Математичка гимназија у Србији: Школа за светске шампионе знања

Уз степенице Математичке гимназије у Београду - једине школе у Србији која је специјализована за рад са децом надареном за природне науке - пењемо се на прстима.

Врата свих учионица су отворена, а у ходнику се разговара шапатом.

У радној тишини, матуранти полажу пробни завршни испит.

Заокупљени су тестовима и главу подижу само да загризу парче слаткиша, јер шећер помаже рад можданих вијуга.

Из клупа у којима размишљају над задацима потекли су неки од најбољих математичара и математичарки на свету - вишеструки добитници златних медаља.

„Ја сам овде научила да радим за себе, зато што то волим, што ми је можда и најзначајнија лекција", каже осамнаестогодишња Милица Вугделић, ученица трећег разреда.

Ђаци ове чувене образовне институције уписују најбоље светске универзитете и касније раде на неким од најистакнутијих научних института од Истока до Запада.

А поједини се и враћају у Србију.

„Посебно смо поносни што део бивших ученика долази да предаје у Математичкој гимназији - без њиховог залагања, ова школа која је и настала из великог ентузијазма не би могла да опстане", каже за ББЦ на српском директорка школе Мирјана Катић.

Прича Математичке гимназије почела је пре 55 година - 17. маја 1966. године, када је Скупштина града Београда донела је Решење о оснивању школе.

„Овде нас уче да волимо то што радимо"

Милица Вугделић и Добрица Јовановић су двоје осамнаестогодишњака из Београда.

Она иде у трећи, а он у четврти разред Математичке гимназије.

Обоје слободно време проводе у бављењу спортом.

Поред тога, Добрица повремено свира гитару, а Милица црта и понекад слика.

Ипак, двоје тинејџера од њихове генерације издваја изузетан успех на такмичењима у математици и физици.

У претходних годину дана, Милица је освојила златну медаљу на Европској математичкој олимпијади за девојке.

Добрица је за то време кући донео два злата - на Међународној олимпијади из математике и Европској олимпијади из физике.

Почетак - у специјалним одељењима Математичке гимназије у које су кренули као седмаци - није био лак, кажу.

„Сви пролазе кроз шок да су одједном у окружењу где су сви талентовани за математику и желе да раде", објашњава Милица.

Као ђаци који до тада нису морали много да се спремају за контролне из природних предмета, одједном више нису били тако сјајни.

„Навикнете се да будете најбољи у одељењу из математике и физике и то без икаквог труда, а онда дођете у Математичку гимназију и крену лоше оцене", објашњава Добрица.

Било је, признају, двојки и тројки.

„То су ми најдраже оцене јер су ме научиле да размишљам када сам под стресом, али и да оцене уопште нису важне", додаје Милица.

Добрица ће од септембра студирати на Масачусетском технолошком институту у америчком граду Бостон.

Милица би у будућности волела да се бави теоријском математиком, а Добрица теоријском физиком.

„Овде није битно да ли сте најбољи у одељењу, да ли сте уопште добар ђак или нисте - науче вас да је само важно да радите и од тог тренутка је све могуће", каже Милица.

Добрица објашњава да му требало времена да стекне радне навике.

„Кад сам дошао у Математичку гимназију, био сам прилично лењ", каже.

„Задатке сам решавао забаве ради, а нисам хтео да будем штребер - имао сам представу да је рад нешто лоше.

„На крају сам постао највећи штребер - ова школа ми је помогла да се опустим и схватим да нема ничег лошег у томе да радим нешто што ме испуњава, што ми је забавно и чини да се осећам добро", прича Добрица.

Временом је, како каже, нестао „осећај срамоте зато што се спремам".

Такмичења су их подстакла да још више раде.

„Овде вас уче да будете амбициозни, а такмичење само појачава мотивацију", прича Милица.

Почеци: Упркос комунистичкој уравниловки

Математичка гимназија основана је по идеји математичара Милице и Војина Дајовића, који су осмислили програм и постали први професори.

„Њих двоје су били визионари, који су схватили да ако држава жели да школује научни кадар, треба да постоји школа где ће се ученици надарени за природне науке моћи да развијају свој таленат", каже Катић.

Узор су, како наводи, биле сличне школе у Совјетском Савезу, у којима се по напредном програму изучавале математика и физика.

„То је био велики подухват, пре свега зато што није било тако лако доћи до литературе која је данас доступна на један клик", додаје директорка.

Оснивање школе финансирао је Град Београд на чијем је челу тада био Бранко Пешић, jедан од омиљених градоначелника у историји престонице, упамћен по томе што је увек проналазио начин да обезбеди новац за пројекте у које је веровао.

Зид захвалности

На издвојеном месту у школи налази се Зид захвалности - знак пажње свима који су дали велики допринос да школа настане и опстане.

„Направили смо га пре четири године, у жељи да се одужимо пионирима српске математике, којима дугујемо постојање ове школе", каже директорка Катић.

Порука је двострука, објашњава.

„Желимо да васпитавамо ученике који имају да кажу хвала, а такође да их инспиришемо примерима људи који су посао радили срцем и душом", наводи.

