Школа, учитељи и корона вирус: Како у забаченим селима Србије изгледа учење на даљину

Ни кад је све како треба - њима није лако. Раде у забаченим селима, немају сва наставна средства, некад ни интернет и држе наставу различитим разредима истовремено.

Онда дође корона вирус и онлајн часови, ТВ школа и домаћи задаци се преселе на вајбер и платформе за учење, а ови учитељи одједном постану још удаљенији од ионако изолованих ђака.

Пети октобар је Светски дан свих учитеља, али они који раде у издвојеним одељењима посебно му се ове године радују, јер га после вишемесечне паузе прослављају из учионице - иако уз све мере опреза.

„Деца знају ако не буду носили маске да ћемо да се вратимо на онлајн наставу", каже за ББЦ на српском кроз смех Марко Чикарић и открива највећу бојазан целе њихове школе - коју чине он и петоро ђака.

„Деца у Србији су привилегована јер имају и онлајн и уживо наставу у пуним капацитетима и свака част мојим колегама.

„Заиста желим да их похвалим јер нико није закукао да нешто не може. Лекари су преморени и они су на првој линији фронта, а просветни радници су одмах иза њих", каже министар просвете Младен Шарчевић за ББЦ на српском.

Погледајте: Први дан школске године са маскама

Како је изгледала онлајн настава у изолованим одељењима?

„Било - не поновило се! Само да смо здраво, прегураћемо и ово, надам се", каже Емина Реџовић Чокић, учитељица из Пријепоља присећајући се недеља учења на даљину.

Њени ђаци немају ни мобилне телефоне ни рачунаре.

Чокић је запослена у Основној школи „Светозар Марковић" у Бродареву, а ради у издвојеном одељењу у селу Ивезићи.

То је планински крај на југозападу Србије и сметње на мрежама нису реткост - чим дуне јачи ветар домаћинствима нестане струје.

У таквим ситуацијама са ђацима је причала телефоном.

„Директор је знао да свој компјутер из куће понесе и да деци, али најгоре је што су то толико удаљена места, гранична, па се меша црногорска и српска мрежа и опет не ураде ништа.

„То је био баш проблем", додаје Чокић.

Ипак, није било дана да не добије домаћи.

„Деца су била јако вредна, али видим да су се намучила.

„Уз помоћ школе и колега успели смо да организујемо наставу тако да деца не губе часове, иако је ово сиромашна средина", додаје она.

Потешкоће с техником додатно је компликовао период године - пролеће и почетак лета, када родитељи раде сезонске послове и нема ко деци да помогне са задацима.

Сигнал за телефон лош, камоли интернет

И Марко Чикарић ради у школи ,,Светислав Мирковић-Ненад" у Товрљанима, селу на надморској висини од 600 метара на планини Соколовица.

Има петоро ђака - први, други и четврти разред. Нико од њих нема ни паметни телефон ни рачунар.

„То су деца из три села Арбанаша, Товрљане и Трнови Лаз.

„Пратили су наставу преко РТС-а и слали домаће преко родитељских телефона, али овде је и сигнал за телефон лош, а камоли интернет.

„Све је било отежано. Дешавало се да нема струје и тог дана не прате наставу", описује Чикарић.

Он и деца су се довијали на различите начине.

Када је требало да их испитује читање - то су радили преко фиксног телефона.

Онлајн платформе овде су неприменљиве, јер ни у школи нема увек интернета.

Шарчевић: Србија направила корак од седам миља у дигитализацији

Приближно 4,3 одсто деце у Србији нема паметне телефоне и рачунаре, податак је министра просвете.

„Кад бисмо свакој генерацији давали - сваке године би било три до четири хиљаде рачунара.

„Процентуално то је јако мали број ђака, али се трудимо да ниво подигнемо буквално свугде. Србија је направила корак од седам миља у дигитализацији", каже министар.

Свестан је да треба још радити и на стабилној интернет мрежи широм Србије, али истиче да је „покривеност наставе која се прати преко РТС је 99,5 одсто".

Шта је досад урађено?

Уз помоћ Уницефа и Европске уније, школске управе имају аутомобиле и миннибусеве да могу лакше да дођу до оних забачених школа, као и 2.500 нових таблета.

Прошле године је из буџета и од донација прикупљено 4.850 рачунара и таблета, додаје министар Шарчевић, углавном за ромску популацију.

Недостатак рачунара и интернета био је проблем и код деце у селима Колубарског округа, наводи Ваљевка Биљана Марковић.

Она ради у Основној школи „Милован Глишић Ваљевска Каменица" - у издвојеном одељењу Доња Каменица.

