Велика Британија и књижевност: Вилијем Шекспир, „чаробњак у разумевању људске душе" и пет векова касније

Да ли и ви на помен књиге и позоришта прво помислите на Шекспира?

Није ни чудо - Европа и свет изгледају незамисливо другачије у односу на прелаз из шеснаестог у седамнаести век, када је живео енглески писац Вилијем Шекспир, али од тада вероватно да нема глобално познатијег књижевног ствараоца.

„Шекспир је био двоструко генијалан: као песник и као драмски писац - због тога је тако важан и тако популаран", објашњава Зоран Пауновић, професор енглеске књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Иако се у Шекспировој крштеници као датум рођења наводи 26. април 1564. године, његов рођендан се у свету слави 23. - на дан када се верује да је рођен, да би три дана касније био уписан у матичне књиге.

Преминуо је истог датума 1616. године, али се на овај дан традиционално обележава његов рођендан, а не смртовдан.

Мистерија пишчевог живота

Многи детаљи из Шекспировог живота обавијени су велом мистерије.

Више се зна о његовој каријери него о приватном животу, и скоро да нема записа његових савременика о личним детаљима.

Не зна се, рецимо, где се и колико школовао, али пошто му је отац био занатлија, претпоставља се да је завршио локалну гимназију.

Касније године Шекспировог живота расветљене су захваљујући документима који су остали иза њега.

Познато је да се као осамнаестогодишњак, 1582, венчао се са Ен Хатавеј - она је имала 26 година и била је три месеца трудна.

Касније су добили још двоје деце.

О чак седам година његовог живота између 1585. и 1592. нема готово никаквих података, па их хуманисти називају „изгубљене године".

Крајем шеснаестог века, прославио се као позоришни стваралац, а колики је углед стекао можда најбоље илуструје чињеница да се 1601. нашао под патронатом тадашњег краља Џејмса Шестог.

Велом мистерије обавијена је и Шекспирова смрт - месец дана раније је написао тестамент, прибележивши да је „одличног здравља", а код његових савременика нема информација о томе како је преминуо.

Најважније чињенице о Шекспировом животу

Извор: ББЦ бајтсајз, ББЦ њузраунд & ББЦ тич

Зашто је Шекспир тако важан?

Шекспир се за живота прославио пре свега као позоришни стваралац.

Након „периода изгубљених година", појављују се извори који показују да је 1592. био познат у Лондону - писао је, глумио, режирао, а критичари су говорили да је добацио више него што му је образовање омогућавало.

Шекспир је 1599. године учествовао у оснивању култног позоришта Глоуб - био је власник 12.5 одсто ове трупе.

Његове драме, које су Глоубу премијерно извођене, ово позориште је уписано у историју.

Ромео и Јулија,Сан летње ноћи, Отело, Магбет, Богојављенска ноћ, Млетачки трговац, између осталих,и данас су неизоставан део репертоара позоришта широм света.

„Важан је због тога што његове драме од тренутка кад су настале па ево све до данас, нису изгубиле ни делић своје способности да комуницирају са читаоцима и позоришном публиком.

„Напротив, њихова комуникативност као да с временом само добија на снази, баш као и њихова моћ да указују на дубоке, ванвременски универзалне истине о суштинским аспектима људске природе и људског живота", каже Пауновић.

Последње драмско дело, Краљ Лир,написао је 1613. у сарадњи са Џоном Флечером.

Пауновић додаје да је Шекспир популарност заслужио јер је био „истински мајстор свог заната".

„Подсетимо, драме је писао пре свега за позорницу, дакле с намером да створи дела која ће његове колеге глумци радо играти, а публика радо гледати.

„Уметност се у та дела ушуњала ненаметљиво и неосетно, јер генијална даровитост оплемени све чега се дотакне", каже Пауновић.

Не само даровит писац, већ и мудар трговац

Шекспир није био изузетак само у књижевности, већ је важио за човека који је знао како да заради.

