Балкан, школа и корона: Како су се наставници региона борили с проблемима у Балканској зборници

Школском распусту се ближи крај у готово свим земљама региона, и док и родитељи, наставници и деца брину како ће изгледати настава, за среду је заказан још један састанак Балканске зборнице.

У редовном термину од осам увече, троје наставника, свако из друге земље које су некада чиниле Југославију, седеће у својој соби и колегама из региона представити неке од алата које су користили у онлајн настави од марта.

На крају ће запевати и „затворити" врата Балканске зборнице до следеће среде.

Оваква окупљања преко апликације Зум почела су крајем марта, а циљ је био да се наставници и учитељи окупе и поделе проблеме кроз које пролазе, са колегама - онима који их најбоље разумеју.

„Балканска зборница је место на ком можемо да се испричамо, искукамо, да се смејемо, да плачемо, да решимо недоумице, помогнемо једни другима, место на ком с колегама можемо да пијемо кафу", прича за ББЦ на српском учитељица Жељана Радојичић Лукић.

Од групе ентузијаста до мреже од 30.000 људи

Жељана Радојичић Лукић ради у једној мионичкој основној школи. Она има титулу једног од најбољих наставника света, а на почетку епидемије вируса корона, нашла се пред низом недоумица и питања, као и бројне њене колеге.

Уместо да чека савете и препоруке, решила је да умрежи ентузијасте региона у области просвете, како би заједнички превазишли кризу.

Тако је покренута заједница ЕдуБалкан која је повезала наставнике и учитеље из региона. У оквиру те мреже настала је и Балканска зборница.

„Из потребе да само помогнемо једни другима, пошто је већина нас била неснађена у том тренутку, настала је мрежа од 30.000 наставника из шест држава Западног Балкана", прича она.

За Жељану овакав начин умрежавања није новост, пошто је активна учесница и иницијаторка бројних регионалних, али и глобалних пројеката умрежавања.

Тако је ЕдуБалкан постао уточиште наставника и родитеља, нудећи идеје за различите активности.

„Једна од првих акција јесте Балканска зборница", прича Жељана Радојичић Лукић.

„Сваке среде од 20 часова наставници региона добили су прилику да уживо размене искуства, мишљења, предлоге, недоумице и дилеме у вези са актуелним темама из образовања", каже.

Осим наставника и учитеља, на састанцима говоре и психолози који им помажу да превазиђу различите кризе.

Погледајте и причу о психолошкињама које су ту за нас у време епидемије

Зборница је „отворена" и за време распуста, а месец август посвећен је темама о веб алатима који могу осавременити и унапредити наставни процес. Уједно, то је припрема и увод у нову школску годину.

За Сандру Грујевску окупљања средом су место забаве и размене различитих искустава, али и нових учења и психолошке подршке.

„Покренули смо то као иницијативу да попијемо кафу, опустимо се заједно и некако ублажимо тешке ситуације", каже Грујевска.

„Био је то велики изазов за целу организацију и техничку спремност, али више од по 100 наставника на 18 састанака заредом говоре да смо на добром путу и ​​да смо заједно постигли много тога за превазилажење новонасталих ситуација током пандемије", прича за ББЦ Грујевска.

Оливера Ђеорђић Недић, наставница географије и грађанског образовања у две основне школе, у Добоју и Станарима, редовна је на састанцима.

Каже да су наставници, када је наступила нова ситуација, користили минимално доступних алата, те да је изостала подршка система и да се свако сналазио како је стигао.

„Нашли смо се у небраном грожђу. Системи свих земаља овдје нису били спремни за овакву наставу. Нико нас - учитеље и наставнике - није питао да ли имамо техничке услове за три мјесеца онлајн наставе, да ли имамо рачунар", прича Ђеорђић Недић.

„Ја сам, на примјер, прошле школске године у кући имала троје школарца, па су нам била потребна четири рачунара да бисмо могли функционисати. Имали смо период прилагођавања и бдења испред рачунара.

„Мени се догодило да испред рачунара будем од девет ујутро до девет увече. ЕдуБалкан заједница била је лука спаса у свему томе", каже она.

