Србија, школа, родитељи и деца: „Имам већу трему него син" - како да што лакше пребродите почетак школске године

Почетак школске године је стресан, како за децу, тако и за родитеље, који су уз наставнике поднели велики терет онлајн наставе у време пандемије корона вируса.

Према одлуци надлежних, ђаци у Србији ће за неколико дана поново сести у клупе, иако број заражених корона вирусом из дана у дан расте.

Највећа бојазан родитеља је да ће настава у неком тренутку поново бити пребачена на онлајн модел, а психолози саветују да се са децом увек разговара о свему што их мучи и да пробају да им усаде радне навике.

Теа Поповић, мама Матеје који овог септембра полази у први разред, страхује да ће надлежни у неком тренутку можда морати да наставу пребаце на онлајн.

„Никако то не бих волела, поготово јер тек полази у школу и тек треба да стекне радне навике", каже Поповић за ББЦ на српском.

Психолошкиња Николина Милосављевић каже да је битно да пре сваке школске године родитељи разговарају са децом о њиховим, али и властитим бригама.

„Прва четири разреда јесу припрема за преузимање озбиљнијих одговорности у школи", каже Милосављевић за ББЦ на српском.

Уз финансије и повратак у рутину, страх и од онлајн наставе

Петра ове године полази у пети разред.

Њену маму Ану Стапар, како каже за ББЦ на српском, највише брине поновно увођење онлајн наставе и скраћени часови.

„Знање се теже стиче на тај начин", каже Ан.

Додаје да онда савлађивање градива пада на плећа родитеља.

Петра ће ове школске године добити пет нових предмета у који спада и један страни језик, што ће бити додатно тешко.

„Учење ће у том случају бити агонија за све", кроз смех прича Стапар.

Психолошкиња Николина Милосављевић каже да углавном учитељица или учитељ покрену причу са децом о томе шта их очекује у петом разреду, али саветује родитељи да и они питају дете да ли га нешто посебно брине пред озбиљније разреде.

„Када дете пређе код наставника потребна је боља организација и домаћих задатака и учења, па је родитељ овде од велике подршке да детету помогне и научи га додатним вештинама учења", објашњава психолошкиња.

Најчешћи проблеми на које родитељи наилазе приликом поласка у школу њиховог школарца, додаје она, поред финансијских брига јесте и повратак у рутину.

„Потребно је са дететом договорити јутарњу и вечерњу рутину", каже Милосављевић.

Као пример наводи цртање са дететом како ће та рутина изгледати - буђење, припрема школске торбе, доручак.

„Велика трема"

Теа, мама будућег првака Матеје, каже да има већу трему него њен син од поласка у школу.

„Време је много брзо прошло, док сам се окренула он се већ спрема за први разред", прича Поповић кроз смех.

Психолошкиња саветује да уколико дете полази у први разред, родитељи направе организацију око тога колико ће пратити његове обавезе у школи, а колико одговорности ће препустити њему.

„На почетку дете треба научити активностима као што је паковање књига и прибора, праћење домаћих задатака", објашњава психолошкиња.

Додаје да временом ту целокупну активност треба препустити детету, а да родитељ поступа као „повремени контролор", односно да испрати да ли малишан успева да савлада све одговорности које има пред собом.

Пет савета за родитеље - укратко

Како ће функционисати школска 2021/22. година?

Сви ђаци ће од 1. септембра поново сести у школске клупе, а часови ће трајати уобичајених 45 минута и неће бити подељени по групама, саоштио је министар просвете Бранко Ружић.

Према одлуци Кризног штаба и на основу предлога Министарства просвете, ситуација у школама ће се разматрати на недељном нивоу у свакој локалној самоуправи и тренутној епидемиолошкој ситуацији и складу с тим ће се примењивати три модела наставе - зелени, наранџасти и црвени модел.

Надлежни из локалних самоуправа достављаће податке о броју вакцинисаних и заражених и на основу тога уводиће се одређене мере у школама.

Зелени модел

Он показује да је окружење сигурно и да сви ученици и наставници могу да присуствују редовној настави.

Ђаци ће носити маске само док разговарају или одговарају, а вакцинисани наставници не морају да носе маску све док не приђу ученику на растојању ближем од 1,5 метара.

Наранџасти модел

Овај модел важи за ученике седмог и осмог разреда, као и за средњошколце.

Настава ће један дан да се одвија онлајн, а један непосредно у школама.

Овај модел по потреби може да се примени и на ученике петог и шестог разреда.

Црвени модел

Овакав модел спроводиће се у најугроженијим јединицама локалне самоуправе у којима је велики степен ризика по здравље становника.

У том случају ће се настава одвијати на даљину - од првог до четвртог разреда часови ће трајати пола сата, а ђаци ће бити подељени по групама.

Ученици од петог до осмог разреда похађали би наставу комбиновано - један дан онлајн, други непосредно у школама, а средњошколци би у потпуности прешли на наставу на даљину.

Уз представљене моделе, саопштено је и да је оформљен „тим за школе" који чине представници Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут и Министарства просвете који ће имати овлашћење да на основу налаза локалног кризног штаба и препоруке школске управе донесу одлуку о промени модела наставе.

Они би о томе обавестили школе, које потом до петка до 12 часова о томе информишу родитеље.

Погледајте видео о докторки астрофизике Тијана Продановић која је усмерила знање на друштвену мрежу ТикТок - и није погрешила.

Неки родитељи против наставе у школским клупама

По објави вести да ће школа почети 1. септембра и да ће деца бити у клупама на часовима од 45 минута, на Инстаграм налогу министра Бранка Ружића низали су се коментари родитеља који су незадовољни овом одлуком.

Неки због тога што је одлучено да настава буде у школи, а неки јер не желе да њихова деца носе маске.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]