Један од родитеља јој је причао да је пре годину дана хтео да уведе интернет, али рекли су му да није могло.

„Мора да се прекопа двориште и замене стари каблови, човек нема могућности да то уради.

„Срећом, директорка је рекла да ће школа наћи најбоље решење за такве ситуације, кад ђаци немају интернет и рачунар", напомиње Марковић.

Школа јој је као учитељици обезбедила службени лаптоп и брзи интернет у школи.

Има два ђака - дечака први и девојчицу други разред, која је имала онлајн наставу пролетос.

Ученица није имала телефон, користила је братовљев.

„Дете први разред, иако је интелигнетно и вредно, не може само да прати наставу с телевизије, а неки родитељи су радили у болници или војсци, нису могли да буду уз дете", оцењује Марковић.

Време прилагођавања

Према речима министра Шарчевића, готово три четвртине људи у Србији везано је за просветни систем, због чега је одговорност Министарства још већа.

„Имамо игру великих бројева, ако узмете предшколце, основне и средње школе то је више од 900.000 ђака, са студентима и вртићима 1,75 милиона наших корисника.

„На то дође око три милиона родитеља, што је три четвртине житеља ове државе који су на неки начин повезани са системом просвете", напомиње Шарчевић.

Настава је снимљена на осам језика и цео образовни систем прилагођен је комбинованом моделу рада, истиче министар.

„То је једна од привилигија деце у Србији да могу у овом тренутку најбоље добију од онога што може да се да.

„Не кажем да је то као рад уживо. (...) Кризно је време и прилагођавамо се", каже Шарчевић.

Можда ће вас занимати видео - како правилно спаковати ранац

Како је вратити се у клупе?

За разлику од градских школа које морају да деле одељења и раде комбиновано, сеоске школе су у предности јер могу да раде само уживо.

Жива реч наставника кад узме креду у руке је незаменљива, уверена је Биљана Марковић, чак и на скраћеним часовима од 30 минута.

„Колеге на РТС су то одлично урадиле, али деца знају да то није њихова учитељица.

„Код онлајн наставе проблем је и изостанак социјализације, кретања, детету које седи стално пред екраном прети крива кичма и остало", истиче Марковић.

Она са два ученика дели учионицу од 50 квадрата и носе маске.

Као учитељ најудаљеније сеоске школе у општини Прокупље Марко Чикарић свако јутро, пошто нема помоћног радника, пре часова најпре дезинфикује учионицу.

Да би ђаци имали маске, нашао је спонзора - и свако дете је добило две памучне маске од мештанки које су их сашиле.

Иначе, кад год је потребно он повезе ђаке својим аутом. Дешавало се да у шетњи до школе деца сретну и дивљу свињу.

„Искрено, лепше је и боље радити овако нормално, иако су часови скраћени. Боље деца схватају овако него онлајн или преко телевизије.

„Оно је све било механички - погледају, напишу и то је то. Овако се посветиш сваком детету и видиш ко колико зна", каже Чикарић.

Њихова школа у Товрљану је добила телевизор прошле године, с поносом истиче учитељ, који је у међувремену добио награду Траг фондације за допринос развоју локалне самоуправе.

Ускоро ће добити и печурку са четири клупе и паноима - да могу имати и наставу у природи, пошто су смештени у оквиру парка природе Радан планина.

Повратак на старо и родитељски с једним родитељем

Емина Реџовић Чокић је имала двоје четвртака прошле године, са којима није стигла ваљано да се опрости, јер пети разред похађају у школи у Бродареву.

„Корона нас је прекинула, нисмо пожелели срећан пут и наставак школовања како треба. То човеку тешко падне", каже учитељица.

Ове године у школи су је сачекала три ђака - сестре трећи и први разред и њихов најмлађи брат предшколац.

„Сви из исте куће. Кад држим родитељски, будемо само нас двоје", каже Чокић.

„Пресрећни су што долазе у школу, иако им је пет километара од куће. Надају се да ће тако да остане".

Колико је важан непосредни рад са ученицима, каже, најбоље се види при повратку на старо.

„Није исто кад је ученик поред вас и кад може истог тренутка све пита, а и ви на лицу можете да видите да ли вас је разумео", описује Чокић.

Светски дан учитеља је установљен 1994. у знак сећања на усвајање Препоруке Унеска о статусу учитеља и наставника - документа који је поставио темеље о правима и одговорностима учитеља, њиховог запослења и образовања.

Када се свет ове године због пандемије корона вируса нашао на својеврсној раскрсници учитељи су одиграли једну од водећих улога у савладавању те кризе кроз учење на даљину и то је тема овогодишњег Светског дана учитеља, који ће, пригодно, бити обележен онлајн.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]