На састанцима Зборнице нашло се изобиље идеја и тим ентузијаста спремних да помогну, али се, кажу саговорници ББЦ-ја, показало колико су системи у којима раде застарели и лоши.

Зборница и ЕдуБалкан су, кажу, створили добру базу и мрежу која може да послужи реформи образовања у свим земљама региона.

„Фасцинантно је колико професионалаца се нашло на једном мјесту, ничим изазвано и мотивисано", прича Оливера.

„Тамо се имате коме пожалити. Постоје људи који имају исте проблеме и недоумице. Ту имате саговорнике, можете да сагледате различите ситуације из више углова и решите дилему", додаје.

У причу је од почетка укључен и Дејан Немчић, наставник географије из Загреба.

„У тренутку кад смо сви схватили да се настава пребацује на онлајн, Жељана нам се јавила и рекла: 'Ајмо нешто смислити да помогнемо учитељима Балкана", прича Немчић за ББЦ.

„Ми смо волонтирајући, дајући свој труд, и имајући вјеру у учитеље сваке сриједе жељели да се не осјећају сами, и битан циљ је био да влада добра енергија", каже он и додаје да је ЕдуБалкан заједница одрадила посао који је требало да ураде министарства.

Језик који сви разумеју

Олакшавајућа околност за овакво регионално умрежавање јесте, кажу саговорници ББЦ-ја на српском, језик који сви разумеју.

Дејан Немчић каже да је ту створен и темељ за будућу сарадњу.

„Многи учитељи прије Балканске зборице нису се уопће познавали. Кад су почели судјеловати, долазити сваке сриједе, почела су се стварати нова пријатељства и сурадње."

Пандемија корона вируса показала је слабости свих образовних система на овим подручјима, али је показала значај организовања, сагласни су ови наставници.

„Колико би ово отужни крајеви били када би се сви мирили с овим и рекли да се никад ништа поправити неће и чекали да неко са неких позиција, ко је очигледно неспособан, нешто промени", каже наставница Оливера Ђеорђић Недић.

„Ми смо они који нису чекали. Окупили смо се и одлучили да нешто урадимо", додаје.

Дејан Немчић сматра да су учитељи и наставници овим активностима показали да образовање брише све границе, предрасуде, сву негативу и лоше речи.

„Показали смо да ћемо све направити када је интерес наш ученик, као и да је могућа сурадња, ако имамо исти интерес - а то је боље образовање у нашим државама", каже он.

Песма нас је одржала

„Балканска зборница почиње и завршава се песмом Ја хоћу живот, бољи живот, а у току самог састанка испреплетемо још неку пажљиво изабрану песму уживо", прича за ББЦ Александра Станковић, професорка музичке културе у једној основној школи у Београду.

За њу је, као и за остале учеснике, Балканска зборница „место где се опуштамо уз кахву/каву/кафу/кафе, једни друге бодримо да издржимо притиске са свих страна".

„Оно што краси сваку зборницу јесу по три госта из различитих држава, из разних сфера живота, повезаних с образовањем.

„Наши гости су били представници министарстава, познате јавне личности, телевизијски водитељи, певачи, психолози, представници издавачких кућа, новинари, професори факултета, директори школа, наставници", прича Станковић.

Обично састанак траје сат и по, а понекад зна да се одужи на два сата.

Опуштена кава уз Љубљаницу

На кави средом поподне редовно је и Бланка Тачер из Љубљане.

За ЕдуБалкан заједницу је сазнала када је и сама правила креативни пројекат подучавања.

„Повезали смо се у дивно партнерство, у којем се рађају нове идеје за професионални развој наставника", прича Бланка.

„Наставници су, због нових околности, морали да пређу на потпуно нов начин рада са ученицима у року од неколико дана. Не знам да ли људи имају добру представу о каквом стресу је реч", прича Бланка за ББЦ.

То пореди са пилотом који читав живот лети авионом, а онда за неколико дана мора да научи да управља бродом, или продавцем аутомобила који мора да научи посао стоматолога.

