Школа, корона вирус и Србија: „Не сећам се како изгледа школа без корона вируса"

Школска звона широм Србије означила се 1. септембра почетак нове школске године, а ђаци су се поново вратили у клупе после више од годину дана бројних искушења и изазова због пандемије корона вируса, онлајн наставе и учења на даљину.

Ученица трећег разреда основне школе Ема Маринковић из Београда, била је први разред када је почела пандемија корона вируса.

„Не сећам се како изгледа школа без корона вируса", каже она за ББЦ на српском.

Повратку у школске клупе, из различитих разлога, обрадовали су се и ђаци и наставници, али већ после две недеље у великом броју општина основци прелази на комбиновани модел наставе, док ће већина средњошколаца часове слушати на даљину.

За разлику од млађих основаца, који су прошле године махом били у клупама, осим током карантина - старији основци и средњошколци наставу су похађали комбинујући часове уживо и на даљину.

„У почетку ми је било супер, сви смо бар једном помислили како би било добро да не идемо читаве године у школу.

„Али пожелела сам да шетам, идем на одморе са другарима, дружим се, чак и да причамо током наставе", каже осмакиња Наташа Јокић из Основне школе „Ђорђе Натошевић" у Новом Саду.

Професорка српског језика и књижевности Бранка Бубањ каже да је протеклих годину и по дана било велико искушење за просветне раднике.

Према званичним подацима број новозаражених корона вирусом у Србији расте из дана у дан - више од 5.000 нових случајева шест дана за редом.

До сада је од последица вируса преминуло више од 7.000 људи, док је, према званичним подацима, обе дозе вакцине примило је више 2.800.000 људи, а трећу дозу примило је приближно 300.000 људи.

Срећа због повратка у клупе

Наташи се остварила жеља.

У већини градова у Србији, у зависности од епидемиолошке ситуације, настава је 1. септембра кренула уобичајено.

Једино је мучи што часови више нису скраћени.

„Школа је у последњих годину дана трајала три-четири сата, а сад седимо шест сати.

„Одвикла сам се од тога", каже.

Претходни прелазак на онлајн наставу јој је „лакше пао".

„Било је чудно, али навикла сам се већ после недељу дана. Тад је било лако зато што нико ништа није учио, имали смо онлајн тестове за које исто нисмо учили", присећа се.

Ипак, док је трајала комбинована настава имала је осећај да је све „нагурано".

„Сваки други дан смо ишли у школу - један час наставници предају, други час имамо одговарање или контролни задатак", каже.

Више не би желела да се раздваја од другара.

Повратак у клупе обрадовао је и Стевана Кобиљског, ученика седмог разреда Основне школе „Ђорђе Натошевић".

„Часови поново трају 45 минута, наставници нам објасне читаву лекцију, а ми имамо више времена да учимо", наводи.

Дужи часови га „мало нервирају", али се нада да ће се брзо навићи.

„Онлајн часови имају предности"

Неки ђаци су искористили слободно време које им је пружила настава на даљину.

Лука Смиљанић иде у две средње школе - Гимназију и стручну школу „Никола Тесла" у Апатину и Музичку школу „Петар Коњовић" у Сомбору.

За њега онлајн настава има предности због обавеза и школа, јер је, каже, „имао много више времена за себе".

„Професори поставе задатак који би требало да обавимо током часа - ја то урадим за 15 минута, а остатак времена имам слободно да радим друге ствари", каже.

Семафор - како се одвија настава у Србији?

На седници Кризног штаба одржаној пред почетак школе, договорено је да се ове школске године одлуке о моделу наставе не доносе на републичком, него на нивоу локалних самоуправа.

Модели се деле на зелени, наранџасти и црвени.

Зелени подразумева редовну наставу за све ученике у одељењу истовремено и примењује се у сигурном окружењу.

Ђаци су у обавези да носе маске само док разговарају или одговарају.

Наранџасти, односно комбиновани модел, важи за ученике седмог и осмог разреда, као и за средњошколце - а по потреби и за петаке и шестаке.

Подразумева наставу која се један дан одвија онлајн, други непосредно у школама.

Црвени модел ће се спроводити у најугроженијим местима, где је велики степен ризика по здравље становника.

Настава се у том случају одвија на даљину. Часови за ученике од првог до четвртог разреда трају пола сата и подељени су по групама.

Петаци и шестаци би наставу похађали комбиновано, а средњошколци у потпуности на даљину.

О примени модела и могућој промени се одлучује на недељном нивоу, на основу укрштених података из локалних самоуправа о броју вакцинисаних и заражених, као и извештаја о томе како се примењују мере превенције у школама.

Према подацима Министарства просвете у Србији укупно има 38.187 одељења у основним и средњим школама, а од понедељка, 13. септембра, у 40 локалних самоуправа ће се примењивати други и трећи модел наставе.