Катић тврди да је у комунистичкој Југославији идеја наишла на противљење једног дела политичара.

„Поједини су сматрали да је елитистички издвајати одређену групу према таленту", објашњава.

Крајем седамдесетих, образовна реформа Стипе Шувара збрисала је Математичку гимназију, која је постала још једна у низу такозваних шуварица.

Ове школе, скројене по мери социјализма, акценат су стављале на образовање потребно за бављење производно-услужним занимањима, док је спремање ђака за бављење интелектуалним професијама остало у другом плану.

Ипак, школа је задржала репутацију.

„Они који памте та времена причају да су чак и у том периоду ову школу уписивали најбољи ђаци", додаје директорка.

Са укидањем шуварица 1988. године, поново почиње да ради као специјализована гимназија.

„Тада почиње златно доба Математичке гимназије, а највећи успеси по којима је ова школа тако чувена десили су се управо у последњих тридесетак година", наводи Катић.

Светски прваци: Ко су ђаци Математичке гимназије

Наранџасти ходници школе пуни су фотографија најбољих ђака, док се у канцеларији директорке светлуцају пехари и плакете.

Ови млади нису изузетни за појмове своје школе, већ међу њима има и светских првака.

Кроз 55 година дугу историју школе, ученици Математичке гимназије су само на међународним олимпијадама и балканијадама из математике, физике, информатике, хемије, астрономије и астрофизике, освојили су 634 медаље - 87 златних, 233 сребрне и 314 бронзаних.

Теодор фон Бург је најбољи такмичар не само у историји школе, већ човек који је 2011. понео светску титулу најбољег такмичара из математике свих времена.

То је заслужио освојивши четири златне медаље на Међународним такмичењима из математике, али и једно сребро и једну бронзу као дечак.

„Данас је други у свету, а посебно смо срећни што се он септембра враћа у наше редове, па ће предавати у Математичкој гимназији", истиче директорка.

Титулу најбоље такмичарке на свету је 2019. понела је Јелена Иванчић, која је исте године такође освојила златну медаљу на Међународној олимпијади из математике.

Иванчић је 2017. освојила и златну медаљу на Европској математичкој олимпијади за девојке.

„Она је једина девојка у историји државе која може да се похвали таквим успехом", каже директорка.

Катић наводи да „када се погледају успеси ученика генерације у последњих десетак година, то је невероватно шта су постигли".

„Сада сањамо о Нобеловој награди и Филцовој награди за математику", наводи.

Многи бивши ученици Математичке гимназије касније се баве науком.

Ипак, има и оних који су отишли у потпуно друге професије.

Међу њима су ватерполиста Слободан Соро, одбојкаш Рајко Јокановић, оперска певачица Марија Јелић, глумица Сања Живановић и редитељ Милорад Милинковић.

Упознајте српску научницу која ради за НАСА

Како је Математичка гимназија организована?

Школа сваке године уписује 100 ђака у први разред гимназије.

Осим тога, постоје специјализована одељења при Математичкој гимназији за седмаке и осмаке, у које се сваке године прима четрдесет ученица и ученика.

Одељења су мања него у другим државним школама - по двадесеторо ђака.

„Математика се изучава по дисциплинама, а поред тога акценат је на физици и информатици", објашњава директорка.

У мањем обиму, изучавају се и друштвени предмети - српски и енглески језик, историја, психологија, филозофија и социологија.

Поред тога, при школама у Нишу и Новом Саду постоје одељења која раде по програму Математичке гимназије.

Школа се финансира од донација државе, али како су, према речима директорке, „ова средства ограничена", има сопствену фондацију, а такође је помажу бивши ученици и компаније.

Директорка додаје да се, по завршетку средње школе, многи ученици уписују, на „престижне универзитете у Великој Британији и Америци, попут Оксфорда, Кембриџа и Масачусетског технолошког института".

Скупштина Србије је 2019. прогласила Математичку гимназију институцију од посебног националног значаја.

„Нема веће истине од математике"

Живот такмичара уме да буде стресан - поред рада, потребно је пронаћи начин да се носите са притиском и нервозом које се јављају зато што постоји могућност неуспеха.

„У другој години, када сам много вежбао и нервирао се, много сам и грешио.

„Успех је дошао касније - када сам успео да се опустим и да више размишљам о задацима, а мање о такмичењу", каже Добрица.

Учење и спремање им је променило поглед на свет - почели су да примећују математику „свуда око себе".

„Понекад шетам улицом, видим регистрацију на колима и приметим да је прост број", каже Добрица.

„Мене много нервирају плочице у једној улици у Београду којом свакога дана идем у школу - видим да су донекле распоређене насумично, онда покушавам да уочим у томе неку правилност и то ме одведе на размишљања о математици", надовезује се Милица.

Кроз школовање су открили и лепоту у науци.

„Кад научите математику, почнете на то да гледате као на уметност, јер заиста има прелепих решења", објашњава Добрица.

„А схватите и да не постоји ништа у универзуму што је већа истина од математике".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]