоричан уметнички текст који треба да ангажује све њихове капацитете", каже она.

„Искуство читања помогло би да се савлада и било који други текст у будућности".

Управо је то текст и са кокошком и аспирином.

„Можда на први поглед не делује да је то повезано, али постоји директна веза између читања и заузимања става, тако се вежба критичко размишљање код деце", каже Тошић.

„Често код деце примеђујем да књижевност посматрају као нешто што се мора, а не нешто што ће им у будућности користити".

Додатни проблем је, каже она, што „деца све теже усвајају правописне норме и све је их мање примењују".

„Савремене информационе технологије њима намећу другу врсту комуникације - нарочито када користе друштвене мреже, где има много скраћеница, знаци интерпункције су нестали када они пишу", објашњава Тошић.

Зато Тошић каже да су петнаестогодишњацима потребна „детаљна упуства да сами попуне уплатницу".

Ово је једини задатак од кога је Тамара одмах одустала чак и да пита сина.

„Нема теоретске шансе да би знао да попуни уплатницу", каже она.

„Али ако би се сетио да то изгугла - онда би решио као од шале", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]