Корона вирус, Србија и школа: Како сам опет пошао у први разред

Први разред сам завршио давно - тада је Ливерпул последњи пут освојио титулу првака Енглеске у фудбалу, Западна и Источна Немачка су се ујединиле, а песмa Шинејд О'Конор Nothing compares to you доминирала је на топ листама широм Европе.

Три деценије касније, захваљујући пандемији корона вируса, поново сам се нашао у ђачкој клупи за прваке, додуше, са седмогодишњом ћерком.

У реду, од мог првог првог разреда, свет се драстично променило, у политици, фудбалу, музици, свему.

Али неке ствари ипак су остале исте, па је тако 4+3 и даље седам, а прво слово азбуке и даље је А.

Додуше, тешко да сам пре неколико деценија могао да замислим да ми школа и наставници на овакав начин уђу у кућу, право у дневну собу.

Сваки почетак је тежак

Првог дана када су почели часови на даљину, Дори, мојој седмогодишњој ћерки, није баш било најјасније о чему се ради, али је веома брзо ушла у штос.

Није, руку на срце, било баш ни тако тешко - почели смо од оног најосновнијег - понављања слова азбуке и сабирања једноцифрених бројева.

Први часови су пролетели - трају само по пола сата, а како ми рече ћерка, недостајало јој да по завршетку чује - звонце.

Следећи дан смо решили и тај проблем и пустили звук школског звона са Јутјуба. Уосталом - свако ко је ишао у школу сећа се да вероватно не постоји лепши звук од оног за крај часа.

Нови дан - нови задатак био је пред нама - ребуси.

„Мало су тешки, али су ми занимљиви. Навићи ћу се", каже ми ћерка док гледајући у телевизор покушава да схвати које ту слово сад треба избацити и какви су то цртежи.

И док она покушава да реши задатке, мој утисак су наставнице које су се, чини ми се, углавном добро снашле с обзиром да су први пут у овој ситуацији.

А претпостављам да нису имале ни превише времена за снимање овакве врсте наставе, тако да су неке грешке успешно брисале импровизацијом.

„Мени је најзанимљивије кад пишемо писана слова, зато што то заиста волим да пишем. А и лепше изгледају него штампана", каже ми Дора после трећег дана кућног школовања.

Пошто се потпуно навикла, почела је да гледа и часове за други, трећи и четврти разред, само је „мало теже оно сабирање двоцифрених бројева".

„Тата, ово је све мало другачије. Чудно је, али ми се свиђа, могли бисмо чешће овако да имамо часове", добацила ми је уз осмех док јој друштво правила млађа, четворогодишња сестра.

А онда се вратила математичким проблемима - оним које највише воли - „сабирању са заградама и текстуалним задацима".

Математика ми никад није баш ишла, а како разреди буду виши, задаци ће бити тежи.

Срећом, ту је мама која ионако одрађује најтежи и највећи део посла када је у питању школа.

Школа, ванредно стање и бомбардовање

Ово није прво ванредно стање и прекид школске године које сам доживео.

Тог 24. марта 1999. године, када је почело НАТО бомбардовање, проглашено је ратно стање и школска година се завршила рано, као никада пре.

Још се сећам сунчаног поподнева и пустих улица које воде ка Бранковом мосту и Новом Београду - то ми је била стандардна рута на путу од школе до куће.

Забринути разредни старешина у Првој београдској гимназији нам је озбиљним гласом рекао да идемо кући.

Тада није било никаквих часова преко телевизије, о интернету је излишно било и говорити.

Оно што памтим и данас је да сам првих месец дана бомбардовања вежбао математику због опасности од падања на поправни која се касније испоставила као неоснована.

Бомбардовање је званично окончано 10. јуна, а крајем тог месеца подељена су нам сведочанства и нико није пао на поправни.

Шта кажу наставнице?

Телевизијске часове математике првацима држи наставница Марија Трујкић. Каже да је на почетку имала трему, али да је све мања како дани пролазе.

„Чудно ми је било да се обраћам деци која нису ту. Тек после седмог дана снимања осетила сам се пријатно - нисам видела камеру него децу са којом разговарам", каже Трујкић која ради у београдској Основној школи Младост.

„Нисам баш знала у шта улазим. Колегиница је имала спремну презентацију за свој час, ја сам то погледала и мало изменила. Пре почетка сам добила само пар савета, типа како могу да се обучем и да гледам у камеру."