Ученици седмог и осмог разреда ће у ових 40 локалних самоуправа у школу ићи комбиновано, док ће средњошколци у потпуности прећи на онлајн наставу.

Које мере су на снази у школама?

Да ли је корона појела градиво?

Часови су били скраћени, а обим градива је остао исти.

Бранка Бубањ, наставница српског језика и књижевности у Основној школи „Ђорђе Натођевић" у Новом Саду, каже да је протеклих годину и по дана било велико искушење за просветне раднике.

„Када су часови трајали пола сата, а настава била комбинована, деца су имала само једну трећину часова уживо са наставницима.

За то време, додаје, не може се урадити целокупно градиво.

„Остале су велике празнине у знању код деце", наводи.

Тај јаз Бубањ је покушала да премости радом на сопственом веб-сајту, преко ког ђаци могу да уче потребно градиво како би надокнадила пропуштене лекције.

„Гледала сам да на тај начин деци олакшам предмет који предајем, да немају празнине", каже.

За њу је интернет средство захваљујући ком ученици могу да стекну додатно знање.

„Ђаци на паметним телефонима имају Александријску библиотеку на длану. Нека науче да користе интернет, нека потраже одговоре на питања", наводи.

Ученицима се труди да објасни како да одаберу квалитетне сајтове или прилоге.

„Учим их како да провере да ли је то добро на два или три места, да упореде па виде", објашњава.

Средњошколац Лука мишљења је да уз додатни труд ђака и професора све може да се превазиђе макар и све четири године биле онлајн.

Било је мало пропуста, али стигао је да „похвата" градиво.

„Проблем је једино са предметима попут математике, физике и хемије", каже.

Стеван Кобиљски из Новог Сада нема осећај да је пропустио градиво зато што је радио код куће.

„Читао сам на распусту и надокнадио све што је требало", наводи.

Ни Лука ни Стеван се не плаше уписа на факултет, односно у средњу школу.

Наташа каже да има трему.

„Могу да научим градиво, али навикла сам да радим пола сата и то брзо. Наставници су били попустљиви са контролним задацима, давали су веће оцене и бодовање је било блаже", наводи.

Због тога се боји се да ће, одједном, све да буде тешко.

Родитељски притисак - помоћ или терет?

Ђаци који су пред крај основне и средње школе могу да осете додатно бреме - полагање матуре, односно пријемног испита.

Психолошкиња Едуцентра Јелена Вукичевић каже код деце може да се очекује преплављеност.

Могуће је, објашњава, да ће ученици осетити недостатке у знању од прошле године.

„Претпоставља се да ће због тога бити притисака родитеља зато што виде недостатке у процесу учења", каже.

Ипак, родитеље охрабрује да буду подршка.

„Дете неће моћи само у потпуности да се снађе у свему", наводи.

Како се подршка огледа зависи од породице до породице - а најједноставнији начин је отворена комуникација са децом.

„Родитељ би требало да се на дневном нивоу интересује шта се дешава у школи, како се детету чини почетак нове школске године уживо, да ли су му неке ствари теже или лакше", каже Вукчевић.

На тај начин би требало унапред да предвиде који је то систем подршке који ће детету бити неопходан до краја школске године.

„Пожелео сам да разговарам очи у очи"

Онлајн настава подразумевала је одсуство непосредног контакта.

Време које је ђаци требало да проводе у школи, проводили су код куће.

За Луку су друштвене мреже корисне, али каже да такав начин комуникације не може да се пореди са разговором очи у очи.

„Разговор преко друштвених мрежа једноставно није то", наводи.

Вукичевић каже да су се школарци сигурно ужелели другара и дружења.

Млађи основци су имали прилике у прошлој школској години да буду у клупама.

„Међутим, питање је у којој мери су после школе могли да се друже са вршњацима", каже.

Претпоставља да ће у новој школској години њима требати помоћ и подршка у друштвеном животу - да раде све оно што би иначе радили да није пандемије.

Код старијих основаца је мало другачије - они су већ тинејџери и питање је како ће се дружити и имати друштвени живот, додаје.

„Радили су и живели онлајн, а многи су нашли друштво на интернету", каже Вукичевић.

Наводи да су неки контакти можда избледели и ослабили што се тиче вршњака у школама.

„Можда ће старијим основцима бити потребна подршка на пољу учења, организације обавеза, враћања добрих радних навика и постављања приоритета", каже.

Слично је и са средњошколцима.

„Претпоставља се да ће они сами морати да нађу нови начин функционисања и на друштвеном и на образовном плану", закључује.

Неки млађи основци не би желели да напусте школске клупе.

Ема, ученица трећег разреда, не би волела да доживи комбиновану наставу као старији ђаци.

„Више ми се свиђа кад идем у школу, зато што могу да видим другаре, због учитеља и онда ми не буде досадно као кад сам код куће цео дан", каже она.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]