„Онлајн састанци Балканске зборнице намерно су врло опуштени. Започињемо и завршавамо песмом како бисмо створили стимулативну атмосферу", прича Бланка.

Једно од најјачих запажања током ових неколико месеци јој је то како наставници спонтано подржавају једни друге током састанка.

„Можете видети како присуство различитих земаља отвара хоризонте и позитивну енергију на свим нивоима. Може се видети како Балканска зборница повезује најактивније наставнике. То су наставници за које предавање није посао, већ мисија", каже Тачер.

Школска година у Словенији почеће 1. септембра, али још се не зна по ком моделу. Спремна су четири, а министарство ће одлучити који ће важити нешто пре почетка школске године.

Погледајте и видео о томе како у београдској Математичкој гимназији настају роботи

Даје ти крила

У Србији је познат модел наставе - организоваће се у школи или на даљину - у зависности од избора школе.

Оливера Потић, наставница српског језика и књижевности у Француској школи у Београду, и даље не зна по ком ће принципу радити.

„Моја школа се још није изјаснила о начину на који почињемо, али као и до сада, пошто је на територији Србије, поштује одлуке српских власти."

Како год да година почне, не плаши се новог почетка, између осталог и због ЕдуБалкан заједнице која, каже, „заиста даје крила".

Када година почне, подршку колега, осим у зборници школе у којој ради, тражиће и у Балканској.

За ЕдуБалкан заједницу је сазнала случајно, тако што јој је на Фејсбуку „искочила" група Балканска наставничка мрежа у време пандемије.

„Мислим да се не може ни наслутити колико је та подршка значила и значи. Настава преко телевизије је била само допуна и смерница.

„Главни часови су се изводили онлајн, у почетку невешто, али касније, захваљујући заједници, све квалитетније и квалитетније", каже Оливера Потић за ББЦ.

„Магија је у нашим рукама и на нама је да се снађемо у новонасталој ситуацији. Кад смо се снашли и организовали у марту, и сада ћемо. Ми смо сервис наших ученика, учимо их пре свега да буду људи, било то онлајн или уживо", закључује Оливера Потић.

Суада Карић, професорка у једној средњој стручној школи у Сарајеву, каже да се у Балканској зборници осећа чак и лепше него у зборници своје школе.

„У овој нашој онлајн зборници сте у окружењу оних који размишљају као ви, желе као ви, имају исте алтруистичне ставове и амбиције, то је мјесто гдје се управо због свега тога одлично разумијете са колегама", каже Суада.

Из Балканске зборнице је, каже, црпела енергију и мотивацију.

„То је мјесто гдје се слушамо, подржавамо, дијелимо бриге, дилеме и размјењујемо сјајна искуства.

„Мјесто на којем имате осјећај да можете да мијењате образовање и чините га модернијим, бољим, а да истовремено будете поносни оним што балкански наставници посједују као своју ризницу богатства", каже Суада.

ЕдуБалкан заједница је, додаје, показала да су промене у систему образовања могуће и ван институција.

„Исте идеје спајају људе без обзира на границе и географске просторе, а умрежавање је пут ка развоју идеја", прича Карић.

То је најважнија лекција коју ће и из Балканске зборнице понети.

Погледајте причи о томе како Југославија и даље живи у Палати Савезног извршног већа

Кафе у Скопљу

Дефектолошкиња Јасмина Лукановска ради у Посебној основној школи у Скопљу.

Специфичност школе у којој ради представљала је додатну околност којој се требало прилагодити.

У томе јој је помогла и Балканска зборница. Описује је као веома моћну, активну и озбиљну групу наставника Балкана.

„Када се десила пандемија Ковида-19, сви смо били затечени, уплашени и дезоријентисани. Али, ЕдуБалкан заједници није требало много времена за размишљање", прича Лукановска.

„Одлучила сам да постанем активан члан, да несебично делим искуства и материјале за рад, да подједнако учествујем у активностима и подигнем нашу професију на један достојан ниво", објашњава Лукановска.