Свесна је да је било и одређених грешака на почетку, али каже сви су сад ушли у штос.

„Коментари су били позитивни, мада сам се помало прибојавала,а провуче се нека грешка. Али може да се исправи у монтажи", наводи и истиче да осећа подршку колега, као и већине родитеља.

Гордана Илић, учитељица у Основној школи Влада Аксентијевић у Београду, каже да се диви колегама који су се усудили да стану испред камера и држе час.

„Наравно да се грешке поткрадају, али не смемо потцењивати њихов труд и жељу да помогнемо деци у овој ситуацији", истиче она.

Илић наводи да многи наставници телевизијске часове допуњавају задацима које шаљу преко Вајбера и мејлова.

„Имамо среће што смо 'мали' и имамо времена све да надокнадимо. Највише ми недостаје директан однос са ђацима и наше дружење", каже.

Марија Трујкић сматра да овакав вид наставе и у будућности може да буде користан и апелује на стрпљење у тренутној ситуацији.

„Имате, родитеље и децу који су одговорни и оне које нису. Доћи ће све на своје, па преживели смо и бомбардовање и деца су и после тога ишла у школу."

Каква су искуства других родитеља и деце?

Данијела Луковић из Београда, мајка осмакиње Јане и трећака Богдана, каже да је била знатижељна да види како ће изгледати настава.

Признаје и да је донекле страховала да ће морати сама да преузме тај део посла.

„Међутим, допало ми се јако, види се да се учитељице труде и да воде рачуна о томе да лекције буду и занимљиве за слушање и гледање и да држе пажњу", каже Луковић за ББЦ на српском.

Није имала проблем да натера децу да пажљиво прате ТВ наставу.

„Додуше, дан пре сам одслушала сијасет питања, попут - могу ли у пиџами или морам да се обучем, или - да ли мене учитељица може да види"

„Али када је освануло јутро, мој трећак се обукао, сео и пажљиво слушао градиво. Њима је то блиско, већ гледају Jутјубере. Сад су учитељице постале нека врста Jутјубера."

Лидија Димитријевић, мајка првака Саве из Ниша, истиче да је добра ствар што постоји могућност премотавања, ђак не мора да устаје баш у осам да би пратио наставу.

То га, међутим, не спречава да врло предано слуша часове.

„План и програм се не поклапа са оним који је дала учитељица и докле су стигли пре ванредног стања. На РТС-у већ сабирају до 20, а у школи тек уче двоцифрене бројеве.", каже Димитријевић за ББЦ на српском.

Учитељица задаје накнадне домаће задатке по њеном плану и програму и шаље на Вајбер групу родитељима, додаје она.

„Када то одраде, инсталираће на компјутерима Вајбер, како би учитељица слала поруке директно, а ученици сами могли да прочитају", објашњава Димитријевић.

Данијела Луковић наводи да је њен син, ученик трећег разреда - одушевљен новим видом наставе.

„Свиђа му се како учитељица предаје, чак се јавља и диже два прста да одговори, разговара са њом... Допада му се и што користе електронску таблу", каже она.

„А тинејџерка каже да јој је лако, да су све већ радили, али и да је корисно због пријемног који је чека", додаје.

А да ли је пробала да реши неки од задатака?

„Оне за трећи разред решавам ко од шале. Градиву осмог разреда не прилазим, нарочито природним наукама. Шалу на страну, имам велику срећу да је моја осмакиња самостална", уз осмех истиче Луковић.

„Морам да признам да ми је и драго што сам могла да будем уз њих, и да гледам како пролазе кроз то ново искуство", каже.

Шта кажу у министарству просвете?

Настава основних предмета за емитује се на каналу РТС 3, а за средњошколце на РТС Планета.

Када је почео овај вид наставе, министар Младен Шарчевић је казао да ће бити још већ одговорност на родитељима.

„Сада су они наши помоћни наставници који морају да испрате цео процес и ако су одговорни, а упућени су сад једни на друге, пошто су многи послодавци допустили да раде од куће, ми ћемо имати многе механизме на основу којих ћемо оцењивати рад од куће", рекао је Шарчевић за лист Данас.

Од првог до четвртог разреда основне школе држе се онлајн часоови математика, српски и свет око нас.

Пети разред има матеметику, српски, биологију, историју и географију. Шестаци уз то имају и физику, а седми и осми разред физику и хемију.