У елизабетанском Лондону, позориште Глоуб је могло да угости 3.000 људи. Та су места била резервисана за господу која су могла да приуште карту за галерију, по цени од шест пенија.

Шекспиру се приписује да је дошао на идеју да осталима понуди карте за стајање, по цени од само једног пенија.

Када је Глоуб изгорео у пожару 1613. године, Шекспиров удео у власништву позоришта донео му је право мало богатство.

Познати писац био је власник још једног позоришта у Лондону, док је у родном граду Стратфорду на Ејвону улагао у некретнине, а наводно је трговао и пшеницом.

Како је Шекспир променио енглески језик?

Осим књижевности, ни енглески језик после Шекспира више није био исти.

„Шекспирова способност да дотакне свачију душу значајним се делом заснивала на језику којим је говорио и писао, језику који је био и савремен и свевремен", каже Пауновић.

„Ето, на пример, ако завиримо у дела његових савременика, суочићемо се са језиком који делује архаично и непроходно, са језичким изразом за чије је савладавање и тумачење потребно много више труда него за разумевање Шекспировог језика, који и данас - без обзира на то да ли је реч о лепршаво усхићеним љубавним стиховима, или о онима који, тешки и страшни као грмљавина, говоре о тегобама и јадима људског постојања - звучи моћно као у време свог настанка.

„Или још моћније", закључује Пауновић.

На прелазу из шеснаестог у седамнаести век када је Шекспир стварао, енглески још увек није био стандардизован - није још било свих оних правила због којих се презнојавају сви док уче овај језик у школи, о великом и малом слову, тачки, зарезу и узвичнику.

Енглески језик се од српског разликује и по томе што не важи правило пиши као што говориш - они изговарају једно, а пишу друго.

Начин на који се речи пишу у енглеском се назива спеловање.

Шекспирова дела имала су толики утицај на језик да су пунктуација, граматика и спеловање делом кодификовани тако да прате начин на који је он писао.

Сматра се да је Шекспир у енглески увео око 1.700 нових речи и фраза.

„То је додатни је доказ оне двоструке генијалности коју сам споменуо: песник може бити инвентиван и стварати нове речи које звуче и упечатљиво и привлачно, али неће свака таква реч бити прихваћена и задржати се у језику: да би се то догодило, потребно је да песник осећа и разуме душу оних који тим језиком говоре - да буде, дакле, чаробњак у језику и чаробњак у разумевању људске душе", истиче Пауновић.

„А Шекспир је био и једно и друго."

Зашто су Шекспирова дела ванвременска?

Мало ко би оспорио да разлог Шекспирове популарности после скоро пет векова лежи у свевремености његових дела.

Али, која су данас најактуелнија?

„Без имало претеривања: сва која је написао, од првог до последњег", каже Пауновић.

Као пример наводи комада Богојављенска ноћ.

„Будући да је реч о романтичној комедији - вероватно не би требало очекивати некакву посебну актуелност, нарочито не политичку", наводи.

„У Богојављенској ноћи поред романтичног заплета имамо још један - онај у коме главну реч воде Витез Тоби и сер Ендру Језолики, подмукле и недуховите протуве које мањак памети надокнађују вишком безобразлука, заштићене недодирљивим друштвеним статусом .

„У очима гледаоца искупљује их то што је жртва њихових сплетки, Малволио, лик који и када пати (нарочито ако пати због рањене сујете) тешко може да побуди саосећање".

Пауновић објашњава да је „пуританац Малволио представник нове класе, бескрајно опијен новостеченом политичком моћи, и још више зачуђен чињеницом да га - премда ради више од свих и оличење је протестантске етике - људи не воле".

„Због тога има жељу да им се свети - не само укидањем колача и пива, него и на много озбиљније начине.

„И то у свету који ће бити скројен сасвим по његовој мери, и у коме романтичним јунацима неће преостати ништа друго до да певају сетне песме о идиличној прошлости. Или да кличу новом господару.

„Звучи помало непријатно актуелно, зар не?"

Ноте у срцу: Александрина и Силвијина прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]