Крај састанка Балканске зборнице не значи и крај активности до наредне среде, прича она, већ су чланови доступни кад год неко има неку недоумицу, питање, проблем.

Можда ће вас занимати и како да не изгорите од рада од куће

Октобар је нови септембар - у Црној Гори

ЕдуБалкан заједница направила је предлог за одлагање почетка школске године до 1. новембра, до када би, сматрају, систем могао да се припреми за евентуално нову кризу.

То се ипак неће догодити, а школа почиње свуда 1. септембра, осим у Црној Гори.

Ивану Милић, учитељицу у основној школи у Подгорици, изненадила је одлука да школска година почне 1. октобра.

„Одлука је неочекивана, нисмо били спремни за њу, али то је процјена нашег Националноg координационог тијела и донета је ради очувања здравља", каже Милић за ББЦ.

„Почели смо да се припремамо и ми и дјеца и родитељи. Сви, као и сваке године, чекамо 1. септембар с нестрпљењем, па је сада необично."

За Ивану су припреме трајале и током распуста, на састанцима Балканске зборнице, коју описује као непроцењиво искуство.

Почетка нове школске године се не плаши.

„Сваки почетак је за мене лијеп. Тако да нема разлога за страх. Надам се да ће се створити услови да почнемо како је планирано - 1. октобра.

„Мене плаши једино неизвjесност и неорганизованост. Надам се да ћемо добити јасне смјернице на који начин организовати наставу - редовну или онлајн, и страха за мене неће бити", каже Ивана Милић оптимистично.

Реч једног директора

На једној Балканској зборници гост сарадник био је и Игор Матијашић, професор хрватског језика и књижевности из Загреба, који је тренутно директор једне школе.

„Мислим да је подршка у тренуцима кад се све преселило онлајн свима значила јако пуно и да нас је све скупа управо то и одржало, јер је ситуација била нова, неизвјесна и - дугорочно неодржива", каже Игор за ББЦ.

У таквим околностима, Балканска зборница је одрадила свој посао.

„Састанци су корисни јер се из различитих кутова гледа иста слика, односно покушавате разговарати и ријешити исти проблем који мучи све школе у регији. Наравно да више глава може родити више идеја - на добробит свих", каже Матијашић.

„Успоређивао сам своје понашање као равнатеља школe с осталим судионицима разговора, те се питао како бих ја поступио у њиховим ситуацијама. Врло корисно искуство", прича Игор.

Пред почетак нове школске године каже да се увек залагао за то да се макар један део наставе изводи уживо, у учионици.

Зближавање наставника

Бранка Лепир Шиник, професорка разредне наставе у Бањалуци, каже да је пандемија корона вируса зближила наставнике на глобалном нивоу.

Кроз Балканску зборницу и она се зближила с колегама с простора бивше Југославије.

„Сваки вид умрежавања наставника засигурно води ка успјешнијем раду. Кроз размјену идеја и искустава на Зборници и сами добијамо неке нове идеје како се прилагодити новонасталој ситуацији, те како успјешније пренијети знања ученицима у овим околностима", каже Бранка Лепир Шиник.

„Недавно су нам колегинице пренијеле своје искуство у погледу кориштења разних апликација. Иако све могу наћи своје мјесто у раду са ученицима, мени се Wekelet издвојио као најзанимљивији и у случају поновног приступању онлајн раду, свакако ћу га користити", прича Бранка.

И у БиХ нова школска година почеће по комбинованом моделу, што је, сматра она, транутно најбоље решење.

„Драго ми је да се враћамо непосредном раду са ученицима, јер живу ријеч ништа не може замијенити. Свакако да забринутост постоји. Сигурно сви наставници страхују од могућих појава заразе у њиховим школама, али усвајање нових знања је непрекидан, континуиран процес и тиме је наша улога у овоме велика", закључује Бранка Лепир Шиник.

ЕдуБалкан је недавно покренуо и родитељске састанке, а у плану је и умрежавање ученика.

И по почетку школске године и повратку у класичне зборнице, њихова ће наставити онлајн окупљања средом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]