Средње школе од основних предмета имају онлајн математику, српски, физику, хемију, биологију, историју и географију.

Уз редовну наставу, наставници могу да организују и додатна предавања путем Јутјуба или Вајбера, која би им омогућила већу интеракцију са ђацима.

Има и примедби: Похвале за Милана Недића

„Најважнија особа на територији Србије", „чувени генерал из Првог светског рата", „познати херој" и „веома битна национална фигура".

Овим речима је наставник историје Милојко Хаџић описао Милана Недића, председника владе у Србији током нацистичке окупације у Другом светском рату, у лекцији о Априлском рату за ученике осмог разреда.

Предавање је приказано на каналу РТС3 у оквиру дигиталне наставе која се одвија током епидемије корона вируса.

„Више пута је одбио понуђену част, међутим чувши за злодела која се чине у Независној држави Хрватској, мислећи да ће моћи да помогне, бар колико толико, Милан Недић је 29. августа 1941. године прихватио да формира Владу националног спаса иако је вероватно знао да било каква таква сарадња са окупатором неминовно води такође његовој пропасти", испричао је наставник.

Недић је „наговарао народ да се не буни због немачке уредбе да се за сваког убијеног немачког војника стреља 100 таоца", мислећи да је то „чисто губљење српског националног тела", чуло се касније.

Овакав начин предавања прво је изазвао реакције на друштвеним мрежама, затим родитеља и струке, а потом и министра просвете.

Шарчевић је у изјави за Блиц рекао да наставник више неће учествовати у дигиталној настави.

„Чињеница да више неће учествовати у пројекту довољан је сигнал и говори шта је дозвољено, а шта не", изјавио је министар Шарчевић за Блиц.

Додао је да се „наставник слепо држао уџбеника" и да је предавање требало да „употпуни мрачном страном и чињеницом зашто Недић до данас није рехабилитован".

Историчарка и професорка Филозофског факултета Дубравка Стојановић је за портал Нова С изјавила да већ 17 година упозорава колеге да је дошло до потпуне ревизије историје и рехабилитације колаборациониста из Другог светског рата у уџбеницима историје.

„То се десило прво у уџбеницима за осми разред за школску 2003. годину, јер се, у складу с идеологијом која је победила 5. октобра, требало обрачунати са социјалистичким режимом и на подручју сећања, па и тумачења Другог светског рата.

„То је било важно јер је тај рат био оснивачки мит претходног режима, па је било потребно наћи своје ,идеолошке очеве' на супротној страни", навела је Стојановић за портал Нова С.

Директор Завода за унапређење васпитања и образовања Златко Грушановић, институције која се између осталог, бави стандардом квалитета уџбеника, рекао је за Блиц да се важећи програм за осми разред реализује од школске 2010/2011. године, те да је тада у уџбеницима „одговарајући простор припао генералу Недићу".

„У њима се о Недићевој улози говори објективно јер, након демократских промена 2000. године, код нас више нема идеолошки искључивих уџбеника историје", рекао је он.

Историчар и професор Филозофског факултета Милан Ристовић, који је током рехабилитационог процеса Милана Недића дао исказ пред судом, каже да „проблем колаборације захтева опрезно и сложено решење" у складу са узрастом коме се предаје.

„Не можете да не споменете ништа од онога шта је друга страна урадила, не можете да дајете умивену слику Недићевог жртвовања, не можете да не говорите и о идеолошкој и војној сарадњи, о учешћу у прогонима и убијању политичких и идеолошких противника, да не споменете холокауст", рекао је за Блиц.

Виши суд у Београду је после три године поступка - у јулу 2018. одбио захтев за Недићеву рехабилитацију.

Каква је ситуација у региону?

У Хрватској је оваква настава почела 16. марта, а на трећем каналу државне телевизије ХРТ емитују се часови за прва четири разреда основне школе.

За ученике виших разреда основних школа и средњих школа настава се обавља путем интернета.

Тај облик наставе иде преко комуникацијског система и платформи које су пре пандемије успостављене у школама.

У Босни и Херцеговини, у основним и средњим школама у Kантону Сарајево средином марта је почела онлајн настава у основним и средњим школама.

Настава телевизијским путем у Републици Српској почела је 17. марта, а два дана раније су се на интернет платформе и мале екране пребацили и ученици у Црној Гори.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]